radiobalkanfox
Foto: Promo
„Ja mlad pijem noći, noći piju mene,
za očima voljenim moja dusa vene.
Proleća i leta, jeseni i zime,
dišu njenim dahom, nose njeno ime.
Idite, idite, hoću da sam sam,
ja sam bez nje isto, k’o bez sunca dan.
Ja mlad pijem noći, noći piju mene,
vinom su i tugom noći ispunjene.
Ja u vinu gledam njene crne oči,
sa bolom i tugom ja provodim noći.
Ja mlad pijem noći, noći piju mene,
crne kao kose njene raspletene,
ostavite mene i vino na stolu,
hoću sam da patim, sam u svome bolu.“
(Nedeljko Bilkić – Ruždija Krupa)
Još u detinjstvu se napajao epskim i sevdalijskim pesmama. Toliko ih je zapamtio i napisao, da više nije znao šta je naučio a šta je sam smislio. Ovo je priča o Ruždiji Krupi, retkom pesniku među tekstopiscima.
– Kad sam se sa porodicom skrasio u Priboju, počeo sam da predajem srpski jezik, postao sam rukovidilac Kulturno-prosvetne zajednice. Objavljivao sam refleksivnu poeziju, a krajem 60-ih dobio sam zadatak da napišem prigodnu pesmu povodom godišnjice čuvene fabrike „FAP“ – priča legendarni tekstopisac Ruždija Krupa.
– U naletu lokal-patriotizma izletela mi je pesma „Lim se Drini javlja izdaleka“, koju je na samoj proslavi otpevao pevao Zejbo Pekušić. Među pevačima na proslavi bio je i Nedeljko Bilkić. Kad smo se upoznali, Nedeljko me je posavetovao da počnem da pišem stihove za narodnjake, da spojim lepo i korisno.
1970. godine na singl ploči Nedeljka Bilkića pojavila se pesma „Ja mlad pijem noći“. Bila je to prva pesma Ruždije Krupe koja je snimljena na nekom nosaču zvuka. Tako je jugoslovenska diskografija dobila jednog od najvećih pesnika.
– Rođen sam u Pljevljima 21. novembra 1938. godine u mešovitom braku majke Crnogorke i oca Sandžaklije. Za vreme kolonizacije, po završenoj osnovnoj i srednjoj školi, preselio sam se sa porodicom u Vrbas. Pljevaljske borove i bistre potoke zamenio sam za debelu slaninu i prašinu ravnice. Majka i ja smo čeznuli za našim rodnim krajem i tu čežnju sam pretočio u pesmu „Pljevaljski tamburaši“.
– Kad je prošla nostalgija i kad sam počeo da se zaljubljujem u strasne Mađarice i Čehinje, počeo sam da pišem i šaljive pesme. Jednu vatrenu Mađaricu izvukao sam sa igranke u zadružnim domu i odveo na poljanu. Tokom ljubavnog žara mrav se ušunjao na nezgodno mesto. Ova zgoda je kasnije poslužila kao inspiracija za pesmu „Mali mrav“.
Posle prvih snimljenih hitova, usledila je prava otimačina o Krupine stihove. Mnogi kompozitori postigli su najveće tiraže baš sa Krupinim stihovima: „Most do moga zavičaja“, „Ja mlad pijem noći“, „Odmori se majko“, „Amanet mi babo ostavio“, „Ne gledaj me predugo“, „Moj živote“, „Jedna suza u mom vinu ćuti“, „Zemljače, jarane“, „Dva begunca“ (Nedeljko Bilkić), „Mali mrav“, „Majka Muju šišala na struju“, „Nisam majstor da napravim bure“, „Gledaj majku, biraj ćerku“, „Ostao mi šešir na prozoru“, „Anuška“ (Predrag Negovanović), „Dok te čekam ispod lipa“, „Budi jako srce moje“, „Kuća je bez tebe prazna“, „Ja nisam rođena da živim sama“ (Predrag Vuković Vukas), „Sećanje na tebe meni snagu daje“, „U kolibi maloj od pruća i blata“, „Staro mesto“ (Radoje Barajevac), „Mostovi na Morači“, „Lepa Kosovka“, „Zlatija“ (Beki Bekić)…
– Ruždija Krupa je bio istinski pesnik i pre nego što je počeo da piše za narodnjake. Pisao je veoma lepe i životne stihove na koje sam prilepljivao moje melodije. Doduše, ja sam ga učinio poznatim i priznatim tekstopiscem, a Krupa je svakako podigao i mene i Novicu i desetine drugih pevača i kompozitora. Sa radošću se sećam tog doba kada smo pomagali jedan drugome i kada smo zajednički gradili ukus i osećaj za lepo – ističe Nedeljko Bilkić.
– Ruždija Krupa je moj najplodniji tekstopisac, bili smo plodonosan tandem punih dvadeset godina. Pozlatila nam se skoro svka ploča, na svakoj smo ploči imali makar po jedan hit. Rule je iskonski pesnik i pravi narodni mudrac, podjednako uspešan i u pisanju sentiša i šaljivih pesama – pričao je Novica Negovanović u Muzičkoj apoteci.
Novica Negovanović je komponovao stotinak pesama na stihove Ruždije Krupe: „Jedna reka u mom kraju“, „Ti anđeo, a ja đavo“, „Prođe leto trideseto“, „Imam oči neposlušne“, „Zna jedino jedna žena“, „Počećemo sve iznova“, „Pet do dvanaest za nas dvoje“, „Ja garav, a ti plava“, „Ko godine broji, starosti se boji“, „Crna ženo ispod belog vela“, „Ja brzo živim“, „Osvajam te natenane“, „Ponosim se s tobom sine“, „Ko se jednom napije vode sa Baščaršije“, „Ja sam čovek od meraka“, „Doživeću sto godina“, „Početak je ostao iza nas daleko“, „Izdajico srca moga“, „Sećaš li se našeg malog mesta“, „Ništa nemam i sve imam“…
I posle miliona prodatih ploča i poluvekovne tekstopisačke karijere, Ruždija Krupa stavara nesmanjenom žestinom.
– Svakoj pesmi pristupam kao kući koju gradim od temelja. Nijednu pesmu nisam zbrzao samo zato da bih uzeo pare. Polako živim, polako pišem. U jednoj pesmi sam zapisao „za godine ne marim, zato ne starim“. Čim pesmu završim, poželim da je što pre snimim. Zato i poručujem nekim novim pevačima i kompozitorima – probajte pesmu dok je vruća!
(Goran Milošević)
Dodaj komentar