radiobalkanfox
Sigurno znate ko su Marija Kiri, Mileva Marić i Rosalind Frenklin. Razmislite malo – koliko naučnica kroz istoriju poznajete? Nažalost, verovatno ne mnogo jer su otkrića žena uglavnom pripisivana muškarcima.
Rodne razlike u nauci prisutne su i dan danas, što potvrđuje i činjenica da je ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za ekonomiju Klaudija Goldin tek treća žena koja je dobila ovo prestižno priznanje iz oblasti ekonomije (dodeljuje se od 1969. godine) a prva žena kojoj je Nobelova nagrada dodeljena samostalno, umesto da je deli sa nekim. Dr Goldin dobila je priznanje za istraživanje rodne razlike u platama i položaja žena na tržištu rada.
U moru naučnica u svetskoj istoriji bile su prisutne različite žene, ali jedna stvar im je svima bila zajednička – neustrašivi duh željan avanture.
Gertruda Bel (1868-1926)
Savremenica i koleginica Tomasa Edvarda Lorensa (poznatog kao inspiracija za Lorensa od Arabije), Gertruda Bel je bila spisateljica i arheološkinja koja je putovao po Bliskom istoku, Aziji i Evropi. Njene knjige dale su ljudima Velike Britanije jasan koncept spoljnih teritorija carstva i proučavaju se i danas.
Diplomkinja na Oksfordu koja je tečno govorila persijski i arapski, upoznala je Lorensa dok je radila u Arapskom birou u Kairu tokom Prvog svetskog rata.
Najpoznatija je po svom doprinosu Konferenciji u Kairu 1921. Kasnije je bila pionirka škole mišljenja da relikvije i antikvitete treba da se čuvaju u njihovim matičnim nacijama. Zaslužna je stvaranje Nacionalnog muzeja Iraka.
Neli Blaj (1864-1922)
Američka novinarka Elizabet Kokran Siman bila je poznata po svom pseudonimu Neli Blaj, a u istoriji će ostati upamćena kao pionirka istraživačkog novinarstva i tvorkinja putopisnih reportaža.
Radila je u novinama The New York World gde je urednik bio Džozef Pulicer. Jedan od prvih zadataka bio je da istraži loše postupanje medicinskog osoblja prema pacijentkinjama u ustanovi za mentalno zdravlje. Pretvarala se da je mentalno loše i prijavila se da provede deset dana u toj ustanovi. Njeni tekstovi su doveli do političkih reformi kada je reč o ustanovama za mentalno zdravlje, a članke koji su bili objavljeni tokom ovog perioda je sakupila i objavila knjigu “Deset dana u ludnici”.
Nakon toga predložila je uredništvu da otpočne putovanje oko sveta kako bi pokušala da obori izmišljeni svetski rekord, inspirisana romanom Žila Verna “Put oko sveta za 80 dana”. Na put je krenula sama sa 200 funti, putujući na mazgama, brodovima, vozovima, konjima i rikšama. Put je završila za 72 dana, šest sati, 11 minuta i 14 sekundi i time po prvi put oborila rekord.
Feni Bulok Vorkmen (1859-1925)
Putujući sa svojim suprugom Vilijamom Hanterom Vorkmenom, doktorom medicine, ova američka alpinistkinja oborila je niz rekorda i postala poznata geografkinja, kartografkinja i žena putopisac.
Kako su oboje bili iz imućnih porodica, mogli su da idu na ekstravagantna putovanja poput vožnje biciklom kroz Španiju i Indiju i planinarenje Himalajima. Bavila se biciklizmom i napisala knjigu u kojoj se osvrnula na položaj žena u društvu i prirodno i kulturno nasleđe zemalja koje je posetila.
Postala je prva Amerikanka kojaje predavala na Sorboni u Parizu i druga žena istraživačica kojoj je bilo dozvoljeno da se obrati, a kasnije i pridruži, Kraljevskom geografskom društvu u Londonu.
Žana Bare (1740-1807)
Žana Bare bila je prva žena koja je oplovila svet – prerušena u muškarca, kako bi bila blizu svoje ljubavi, Filibera Komersona. Njih dvoje spojila je strast prema botanici, a kada je Komerson dobio nalog francuske vlade da oplovi svet i sprovede istraživanje, zajedno su smislili plan da se Žana prepruši u muškarca i postane Žan. Više od godinu dana uspeli su da sakriju svoju tajnu. Kada se Bare vratila u Francusku, mornarica joj je odala počast kao izvanrednoj ženi i njenom radu na sakupljanju novih vrsta biljaka.
Kristina Hojnovska-Liskevič (1936-2021)
Poljska brodograditeljka koja je stekla titulu “prve dame okeana” kada je postala prva žena koja je sama oplovila svet. U februaru 1976. Kristina je na svom brodu Mazurek otplovila sa Kanarskih ostrva. Put ju je vodio preko Kariba i Panamskog kanala do Tihog okeana. Odatle je krenula preko Indijskog okeana, a zatim oko Afrike.
Na početnu tačku se vratila u aprilu 1978, prešavši 31.166 nautičkih milja za 401 dan. To je značilo da je više od godinu dana bila potpuno sama, pripremajući sve svoje obroke, održavajući čamac i suočavajući se sa olujama, uzburkanim morem, pa čak i piratima. O svom solo putovanju rekla je:
“Odrasli ljudi treba da budu svesni da smo ponekad u životu usamljeni. Ali mene tokom putovanja nije mučila usamljenost. Ja nisam bila usamljena već sama. Postoji razlika.”
Amelija Meri Erhart (1897-1937)
Avijatičarka i prva pilotkinja koja je samostalno preletela Atlantski okean. Iako je postojao društveni pritisak da kokpit nije mesto za ženu, Amelija se na to nije obazirala.
Prvu lekciju letenja imala je u januaru 1921, a šest meseci kasnije kupila je sopstveni avion. Sledeće godine oborila je ženski svetski rekord, dostigavši visinu od 14.000 stopa. Nakon toga usledili su novi rekordi.
Erhart je podsticala druge žene da lete, pišući o avijaciji za magazin Kosmopoliten, a pomogla je i u osnivanju Međunarodne organizacije žena pilota. Nestala je u julu 1937, dok je pokušavala da postavi rekord u letenju oko sveta. Neki dokazi sugerišu da je sletela na nenaseljeno ostrvo i tamo provela ostatak života. Proglašena je preminulom 5. januara 1939.
Eni Londonderi (1870 – 1947)
Rođena kao Eni Koen u Litvaniji, udala se u SAD i postala Eni Kopčovski, ali ambicije su je navele da promeni ime u Eni Londonderi. Bila je prva žena koja je obišla svet na bicikli i to sve zarad opklade.
Naime, Eni je izazvana da obiđe svet za manje od 15 meseci a da usput zaradi najmanje 5000 dolara. Nekima naizgled glupa opklada, za nju je bila šansa da pokaže da žena može sama da se snađe u svetu.
Supruga i troje dece ostavila je 1894. i iz Masačusetsa krenula na svoje putovanje. Ispratilo ju je oko 500 gledalaca. Na tom putovanju prodavala je svoje promotivne fotografije i naplaćivala nastupe. Kada je završila svoju vožnju, The New York World nazvao je njenu avanturu “najneobičnijim putovanjem koje je žena ikada preduzela”.
Kasnije su se pojavile tvrdnje da je opklada izmišljena kako bi Eni senzacionalizovala svoje putovanje. Pomama za biciklima 1890-ih pružala je ženama nezavisan način transporta i podsticala evoluciju ženske odeće koja omogućava mobilnost i slobodu kretanja.
Valentina Tereškova (1937)
Prva žena u svemiru, ruska kosmonautkinja Valentina Tereškova letela je na misiji Vostok 6, koja je lansirana 16. juna 1963. Provela je 70 sati u svemiru, napravivši 48 orbita oko Zemlje. Ali njen put do svemira nije bio nimalo lak.
Školu je pohađala samo od 8. do 16. godine. Nakon toga je radila u fabrikama, a školovanje nastavila kroz kurseve. Iako nije imala pilotsko iskustvo, primljena je u sovjetski svemirski program jer je napravila 126 padobranskih skokova, što je neophodna veština u spuštanju kosmonauta na Zemlju.
Posle mnogo treninga, izabrana je za misiju Vostok 6, prošavši proces selekcije više od 400 prijavljenih žena. Počasno je primljena u Sovjetsko vazduhoplovstvo, dobila je titulu heroja Sovjetskog Saveza, kao i Orden Lenjina i Zlatnu zvezdu.
Na ceremoniji otvaranja Zimskih olimpijskih igara 2014. Tereškova je nosila olimpijsku zastavu. Godine 2013. ponudila je da otputuje na Mars u jednom pravcu, ako se za to ukaže prilika.
Prva međunarodna ruska škola u Beogradu nosi ime Valentine Tereškove, a nalazi se u Ruskoj ulici na Senjaku.
Foto: Wikipedia
Original magazin
Dodaj komentar