radiobalkanfox
Rekordne temperature u oktobru ukazuju na to da će 2023. biti najtoplija godina u istoriji.
Prošli mesec je bio najtopliji oktobar na globalnom nivou, a izuzetno topli meseci verovatno će učiniti 2023. najtoplijom godinom otkad se vrše merenja.
Sa temperaturama koje su izuzetno visoke i iznad prethodnih proseka, naučnici kažu da pritisak na svetske lidere da smanje zagađenje i efekat staklene bašte nikada nije bio hitniji.
Suša je opustošila delove SAD i Meksika tokom oktobra, dok su ogromni delovi planete imali uslove koji su bili vlažniji od normalnih koji su često povezani sa olujama i ciklonima, saopštila je Kopernikova služba za praćenje klimatskih promena (C3S).
Temperature površine mora bile su najviše ikada zabeležene ovog meseca, što je fenomen izazvan globalnim zagrevanjem za koji naučnici kažu da igra ključnu ulogu u podsticanju oluja da budu žešće i destruktivnije.
„U oktobru 2023. godine zabeležene su izuzetne temperaturne anomalije. Sa skorom sigurnošću možemo reći da će 2023. biti najtoplija godina u istoriji, i da je trenutno 1,43 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog proseka“, rekla je Samanta Burdžes, zamenica direktora C3S.
Pariski sporazum doveo je do toga da se skoro 200 zemalja obavezalo da će ograničiti globalno zagrevanje.
Ove godine je takođe počela topla faza fenomena El Ninjo – koji zagreva vode u južnom Pacifiku i podstiče toplije vreme – iako naučnici očekuju da će se najgori efekti osetiti krajem 2023. i tokom 2024. godine.
Naučnici kažu i da posredni podaci o klimi koji sežu dalje – poput godova na drveću ili ledenih jezgara – sugerišu da su ovogodišnje temperature potencijalno najtoplije u poslednjih 100.000 godina!
Okeani su apsorbovali 90 odsto viška toplote proizvedene ljudskom aktivnošću od početka industrijskog doba, prenosi France24.
Topliji okeani su povezani sa povećanjem intenziteta oluja i topljenjem ključnih ledenih polica koje štite ogromne ledene pokrivače Grenlanda i Antarktika, preteći destruktivnim porastom nivoa mora.
Toplija atmosfera takođe zadržava više vlage, što dovodi do obilnijih padavina.
Lideri koji se sastaju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima na konferenciji COP28 od 30. novembra do 12. decembra moraće da odgovore na strašni izveštaj o napretku u vezi sa obećanjima u Parizu u svetu nakon što su glavni naučni izveštaji jasno pokazali da je svet skrenuo sa puta.
Emisije ugljenika – uglavnom iz fosilnih goriva – nastavljaju da rastu kada ih treba smanjiti za polovinu.
Nešto manje od 1,2 stepena Celzijusa porasta temperature iznad predindustrijskih nivoa izazvalo je niz katastrofalnih i skupih vremenskih ekstrema.
Ljudi širom planete su se ove godine suočili sa toplotnim talasima i sušama, dok su velike poplave pogodile SAD, Kinu i Indiju i šire.
U Kanadi su rekordni šumski požari koji su delimično povezani sa klimatskim promenama oslobodili više ugljen-dioksida od ukupnih emisija gasova staklene bašte u zemlji u 2021. godini.
Naučnici upozoravaju da je čovečanstvo skrenulo na „neistraženu teritoriju” sa zagrevanjem koje ugrožava život na Zemlji.
Kako se zagrevanje nastavlja, suočavamo se sa sve većom opasnošću kao što su otapanje ledenog pokrivača i odumiranje šuma. Jednom kada se pređu, ove prekretne tačke bi mogle da promene našu klimu na načine koje je teško ili nemoguće preokrenuti, upozoravaju naučnici.
Foto: Markus Spiske on Unsplash
Original magazin
Dodaj komentar