Emotivno pismo Žarka Lauševića ženi iz zatvora

Popularni glumac Žarko Laušević preminuo je danas nakon teške bolesti. Ovaj vrsni glumac nije često u javnosti govorio o privatnom životu, pa je i njegova smrt došla nenadano, neočekivano, teško.

Svi oni koji su godinama pratili njegovu glumačku karijeru dobro su znali za njegovu ljubav, ljubav prema supruzi Aniti, s kojom se ostvario i u ulozi oca. Anita mu je rodila troje dece, Dušana, Asju i Janu, pa ne iznenađuje činjenica da su osećanja prema njoj bila intenzivna i dugotrajna.

Nakon što je osuđen na kaznu zatvora posle ubistva dvojice ljudi, Žarko je utehu pronalazio u pisanju. Tako je nastala i njegova knjiga „Godina prođe, dan nikad“, u kojoj se osvrnuo i na svoju ljubav prema Aniti.

On je tu podelio pismo koje je iz zatvora pisao baš njoj. U nastavku pročitajte odlomak iz knjige i sami procenite kakva je bila ljubav jednog od najvećih srpskih glumaca.

– Anđele moj predobri, Anito moja! Ja sam i dalje tu i voleću te kao pas, odano, ne uzimajući hrane iz tuđih ruku. Kroz maglu trećeg jutra meseca decembra, kroz neku nepojamnu crtu zemljine kore, kroz veliki mozak njen, jebitačno kao onaj „Jebiter“ Milića od Mačve, stižem do tvog podnožja. 

I ležaću tu, kao pas, dok me ne oteraš kao psa, ili ne udeliš oholo kao psu, malo nežnosti. Ako uhvate ovo pismo, ne iznenadi se ako iduće dobiješ iz štenare – pisao je Žarko, pa dodao:

– Da, dodirnuh se jučer. Tobom. Morao sam. Znaš kako je… ne znaš. To me budi, vodi negde tebi, čini muškarcem. I čini da jesam, a tako nisam.

To me budi i vodi, no opet me vraća, ali ruka me grešna na tebe podseća. Ruka što ubi, što piše i čeka. Nema rime… Samo usamljen orgazam… i posramljen. Nije robija ono što običan, neobavešten svet, ima predstavu o njoj – neke godine provedene iza katanca, bez prava na viđanje svojih, bez prava na bilo kakvu vrstu radosti, bez prava na ikakvu udobnost i privatnost. Nije.

Potom sledi nastavak koji govori kako se glumac osećao tokom dana kada koje je usamljen provodio iza zatvorskih rešetaka. 

– To i jest najveći šok svakog ovde dospelog. Robija je – pretres usred noći, prekinut mlaz tople vode na tvoje nasapunjano telo, oteto pismo, zaplenjen ručni rad, bahatost i nemar polupismene sekretarice, koja je negde zagubila tvoju molbu, jer je sinoć ponovo imala onaj isti očajan seks sa svojim kasnim povratnikom u njen krevet, brak i alkohol. Robija je kad ti prekinu, iz čista mira, posetu jer se oglasio neki alarm, robija je kad ti drže neki telegram o kojem već pišu novine, a ti ga nisi dobio, robija je kad si slavan, pa ti tako slavnom toliko spominju majku…“

Bonus video:

Izjave glumaca o filmu koji je snimljen o Aci Lukasu 

( Glossy, Ilić Milica )