Članovi ansambl Groš iz Niša o druženju sa glumačkim legendama

Ansambl Groš iz Niša proslavio je 35 godina postojanja. Okupili su se davne 1988. godine i već tri decenije nastupaju u istom sastavu.

Manifestacija proslave ovako krupnog jubileja održala se u sali Niškog kulturnog centra, gde su se okupili mnogobrojni prijatelji ansanbla. Na točkovima su prošli na stotine hiljada kilometara, nastupali s mnogim zvezdama, a pogotovu su ih voleli glumci, koje su dugo godina uveseljavali na Filmskim susretima u Nišu.

Tradicija

– Nastali smo iz Akademskog hora Studentskog kulturnog centra i delom iz KUD „Abrašević“. Tada nismo ni slutili da ćemo toliko dugo trajati. Na našu veliku žalost, u doba korone, pretprošle godine, napustio nas je jedan od glavnih inicijatora da se oformimo – Miroslav Miša Jović. To je za nas bio ogroman gubitak.

Bilo je svega i svačega u 35 godina postojanja. I žučnih rasprava, smešnih situacija, u jednu knjigu ne bi stale anegdote koje su obeležile naš rad, ali mi sada, u stvari, pamtimo samo lepe stvari. Groš je prvo svirao isključivo starogradsku muziku, a onda smo s trendovima i mi promenili repertoar, tako da sada sviramo sve osim novokomponovane muzike. Još uvek nismo poklekli. Pre nekoliko godina su nam se priključili i ženski vokali – kaže Milutin Najdanović Miža, profesor mašinstva, vokal u Grošu, ali i operski pevač.

Tregerke

U razgovoru za Kurir prisetio se i nekoliko anegdota s glumcima, s kojima neguju poseban odnos, budući da njihovi nastupi sadrže i note kabarea.

– Skoro svake godine svirali smo za glumce posle projekcije na Letnjoj pozornici u okviru Filmskih susreta ili u tada Domu mladih. Kasnije su te žurke bile u piceriji kod Jove Mandića u Jeronimovoj ulici. Tako smo godinama sklapali prijateljstva s glumcima, a među njima je bio i Marko Nikolić. Garderoba nam je tada bila standardna, pantalone na tregere, košulja i leptir-mašna. Međutim, u jednom momentu promenimo imidž uz neke bluze i obične pantalone.

I ne lezi vraže, eto opet Filmskih susreta, eto opet glumaca u našem okruženju i, naravno, eto ga i Marko. A on se obukao kao mi prošle godine, tregeri, košulja, leptir-mašna – poželeo je da bude deo nas. I bio je. Posle kanonade nekih dobronamernih psovki, otpevali smo zajedno nekoliko pesama. Sećam se njegovih reči: „Vi, bre, groševci, ja se toliko potrudio da nađem tregere i leptir-mašnu, a vi me ispaliste“ – ispričao nam je uz osmeh Najdanović.

Druženje u kafani

To je bilo pre dvadesetak godina, kaže on, kada se dobro pamti u kom društvu je sedeo popularni Giga Moravac.

– Jedno veče je bilo zaista posebno. Prvo zbog toga što je mikrofon sramežljivo uzeo neki momčić i razvalio koliko dobro peva, toliko dobro da sam ga pitao: „Dečko, je l’ si siguran da si pogodio profesiju glumca?“ Kasnije sam saznao da je to bio Nikola Kojo. Druga anegdota s tih susreta je bila kada je naš poznati glumac Danilo Bata Stojković tresnuo rukom o sto i uz našu tihu pratnju počeo da govori tekst „Magla padnala“. To je kompozicija koja se pola peva, pola recituje. Restoran je zanemeo. To je bilo toliko fascinantno da je osoblje iz kuhinje izašlo da ga čuje. Dobio je svakako jedan od bučnijih aplauza – priseća se Miža.

Članovi benda uvek isti

Pored pokojnog Miše, pre nekoliko godina ovaj sastav je napustio Nenad Anđelković, popularni Anđelko, zbog ženidbe u Atini. Ali kada on dođe u Niš, ne izostane terevenka i prisećanje na brojne anegdote. Članovi ovog tridesetpetogodišnjaka su Milutin Najdanović Miža, vokal; Dragoljub Ćirić, vokal, gitara, udaraljke; Bojan Janković, vokal, gitara; Bratislav Savić, harmonika, klavijature; Dejan Krasić, bubnjevi, gitara, audio-tehnika; Elvin Pavković Eki, klavijature, bas-gitara, gitara, vokal; Nebojša Ristić (Neša Tamburica), gitara, buzuki, tamburica; Aleksandra Anja Pavlović, vokal; Milena Lazić, vokal i viola.

(Kurir.rs/M. Smiljković)

Kurir