radiobalkanfox
Veliki glumac Žarko Laušević napustio nas je danas nakon kraće i teške bolesti. Iza njega su ostale brojne velike uloge, a bilo bi ih još više da se 1993. godine nije dogodila strašna noć koja ga je zauvek obeležila.
Obećavajuću karijeru talentovanog glumca 1993. godine u trenutku je zaustavio tragični događaj koji se odigrao u Crnoj Gori. Žarko Laušević i njegov brat Branimir su napadnuti. Tom prilikom Žarko je iz svog pištolja u samoodbrani usmrtio napadače i teško ranio jednog mladića. Osuđen je na 13 godina zatvora zbog dvostrukog ubistva. Ta je presuda, nakon žalbi, potvrđena 1994. godine.
Posle ukidanja presude od strane Saveznog suda, po ponovnom pretresu februara 1998. godine, izrečena mu je kazna od četiri godine zatvora zbog dvostrukog ubistva u prekoračenju nužne odbrane. Budući da je u tom trenutku već izdržao četiri i po godine, pušten je na slobodu. Tada se odselio u Ameriku. Odgovore na sva pitanja dao je u knjizi „Godina prođe, dan nikad“, objavljenoj 2011. godine, u kojoj je, između ostalog, napisao:
– Te večeri odlučili smo da, pre nego što odemo na spavanje u sestrin stan, nešto pojedemo i popijemo po pivo. Svratili smo u kafić gde sam, kada smo naručili jelo, pitao konobaricu: Kakva je ovo galama? Čula se neka buka. Mladić koji je sedeo na zidiću kafića upitao je: Šta je bilo, momak? Kazao sam: Ništa, sve je u redu. Ovakav dijalog je ponovljen drugi, pa treći put. Nisam učinio ništa što bi moglo da isprovocira svađu. Prišao je još jedan momak i ja sam udaren. Guran sam, vučen, udaran… Za trenutak sam izgubio svest. Sve se, procenjujem, zbilo za najviše pola minuta. Sećam se samo delova događaja, jer mi je u glavi bilo sve pomešano. Osećao sam da mi se torba koju sam u poslednje vreme uvek nosio preko ramena i u kojoj je bio pištolj – otima. Uspeo sam da izvučem oružje, repetiram, ali napad nije prestao. Pucao sam ne znam koliko puta. Imao sam užasno osećanje straha – navodi se u knjizi. On je u tom romanu opisao i detalje kobne noći.
– Vidim zatim da moj brat leži na dva metra od mene i iznad njega onaj drugi momak koji ga bez prestanka udara nečim u glavu. Imao sam utisak da mu uzima život i pucao sam bez razmišljanja – piše u knjizi „Godina prođe, dan nikad“.
U istoj knjizi je glumac otkrio kako se osećao po tom pitanju:
– Ubio sam dva momka što su tek zakoračila u život! Pucao sam. Nisam imao izbora. Nisam imao ništa drugo. Nikad to sebi neću oprostiti.
(Kurir.rs)
Bonus video:
Kurir
Dodaj komentar