Šta ne sme da se radi dok traju Mratinci

Vernici su 16. novembra proslavili Đurđic, dok ih 24. novembra očekuje sveti Mrata, a zanimljivo je da se u narodnom kalendaru starih Srba ovaj period nazivao „Vučji dani“ ili „Mratinci“.

Ovakav naziv su ovi dani poneli jer je Sveti Mrata važio za zaštitnika vukova, a nekada se u našem narodu verovalo da upravo od 16. do 24. novembra on gleda ko kako radi, a potom drži većanje sa vukovima i određuje im koji će na koju stranu da navali.

Tako bi recimo kod domaćina koji je najviše grešio, nije išao u crkvu i nije poštovao Svetog Mratu bio poslat najopasniji, hromi vuk, zvan kriveljan.

U selima zapadne Srbije uobičajavali su da kolju crno pile ili mladog crnog petla, ranom zorom u tišini i na kućnom pragu. Potom bi se odsečena pileća glava vezivala crvenim koncem, pa se sa njom bajalo u vreme dolaska vukova, kako piše u knjizi „Običajnik kod Srba sa narodnim kalendarom“.

Takođe, nekada je bilo praksa da se u vreme Mratinaca ništa ne daje iz kuće, ništa se ne pere, ne prede se vuna i ne rade se ručni radovi, krojači i obućari odmaraju.

Naravno, sve su ovo običaji koji se vezuju za neka davna prohujala vremena, a jedini običaj koji je ostao ponegde prisutan i dan danas jeste pokušaj da se odredi kakva nas zima čeka.

Naime, ako Mratinci padnu u dane mladog Meseca, zima će biti oštra. Ako je maglovito – zima će biti „ćudljiva“ i biće mnogo magle, a ako su u toku vedri dani – zima će biti „ljuta“ i puna mraza.

Bonus video: Natalna karta Valdimira Putina

(Espreso/Krstarica)