radiobalkanfox
Doktorka Samanta Vajld (44) otkrila je kako su životne navike stanovnika „plavih zona“ njoj lično promenile život nabolje.
Na zemlji postoji pet takotvanih „plavih zona“ u kojima žive najdugovečniji ljudi. To su: grčko ostrvo Ikarija, japansko ostrvo Okinava, kalifornijski grad Loma Linda, poluostrvo Nikoja u Kostariki i italijansko ostrvo Sardinija.
Tamo živi veliki procenat ljudi starijih od 100 godina i onih koji su ostareli bez zdravstvenih problema vezanih za starenje.
I dok ovi regioni naizgled nemaju ništa zajedničko u smislu kulture, geografije ili jezika, naučnici su otkrili da dele devet zajedničkih životnih navika, nazvanih „Moćnih devet“, piše The Sun.
Foto: pexels.com
Doktorka Samanta Vajld iz „Bupa Health Clinics“, rekla je za Sun Health:
– Ono što je interesantno u vezi sa Plavim zonama je njihov holistički pristup zdravlju. Uvek kažem pacijentima koje vidim kao lekar opšte prakse da se ne radi samo o ishrani i vežbanju, već i o drugim stvarima. Stanovnici plavih zona to dokazuju.
Doktorka Vajld je otkrila životne navike „moćnih devet“ stanovnika plave zone, koje je pratila šest nedelja.
Osim što je izgubila skoro šest kilograma, usporila je tempo života i usvojila niz zdravih navika koje su je učinile srećnijom i energičnijom.
Evo koje su to navike:
1. Prirodno kretanje
Stanovnici „plavih zona“ imaju tendenciju da neguju način života koji ih primorava da se svakodnevno kreću prirodno. Uzgajaju i održavaju bašte i uglavnom ne koriste mehaničku opremu za rad u kući ili bašti.
– Kao maratonac i ultra trkač imala sam kretanje koje je bilo više odlučno nego prirodno. Stoga sam energični trening zamenila nežnijim, a trčanje na duge staze zamenila sam opreznijim i sporijim hodanjem. Takođe sam provela mesec dana pripremajući svoju baštu za proleće i stavila sam drveni pod koji sam redovno brisala – rekla je doktorka Vajld.
Foto: Shutterstock
2. Osećaj svrhe
– Ljudi Okinave i Nikoje imaju izraz koji se prevodi kao ‘svrha mog jutarnjeg buđenja’. Ovo je teže usvojiti jer se čini nemoguće definisati. Ali sam se potrudila da pošaljem poruku svom tati koji ima demenciju, svako jutro. Svaki dan sam se budila 20 minuta pre dece kako bih sebi dala vremena da uživam u kafi, miru i tišini pre početka dana. Svidelo mi se kako mi je to dalo pauzu između sna i budnosti, i shvatila sam da je vreme da budem sama i da dišem – otkrila je doktorka Vajld.
3. Usporite
– Istraživači koji proučavaju navike „plave zone“ otkrili su da svaka zajednica svakog dana odvaja vreme za opuštanje i smanjenje stresa, bilo da je u pitanju molitva ili srećni sat. Tako sam odabrala da sedim sama u bašti. Umotala sam se u ćebe i slušala cvrkutanje ptica. Takođe, prošetala sam do lokalne plaže na kafu, umesto da je pijem za svojim stolom – istakla je doktorka.
Foto: Shuterstock
4. Ne preterujte sa hranom
– Sve zajednice u „plavoj zoni“ obično imaju najmanji i poslednji obrok u kasnim popodnevnim ili ranim večernjim satima i prestaju da jedu kada su siti 80 odsto. Inače bih sebe opisala kao proždrljivicu, pa je ovo pravilo bilo teško poštovati.
Međutim, sporije i svesnije jedenje je postalo nešto na šta sam se prilično brzo navikla. Kao rezultat toga, osećala sam se manje gladno jer sam jela sa fokusom na hranu, a ne na epizodu moje omiljene serije – rekla je doktorka Vajld.
5. Jedite zeleno
– Pasulj i sočivo su kamen temeljac ishrane većine stogodišnjaka. Uz uzbuđenje i strepnju, prešla sam sa ishrane mesoždera na uglavnom biljnu ishranu. Potražila sam video zapise sa receptima na društvenim mrežama. Bila sam iznenađena kada sam videla da sam se za nekoliko dana osećala bolje i imala više energije. Ranije nisam jela tone mesa, pa mi je možda to olakšalo prelazak na ovu vrstu ishrane. Ali postepena tranzicija je često lakša. Sad čuvam meso za nedeljni ručak – otkrila je doktorka Vajld.
Foto: Shutterstock
6. Umerenost je ključna
– Skoro svi stanovnici plavih zona uživaju u vinu. Trik je da se pije jedna do dve čaše dnevno- rekla je doktorka.
7. Prihvatite duhovnost
Istraživači „Plavih zona“ otkrili su da pohađanje verske službe četiri puta mesečno može da produži očekivani životni vek do 14 godina.
– Išla sam na dve službe nedeljno u crkvu i zaista sam počela da uživam u tome, ne baš zbog religioznosti, već zbog osećaja smirenosti, povezanosti i izdvajanja vremena iz dana da bih usporila – rekla je doktorka Vajld.
8. Uzajamno poštovanje među generacijama
– Ljudi koji napune 100 godina imaju tendenciju da zadrže svoju porodicu u blizini, čak i svoje starije roditelje u sopstvenoj kući. Ne nameravam da uselim roditelje od 70 godina, ali ih posećujem dva puta mesečno. Moj tata Mik provodi nekoliko dana sa mnom – rekla je dr Vajld.
9. Društvene veze
Svi koji žive u plavim zonama uživaju u zdravim prijateljstvima. Stanovnici Okinave u Japanu formiraju grupe od pet prijatelja koji se vezuju jedni za druge za ceo život.
– Provela sam mesec dana kontaktirajući prijatelje koje nisam videla ili sa kojima nisam razgovarala neko vreme i praveći planove sa onima koje sam inače previše zauzeta da bih ih viđala osim nekoliko puta godišnje – navela je dr Vajld.
Foto: freepik
Male promene, veliki rezultati
– Priznajem da su me rezultati mnogo iznenadili. Smršala sam 5,8 kilograma za oko šest nedelja– otkrila je doktorka Vajld.
Ona je značajno smanjila svoj indeks telesne mase, odnos visine i struka, rizik od srčanog udara, dijabetesa, moždanog udara, određenih vrsta raka, uključujući rak dojke i debelog creva, a takođe je smanjila rizik od kognitivnog pada.
– Osećam se smirenije, bolje spavam, smršala sam, a puls u mirovanju je usporen. Nije lako uklopiti sve te navike u svakodnevni život. Ali s druge strane, one su sjajna pozitivna promena i ne osećate se kao da brzo menjate svoju rutinu. Moćnih devet navika predstavljaju povratak osnovama: porodici, usporavanju, dobroj ishrani i svesnosti. Ovo je nešto što bi svi trebalo da radimo mnogo više – istakla je doktorka Vajld.
Dodaj komentar