radiobalkanfox
Međunarodna studija koju je vodio Univerzitet u Granadi po prvi put je identifikovala optimalan broj koraka koji većini ljudi donosi najveću korist. Ova studija takođe pokazuje da tempo kojim hodamo može da pruži dodatne pogodnosti na naše zdravlje.
Ideja da nam je potrebno minimum 10.000 koraka dnevno nastala u Japanu šezdesetih godina prošlog veka, ali bez naučne osnove.
Međunarodna studija koju vodi Univerzitet u Granadi pružila je prvi naučni dokaz koliko koraka treba da napravimo dnevno da bismo značajno smanjili rizik od prerane smrti – 8.000. S obzirom na prosečnu dužinu ljudskog koraka (76 centimetara za muškarce i 67 centimetara za žene), 8.000 koraka znači da dnvno prepešačite približno 6,4 kilometara dnevno.
Istraživači su takođe pokazali da tempo kojim hodamo ima dodatne prednosti i da je bolje hodati brzo nego sporo. Što se tiče rizika od umiranja od kardiovaskularnih bolesti, većina koristi se vidi na oko 7.000 koraka. Studija je objavljena u jednom od vodećih svetskih kardioloških časopisa Journal of the American College of Cardiology, navodi Science Daily.
„Mnogi su mislili da morate da dostignete oko 10.000 koraka dnevno da biste osetili zdravstvene beneficije – ideja je došla iz Japana 1960-ih. Prvi pedometar stavljen na tržište široj javnosti bio je „10.000 steps meter“ (u bukvalnom prevodu znači metar od 10.000 koraka), ali ta cifra nije imala naučnu osnovu. “, objašnjava glavni autor studije Francisko B. Ortega, profesor na Odseku za fizičko vaspitanje i sport Univerziteta u Granadi.
„Prvi put smo dokazali da, što više koraka napravite to je bolje, kao i da ne postoji preveliki broj koraka koji su dokazano štetni po zdravlje“, dodaje Ortega, i ističe da je dostizanje 7.000- 9.000 koraka dnevno razuman zdravstveni cilj za većinu ljudi.
Ova studija se razlikuje od prethodnih jer su prvi put postavljeni jasni ciljevi pređenih koraka i uočeno je da se merljive koristi mogu postići malim povećanjem broja koraka na dnevnom nivou. Za osobe sa niskim nivoom fizičke aktivnosti svakih dodatnih 500 koraka poboljšava njihovo opšte zdravlje.
Ovo je dobra vest jer nisu svi u mogućnosti da naprave skoro 9.000 koraka dnevno, barem ne u poočetku. Tako da možete sebi da postavite male, dostižne ciljeve i postepeno napredujete tako što povećavate broj koraka dnevno, napominju istraživači.
Takođe je otkriveno da je brže hodanje povezano sa smanjenim rizikom od smrtnosti, bez obzira na ukupan broj koraka dnevno. Pored toga, prema Bakeru, „nije važno kako brojite svoje korake, da li nosite pametni sat, merač aktivnosti na zglobu ili pametni telefon u džepu: ciljevi su isti“.
Pročitaj i: Postavila sam sebi izazov i počela da šetam sat vremena dnevno, ali ovo nisam mogla ni da pretpostavim
Cilj treba da bude prikladan uzrastu, pri čemu mlađe osobe mogu da postave viši cilj od onih starijih, savetuju istraživači. Takođe je važno napomenuti da postoje druge studije i veliki broj naučnih dokaza koji pokazuju da je umerena, pa čak i energična fizička aktivnost povezana sa mnogim zdravstvenim prednostima, uključujući poboljšanje kvaliteta sna i mentalnog zdravlja.
Odraslima se savetuje da vežbaju 150-300 minuta nedeljno, umerenim intenzitetom, ali većina ljudi ne zna koje se vežbe računaju kao umereni intenzitet, što otežava proveru njihove usklađenosti sa ovim standardom vežbanja.
Brojanje koraka je mnogo jednostavnije, pogotovo zato što većina ljudi danas ima pametni telefon ili pametni sat. U tome leži važnost ove studije: obezbeđivanje jednostavnih i konkretnih ciljeva za koje ljudi lako mogu da izmere svojim telefonima, pametnim satovima ili narukvicama, zaključuju autori.
Foto: Ryoji Iwata on Unsplash
Original magazin
Dodaj komentar