radiobalkanfox
Na Novom groblju se u ponedeljak okupila čitava reka ljudi, kako bi poslali poslednji pozdrav našem čuvenom glumcu Žarku Lauševiću. Preminuo je 15. novembra u 63. godini, nakon kraće borbe sa teškom bolešću, tačnije rakom pluća.
Komemoracija i ispraćaj za kremaciju Žarku Lauševiću je bila prepuna emocija jer je glumac iza sebe ostavio mnogo – od legendarnih uloga do knjiga u kojima se ispovedao o strašnoj tragediji koja mu je obeležila život.
Ispraćaj velikog glumca na večni počinak priređen uz potresne pesme koje je pokojni Lauš najviše voleo. Umesto opela i crkvenih moltivi, Žare, kako su ga mnogi nazivali, ispraćen je uz hor i pesme koje je voleo da sluša za života, a svaka od njih krije moćnu, ali i mračnu simboliku smrti i tužnog rastanka, te nema osobe koja skrhana emocijama nije plakala tog dana.
Njegove kolege i prijatelji su držali emotivne govore u JDP-u, pozorištu koje je prigrlio Žarka odmah posle studija.
O rođenom Cetinjaninu govorili su mnogi glumci, među kojima je bio i Petar Božović koji se, između ostalog, oprostio od Žarka i pesmom "Kari Šabanovi" koja u vrtlogu glumčeve sudbine i uloga koje su mu dodeljene, ima veoma zanimljivu i tužnu priču...
"Kroz sumrak se čula kolska škripa, s puta idu kari Šabanovi.
Zalud uho sad zvukove lovi, zalud oko daljinama pipa,
ne čuje se više kolska škripa, niti idu kari Šabanovi.
Mi u susret potrčimo k njima, a kari nas vrati srećne kući,
i tiho nam džadom truckajući o pređenim šapću drumovima.
Mili dani, moji sni nestali, kao da ste svi u jutro neko
na kare se kradom ukrcali i otišli od mene daleko." - glasi tekst pesme
Zoran Kalezić je snimio ovu pesmu obogaćenu recitalom Žarka Lauševića, kao i Toma Zdravković pre više od 40 godina, i tako su ovekovečili stihove Aleksandra Lesa Ivanovića, jugoslovenskog i crnogorskog pesnika modernizma. On je rođen na Cetinju, baš kao i Žarko, 21. novembra 1911. godine.
- Sve je počelo tako što sam Tomi kupio knjige crnogorskih pesnika Lesa Ivanovića i Vita Nikolića i odneo mu kao poklon za rođendan. Pošto ga nisam našao kod kuće, knjige sam uručio njegovoj supruzi. A onda mi zvoni telefon u četiri ujutro, budi me Toma i pevuši pesmu "Kari Šabanovi". Toma je mogao da me probudi kad god hoće, jer sam bio rob njegovih strasti, poslušan kao dete - pričao je Zoran Kalezić.
- Toma je napisao muziku na predivne stihove Lesa Ivanovića, koji je opisao jednog čoveka koji tutnji Cetinjem sa konjićem koji vuče malu prikolicu i u njima drva ili malu decu. Kralj Nikola je, kažu, jedino tom Šabanu davao svoga unuka da ga šeta po cetinjskim parkovima. Ova pesma nas vraća u vreme kada se ugled sticao svojim radom i odnosom prema životu, a ne zvanjem. I kočijaš je mogao da stekne veliki ugled - objasnio je on.
Ivanović je za svog kratkog i dinamičnog života (umro je 13. oktobra 1965.) objavio dve zbirke pesama - Stihovi (1950.) i Čapur u kršu (1960.). Svoje prve značajnije poetske radove objavio je u beogradskom "Vencu" Jeremije Živanovića 1929. godine. Njegovo književno delo je neveliko, ali se iz njegovih najboljih pesama (Kari Šabanovi, Slomljenom oknu, Žalba mrtvom drugu, Sužanj na kamenu, U susret nebu i Ljudi - sjenke...) vidi istančani liričar modernog doba.
Poslednjih 10 godina života je proveo kao lektor u novini "Pobjeda" u tadašnjem Titogradu (danas Podgorica). Njegov sin, Božidar Bonjo Ivanović je šahovski velemajstor, a jedno vreme je bio i ministar sporta u Vladi Crne Gore.
Srbija Danas
Dodaj komentar