kako je nastao jo-jo zašto se tako zove

Nije tako retka situacija da neki proizvodi budu napravljeni sa idejom da će se koristiti za jednu namenu, a da se onda vremenom ispostavi da ih ljudi koriste u sasvim druge svrhe. I to je dobar uvod u priču o tome kako je nastao Jo-Jo. Za one mlađe koji možda ne znaju, u pitanju je igračka, vrlo popularna širom sveta u drugoj polovini 20. veka.

Ako se toga ne sećate vi, pitajte vaše roditelje (bake i deke takođe) i oni će tačno znati o čemu se radi. Ta igračka je, inače, stara nekoliko vekova. Pa tako, još u staroj Grčkoj je postojala igračka napravljena od drveta, metala ili terakote, sa dve kugle na kojima su bile nacrtane slike bogova. 

Sa druge strane, još oko 1500. godine, na Filipinima je Jo-Jo korišćen kao oružje, s tim što su u njihovom slučaju kugle bile od kamena i povezane dugačkim kanapom. Mnogo godina kasnije, oko 1800. godine, Jo-Jo je stigao u Evropu sa Orijenta. U Britaniji su ovu igračku zvali „Bandalore“ ili „Igračka Princa od Velsa“.

A priča o modernoj verziji ove igračke počinje negde oko 1920. godine, zahvaljujući mladom Filipincu po imenu Pedro Flores. Naime, Pedro je radio u jednom kalifornijskom hotelu i u pauzi se često igrao sa Jo-Jo-om i uskoro je ovom igračkom zarazio sve svoje kolege sa posla, kao i goste hotela.

To mu je dalo ideju da otvori sopstvenu firmu za pravljenje ove igračke, ali firma nije bila baš naročito uspešna. A onda se za sve zainteresovao biznismen i zabavljač Donald Dankan, koji se upravo bavio proizvodnjom i distribucijom proizvoda za zabavu. I ubrzo je u celoj Kaliforniji organizovao takmičenja u igranju Jo-Jo-om.

Rezultat svega toga bila je prava ludnica i jagma koja je nastala za ovom igračkom. Do danas je širom sveta prodato preko 700 miliona primeraka ove igračke, a prodaje se i danas. Inače, Jo-Jo (Yo-Yo) na filipinskom jeziku znači: Dođi-Dođi!