Juraj Malek dolazi iz Hrvatske i godinama je bio u Nemačkoj. Promena života koja uključuje i promenu poslu, uticala je i na fizički izgled. Dogurao je do skoro 200 kilograma.
U ispovesti je odgovarao kako je zaista izgledao njegov život.
– Ko nije vodio rat protiv sebe, taj ne zna šta je rat. Došao sam do raskršća kada sam trebao da odlučim da li hoću da živim ili neću. Najvažnije je da čovek prizna sebi da mu je potrebna pomoć. Imao sam 195 kila, i ostalo mi je samo da čekam moždani i li srčani udar. Lekari su mi rekli da moram da skinem 5 odsto svoje mase, kako bi se jetra malo povukla, da bi lakše došli do želuca. Kada sam shvatio da je to u mom slučaju 10 kilograma i da imam samo mesec dana da ih skinem, nije mi bilo dobro. Ali, čvrsto sam odlučio da ću slušati doktore, što je jako bitno. Ja sam uspeo da skinm 16. Bio sam gladan mesec dana – objašnjava on kako je sve izgledalo.
Toliko je u nekim momenntima jeo da je sam sebe iznenadio.
– Nisam znao koliko imam kilograma, jer vaga koju sam imao kod kuće nije mogla da me izmeri. Nisam bio bolestan. Ugojio sam se, jer sam puno jeo, a malo se kretao. Na primer, idem sa posla, kupim pola kilograma testenine, dve gorgonzole i 600 grama piletine i sve to pojedem za jedan obrok. To su jedno 4 puna tanjira. Pola sata posle toga pojedem kilo sladoleda i to sve ležeći – rekao je on, a prenosi „Stil“.
Zbog debljine nije mogao mnogo toga da uradi.
– Na žene zaboravite, nikome niste privlačni tako debeli, jedino ako ste već bili u braku pre nego što ste se ugojili. Problem je u tome što nisam mogao posle nužde lepo da se obrišem, niti da se istuširam, jer su mi ruke postale kratke. Da isečem nokte na nogama je bila misaona imenica. Nosio sam majicu 7XL, nisam imao gde da kupim stvari. Teško sam disao, kada sam i hteo da se kreće, više nisam ni mogao.
Mršavio je, ali i vraćao kilograme.
– Uvek sam govorio sebi da mogu ja sam smršati. I jesam nekoliko puta skidao po 30 kila, ali sam sve vraćao, jer želudac nije mogao dovoljno da mi se smanji. Dok sam radio na građevini u Nemačkoj, bio sam pun pišića. Onda sam promenio posao i postao domar u jednoj firmi, gde se kretanje svelo na minimum. A nastavio sam da jedem i težina je samo rasla. A onda je počela i lagana depresija, nije mi se išlo u grad, ne druži vam se. Znao sam da kad dođem sa posla u petak, ne izađem iz kuće do ponedeljka. Samo da je frižider pun i to mi je bilo dovoljno.
Kilaža je uticala i na njegov intimni život.
– Intimni život nisam uopšte imao nekoliko godina, niti sam tada imao želju, nije me privlačilo u tom trenutku. A i znaš podsvesno da nemaš šansu ni kod jedne cure. A ni ja se sam u sebe ne bih zaljubio. Cura koja se zaljubi u čoveka od 200 kila, po meni, nije normalna. U početku je bilo potrebno da budem jak u glavi, sada već vidim rezultate u ogledalu i oni daju neverovatnu snagu čoveku da nastavi dalje. Sada idem na plivanje, vozim bicikl, pa čak i trčim. Imam 95 kg, potrebno je da skinem još nekih pet i onda idem na operaciju skidanja viška kože. Dok sam bio ekstremno debeo, dobio sam šećer, a za visok pritisak sam bio osam tableta dnevno. Sve sam uspeo da regulišem i više nikada se ne bih vratio na staro – zaključio je on u svojoj iskrenoj ispovesti.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na Telegramu i
Vajberu.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
BONUS VIDEO:
Dodaj komentar