Test holesterola, Foto: Wladimir Bulgar / Alamy / Alamy / Profimedia
Povišeni trigliceridi najčešće su posledica neadekvatne ishrane, a neke od namirnica koje bi trebalo izbaciti, jer ih sadrže u izobilju, jesu mesne prerađevine, čips i druge grickalice prepune trans masti, krompir u svim oblicima, kao i belo brašno, pirinač i testenina, jer se prebrzo vare i pretvaraju u šećere.
Trigliceridi su estri glicerola i masnih kiselina, a ime su dobili po tome što se tri masne kiseline vežu na tri hidroksilne grupe glicerola. Oni čine najveći procenat masti u ljudskom telu. Učestvuju u građi svih živih ćelija i jedna od najvažnijih uloga im je deponovanje energije.
Masnoća iz hrane se hidrolizuje u tankom crevu, apsorbuje i resintetiše u ćelijama crevne sluzokože, pa zatim ulazi u limfne sudove i u cirkulaciju, te stiže do jetre. Ako se unese preiviše triglicerida, višak se deponuje u obliku masnih naslaga.
Povećana vrednost triglicerida osim putem hrane, javlja se i usled nekih bolesti kao što su oštećenja jetre, dijabetes, hipotireoza, nefrotski sindrom, alkoholizam i nasledna hiperholesterolemija. Može biti i rezultat uzimanja nekih kontraceptivnih lekova, stresa, čak i dijeta, pre svega onih koje podrazumevaju visok unos ugljenih hidrata, a mali unos proteina.
Povišen LDL (loš holesterol) i smanjen HDL (dobar holesterol) se najčešće povezuju sa povišenim nivoom triglicerida.
Povišene trigliceride u krvi ne bi trebalo zanemariti, s obzirom na to da je nauka potvrdila kako povišeni trigliceridi mogu povećati rizik od srčanog i moždanog udara, insulinske rezistencije i pankreatitisa, kao i gojaznosti, začepljenja krvnih sudova…
Ipak, dobra vest je da se nivo triglicerida najčešće može regulisati pravilnom ishranom.
Bonus video:
(Espreso/Srbija danas)
Dodaj komentar