radiobalkanfox
Pevačica Nina Badrić iste muke muči kao i „sav normalan svet“, kako kaže iza zatvorenih vrata skroz je druga osoba i ima nedaće sa kojima se sama bori.
Emotivna, svoja, a hrabra. Nina Badrić u životu je imala momente koji su je lomili, ali posle svakog “udarca” ustajala je, kako kaže, jača.
– Prihvatanje svega što mi život donosi. Približilo mi je vrednost života i ono što ga čini takvim: vreme za sebe, dobri ljudi, sitne svakodnevne stvari koje sam počela da opažam i u njima da uživam. Oblikovalo me zahvalnošću – rekla je ona i otkrila koji su to ključni momenti ili iskustvo koje je duboko uticalo na njen rast i profesionalni put.
– Takvih je trenutaka bilo puno, u kojima izlazite ili kao pokojnik ili kao pobednik. Uvek me je vodila snažna intuicija jer sam po karakteru borac i nepopravljivi optimista. U svemu gledam bolju stranu i uvek imam puno vere za ljude. Najviše sam kao osoba izrasla u patnjama. One su me oplemenile. Kad čovek zagrli svoju bol, tada izraste puno plemenitiji nego što je to ikada dotad bio.
Otkrila je kakva je iza zatvorenih vrata, u svoja četri zida:
– Davnih dana odvojila sam svoj privatni život od posla koji radim. Na sceni sve mora da izgleda radosno i lepršavo jer publici se nosi najbolji deo sebe. Iza zatvorenih vrata svoga doma ista sam kao i većina žena. Borim se sa životom sama sa sobom i imam nedoumice koje i mene muče. Moji prijatelji kažu da me najviše vole jer nisam “javna narikača” i u što manjoj meri lepe trenutke živim izvan očiju javnosti. Ja sam jednostavno takva osoba. Radost ću rado deliti sa svima, ali kad su u pitanju neke krucijalne stvari, stisnem zube i nosim ih u tišini. Ne volim da opterećujem nikoga. Pišem već neko vreme knjigu, valjda ću je jednom i završiti. Volela bih da moja publika zna kroz što sam prolazila i kakav je moj put.
Na pitanje kada se osvrne na svoju karijeru, da li je bilo slučajeva u kojima je smatrali da pol ima značajnu ulogu, pozitivnu ili negativnu, Nina odgovara:
– Ipak živimo još uvek u muškom svetu gde su pravila za žene drukčija u odnosu na muškarce. Trebalo mi je i snage i vremena da se izborim za to da me muški saradnici percipiraju kao osobu koja je talentovana i sposobna, te da skrenem njihov pogled s fizičkog na ličnost. Prošla su vremena, na sreću, kad je gotovo svaki poslovni sastanak ili snimanje završavalo pozivom na večeru ili dvosmislenim rečenicama. Živimo u vremenima konzumerizma i estetike i tu je žena postala objekat koji se konstantno komentariše. I čini mi se da je taj teror postao još jači. Ženi je danas “zabranjeno” starenje dok se muškarce glorifikuje sa svakom novom borom.
Ona dodaje da peva sa dušom, a da se u jednom razlikuje od onog što izvodi.
– Jedina razlika je u tome što sam privatno puno veselija osoba od pesama koje pišem i pevam- istakla je ona za hrvatsku “Ljepotu i Zdravlje” i dodala:
– Volela bih da ljudi u mojim pesmama pronađu snagu i nadu. Da se i nakon nekog vremena uspeju da se naježe. Muzika je golemi dar i treba joj pristupiti s poštovanjem. Htela bih da moja muzika miluje ljudska srca.
Na pitanje koji je savet, filozofija ili mantra vodila kroz privatne i profesionalne napore, Nina odgovara:
– Ako je ljubav kraljica, onda je bol njen presto.
Nina je otkrila koju bi promenu volela da vidi u društvu u nadolazećim godinama.
– Volela bih da se kolektivno osvestimo i shvatimo da puno toga možemo napraviti svojom promenom nabolje. I da iza sebe možemo ostaviti samo ljubav koju dajemo. Ništa se drugo neće pamtiti.
Kurir.rs/ Blic
Kurir
Dodaj komentar