Maćeha Rade Manojlović se ne pojavljuje često u medijima

Maćeha Rade Manojlović se ne pojavljuje često u medijima

Pevačica Rada Manojlović  je kao devojčica ostala bez majke o kojoj često govori u javnosti. Svako sećanje na nju, pevačici budi lepa osećanja.

Njen otac, se kasnije oženio sa Suzanom koja je ranije otkrila za „Premijeru“ da nikada nije pravila razliku između Rade i Marije i njene dece i da nikada nije želela da im zameni majku.

–

Ja ne volim da dajem izjave ja nisam javna ličnost. Ja kada sam došla da živim ovde sa njihovim ocem, ja se nisam trudila da im zamenim majku. Tretiram ih isto. Glupo bi bilo da kažem da ih volim više od svoje dece, ali ne razvajam ih. Svaka dobije isti poklon za rođendan – istakla je ranije Suzana.

Podesetimo, Rada je sa je sa 19 godina ostala bez majke, koja je kao mlada perminula od karcinoma grlića materice.

– Ja sam imala 19, sestra 17 godina. Imala sma najbolju drugaricu u selu, čak i sestru, tamo smo svi Manojlovići rođaci, ona je moje godište, ’85. njoj je mama umrla kada je imala dve godine i ja sam se ceo život pitala kako joj je i ceo život molila Boga, jer mi smo sedele u klupi zajedno, bila mi je najbolja drugarica i nekako gledajući nju uvek mi je bilo teško zbog nje i samo sam razmišljala da se meni ne desi, samo da moja mama… – počinje razgovor o bolnoj temi Rada Manojlović u emisiji „Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović“.

Pročitajte: Ove reči su je zabolele- Rada Manojlović otkrila kako ju je Snežana Đurišić uvredila

– Posle sam počela da razmišljam da li je moguće da to čega se plašiš da ti Bog i nameni. Neverovatno, ja sam se toliko plašila, ona nam je svima bila slaba tačka u selu i u meni je bio strah samo to da se ne desi, samo to da se ne desi. I, kada se moja mama razbolela, bolovala je godinu i po dana, ja to uopšte nisam doživljavala ozbiljno. Ne mogu da zaboravim nikada njene reči, ona je bila isto kao i ja, kada se nečega plašim volim da mi neko da neku potvrdu, kada pitam: „Šta misliš, da li će biti sve u redu?“, da mi neko kaže: „Hoće“, i da se ja smirim. Sećam se, naša majka je stalno, ona je osećala i imala taj strah, i često je pitala mene i sestru: „Šta mislite hoće li vaša majka da ozdravi?“, a mi smo joj govorile: „Naravno mama“ – prisetila se tada Rada bolnih momenata.