Svetozar Cvetković o jezivoj simbolici koja nije dala mira Žarku Lauševiću

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu održana je komemoracija Žarku Lauševiću. Brojne umetnikove kolege, prijatelji, poštovaoci pojavili su se kako bi se oprostili od velikog glumca i pisca.

Na komemoraciji su u prvom redu sedeli Žarkova udovica Anita, deca Asja, Jana i Dušan, a Žarkove drage kolege održale su potresne govore kojima su se po poslednji put pozdravili s njim.

Među govornicima su bili Žarkov kum Milutin Mima Karadžić,  kolega i prijatelj Dragan Bjelogrlić, kao i Irfan Mensur, Svetlana Bojković, Vojislav Brajović…

Svetozar Cvetković prisetio se kolege i prijatelja simbolično, kroz četiri anegdote, kao četiri čina predstave.

— Jednom je mali pas ostao bez gospodara. Posmatrao sam ga kako tumara i čeka da padne u nesvest da vidi lice svog vlasnika na pragu. Isto kao što je to uradio u Long Ajlendu, kada je otišao da kupi nešto u prodavnici. Najednom, kao u nekom komadu ostali smo sami i preda mnom se pojavi prilika. Kažem mu: „Znaš, jednom početkom devedestih, išao sam kod jednog čoveka i on mi je rekao jednu stvar. Ta se stvar ticala moje prošlosti i budućnosti. Pitao me je da li znam Žarka Lauševića. Mora da mi se javi.“ Mirno me gleda Žarko,  kao da je reč o nekom drugom ili trećem.  Nisam mu to rekao, osećao sam se odgovornim što ti nisam to rekao tada. 

— Gledali smo u nebo. Te godine Žare izusti prilično mirno: „Te godine je bilo njih 15 koji su mi poručivali da im se javim. Nikome se nisam javio.“ Otpismo po gutljaj i zatekla nas je kako se smejemo.  Žarko me otprati na metro — prisetio se Cvetković u „prvom činu“ svog govora.

Četvrti „čin“ Svetozarevog govora ujedno je i najpotresniji.

— Četiri: Snimali smo i spavali u Trebinju, a finalnu scenu „Noža“ snimali smo u Hercegovini. Scena međusobnog prepoznavanja braće, pa spojene u poslednjem ratu.  Uzbudljivo i dosta ekspresivno gazimo po sceni, a ulazi policija da nas razdvaja jer misli da se radi o porodičnoj sceni.  Žarko me zove da mi pokaže nešto.  Ploča je od belog kamena, a crnim slovima je uklesano „Ovde je granata usmrtila mog sina i njegovog najboljeg druga, ploču postavlja otac“. Kaže on meni: „Vidiš, ovaj datum na ploči je isti kao i kada sam ja ubio dva čoveka.  A otac koji se potpisao na ploči isto se zove kao jedan od mladića koji je ubijen. Ceo dan snimamo ovde, to mi ne da mira.“ Nikada više nismo pomenuli. Kad god gledam tu scenu, zapitam se šta se to zadesilo sa tim mladićima i onima iz kafića — zaključio je Cvetković.

Nakon potresnog govora Svetozara Cvetkovića pušteni su inserti iz filma „Ruski konzul“, gde je Laušević ostvario poslednju ulogu, a čija je premijera planirana za narednu godinu.

Bonus video

Gromoglasan aplauz za Žarka Lauševića

( Glossy )