radiobalkanfox
Ako znate ili sumnjate da je neko žrtva porodičnog nasilja, možda nećete znati koji je najbolji način da joj pomognete. Ne dozvolite da vas strah od toga da ćete reći nešto pogrešno spreči da se obratite žrtvi.
Za žrtve porodičnog nasilja svet često izgleda kao usamljeno, izolovano mesto ispunjeno strahom. Ponekad i samo stavljanje do znanja da ste tu za njih može da pruži ogromno olakšanje.
Žrtve porodičnog nasilja: Kako pomoći?
Odvojte vreme za njih
Ako pokušavate da doprete do žrtve porodičnog nasilja, učinite to u trenutku smirenosti. U slučaju da žrtva odluči da vam se otvori, budite spremni da odvojite dosta vremena za nju. Kada neko odluči da vam poveri godine frustracije i nagomilanog straha, nećete želeti da prekinete razgovor jer imate još jednu obavezu na to-do listi za danas.
Započnite razgovor
Temu porodičnog nasilja možete pokrenuti tako što ćete reći “Zabrinut/a sam za tebe…” ili “Zabrinut/a sam za tvoju bezbednost…” ili “Primetio/la sam neke promene koje me brinu…”
Možda ste primetili da ta osoba odećom krije modrice ili je odjednom postala neobično tiha i povučena. Sve ovo može da ukazuje na porodično nasilje.
Kažite joj/mu da ćete biti diskretni u vezi sa informacijama koje su vam poverene i nikako ne pokušavajte da naterate nekoga da vam se otvori – neka se razgovor odvija ugodnim tempom.
Saslušajte bez osuđivanja
Ako neko odluči da razgovara sa vama o veoma teškoj i bolnoj temi, saslušajte bez osuđivanja, pružanja saveta ili sugerisanja rešenja. Ako aktivno slušate, veće su šanse da će vam osoba reći šta joj je tačno potrebno.
Samo joj pružite priliku da razgovara i iskaže svoja osećanja i strahove. Možda ste vi prva osoba kojoj se žrtva porodičnog nasilja poverila.
Naučite da prepoznate znakove upozorenja
Mnogi ljudi pokušavaju da prikriju porodično nasilje iz raznih razloga, stoga bi učenje znakova upozorenja moglo da vam pomogne da im pomognete.
Fizički znakovi: popucale usne, modrice na telu, crvene ili ljubičaste fleke na vratu, uganuli zglobovi.
Emocionalni znakovi: nisko samopoštovanje, preterano izvinjavanje, strah, promene u ishrani ili spavanju, uznemirenost, simptomi depresije, gubitak interesovanja za hobije ili aktivnosti u kojima je osoba nekada uživala, razgovori o samoubistvu, zloupotreba psihoaktivnih supstanci.
Promene u ponašanju koje bi mogle da ukazuju da neko trpi porodično nasilje: osamljivanje i povučenost, otkazivanje sastanaka u poslednjem trenutku, često kašenjenje, preterana privatnost u vezi sa privatnim životom, izolacija od porodice i prijatelja.
Verujte žrtvama porodičnog nasilja
Porodično nasilje je više stvar kontrole nego besa, stoga je upravo žrtva jedina osoba koja vidi tamnu stranu zlostavljača. Često su drugi šokirani saznanjem da je određena osoba sposobna da počini porodično nasilje.
Žrtve porodičnog nasilja često ćute jer smatraju da im se neće verovati. Zato je jako važno da im stavimo do znanja da im verujemo. Jer za žrtvu i samo saznanje da postoji neko ko zna istinu i ko im veruje može da donese osećaj nade i spokoja.
Validacija osećanja žrtve
Nije neobično da žrtve porodičnog nasilja izražavaju oprečna osećanja o svom partneru. Ta osećanja mogu da variraju od krivice i besa, preko nade i očaja, do ljubavi i straha.
Ako želite da pomognete, važno je da potvrdite njena osećanja tako što ćete joj dati do znanja da je normalno imati takve misli. Ali jednako je važno da potvrdite i da nasilje nije u redu kao i da nije normalno konstantno živeti u strahu od fizičkog napada.
Neke žrtve možda ne shvataju da njihova situacija nije uobičajena jer nemaju drugačiji model koji bi im poslužio kao uzor, i postepeno su se navikavale na nasilje. Recite žrtvi da nasilje i zlostavljanje nisu deo zdravog odnosa. Bez osuđivanja, potvrdite im da je njihova situacija opasna i da ste zabrinuti za njihovu bezbednost, savetuje verywellmind.com.
Zašto žrtve porodičnog nasilja ostaju u nezdravom odnosu
Možda je teško razumeti zašto bi neko do koga vam je stalo odlučio da ostane u nasilnoj ili nezdravoj vezi. Evo nekoliko najčešćih razloga zašto nije lako otići:
- Nedostatak sredstava (posla, novca) da sami prežive
- Strah da će ih zlosavljač povrediti ako odu
- Vole partnera uprkos svemu i nadaju se da će se promeniti
- Partner je obećao da će se promeniti
- Snažno uverenje da se brak mora sačuvati “u dobru i u zlu”
- Misle da su same krive za porodično nasilje
- Zbog dece
- Nedostatak samopouzdanja
- Strah od izolacije i usamljenosti
- Pritisak porodice ili zajednice
Šta ne treba raditi?
Iako ne postoji ispravan ili pogrešan način da pomognete nekome ko trpi porodično nasilje, svakako želite da izbegnete bilo šta što bi pogoršalo situaciju. Evo nekih stvari koje bi, prema savetu stručnjaka, trebalo izbegavati:
Nemojte da fizički nasrćete na nasilnika. Fokusirajte se na ponašanje, ne na samu ličnost.
Ne okrivljujte žrtvu. To je ono što nasilnik radi.
Ne potcenjujte potencijalnu opasnost u kojoj bi žrtva mogla da se nađe.
Ne obećavajte pomoć koju ne možete da obezbedite.
Ne radite ništa što bi moglo dodatno da isprovocira nasilnika.
Ne pritiskajte žrtvu.
Ne odustajte. Ako u početku nisu voljni da se otvore, budite strpljivi.
Ne činite ništa što će žrtvi otežati situaciju u kojoj se trenutno nalazi.
Foto: Nadine Shaabana on Unsplash
Original magazin
Dodaj komentar