Pevač Miroslav Ilić je davne 1972. godine započeo muzičku karijeru koja je išla uzlaznom putanjom i broji milionske tiraže i brojna priznanja.
– Samo zdravlje! U ovim vremenima takvim kakva su, samo se molim Bogu za zdravlje. Čudni su putevi Gospodnji. Ja sam imao i druge želje i planove, ali život me je odveo tamo gde sam već 50 godina – istakao je Miroslav, ali se prisetio vremena nastajanja muzike, ali druženja sa kolegama.
– Ta vremena su neponovljiva, od 70-tih pa do 90-tih. Tih 20 godina je vreme kada su nastale najbolje stvari u svim muzičkim žanrovima, i u popu, i u roku, pa u narodnjacima. To vreme i taj ambijent je nešto što se izgubilo. Ljudi se malo druže, komuniciraju preko društvenih mreža, a mi smo se baš intenzivno družili i zabavljali smo se – rekao je Ilić, te dodao:
– Mi smo mnogo stepenica preskočili i odjednom smo uleteli u taj potrošački mentalitet, a to dovodi do određenog otuđivanja. Meni je beskrajno žao i sa setom se sećam tih vremena kad smo se stvarno družili. Bilo je tu svega, da se ne lažemo, i sujete, ljubomore, zavisti, ali nikad nismo dozvoljavali da nas pobede te neke loše osobine.
Pevač je otkrio i da li mu smeta što mlađe kolege pune koncerte pevajući njegove pesme, te da li treba da se iskusniji pevači pobune, na šta je pozvala Jelena Karleuša.
– Ne osuđujem ih, naprotiv, oni pomažu da preživi ta korektna muzika. Pun pogodak bi bio kada bi se neko od njih osmelio da se zaputi tim muzičkim putem i da jednog dana neka nova generacija peva neke njihove pesme, a ne naše – priča pevač.
Miroslav je prokomentarisao i uspeh mlađe koleginice Aleksandre Prijović.
– Dugo se nije desio takav ekces. Ja bih imao protiv da se Aleksandra drugačije ponaša, ali ona se vrlo pristojno i odmereno ponaša. Repertoar joj je na ivici mog ukusa, ali nije bljak. Sasvim je u redu da se to dogodilo, ovo je njenih pet minuta i ja tu nemam problem nikakav – rekao je Miroslav za „Svet“, pa dodao:
– Meni bi valjda posle 50 godina karijere trebalo da veruješ. Ovo je vrlo opasna igračka! Mislim na popularnost i sve ono što uspeh donosi u materijalnom smislu. Znam mnogo slučajeva koji to nisu izdržali na nogama, zdravi i normalni. Meni su imperativ, od prvog trenutka kada sam spoznao sebe kao čoveka u prvom timu velikih igrača, reči pokojnog čika Obrena Pejovića: „Miroslave, ti ćeš jednog dana biti zvezda, sine moj, ali nikad nemoj da zaboraviš odakle si i kako si počeo“. To meni odzvanja u glavi stalno i mislim da sam se sačuvao od svega toga i ne prepoznajem u sebi ožiljke od te popularnosti i svega što ona donosi sa sobom – priča pevač.
(Telegraf.rs)
Dodaj komentar