radiobalkanfox
Veliki hrišćanski praznik, Božić, slavi se uz česnicu, sveću i božićnu pšenicu, koja treba da se posadi ovih dana.
Mnoge domaćice odlučuju da same posade božićnu pšenicu. Da bi iznikla do Božića trebalo bi da je posadite ovih dana.
Starinski običaj
Ovaj običaj datira od davnina. Prema predanju, gajenje božićne pšenice počelo je zbog roditelja Isusa Hrista.
Naime, Marija i Josif su, bežeći od Irodove vojske, sreli poljoprivrednika koji je sejao pšenicu. Marija ga je zamolila da vojnicima kaže da su oni već prošli.
Kada su se vojnici pojavili, desilo se, kažu vernici, čudo – pšenica koja inače raste mesecima odmah je izrasla i sakrila ih. Vojnici su poverovali da su oni koje gone odavno otišli, pa su odustali od potrage.
Foto: Shuterstock
Snažna simbolika
Iako je prelep praznični ukras na trpezi, božićna pšenica ima i dublje, simbolično značenje. Ona predstavlja plodnost, krug života, obnovu, prosperitet i uspešnu žetvu u Novoj godini.
U prošlosti se verovalo da božićna pšenica može da odredi i kakva nas žetva čeka, pa su tako vernici smatrali da će veoma gusta i visoka doneti plodnu godinu, dok će manje zelena, retka, slaba i niska označiti i neuspešnu žetvu.
Foto: Shuterstock
Kada i kako se sadi pšenica?
Uglavnom se božićna pšenica posadi po poslednjim velikim praznicima pred Božić – ili na Svetu Varvaru (17. decembra) ili na Svetog Nikolu (19. decembra).
Potrebno je da najpre ostavite zrna u mlakoj vodi neko vreme. Zatim ih osušite na papirnom ubrusu, stavite sloj zemlje na dno činijice, pa pospite zrna pšenice. Zatim prekrijte još jednim malim slojem zemlje.
Umesto zemlje može da se koristi i pamučna vata, a tada vam ne treba drugi sloj za prekrivanje zrna.
Na kraju pospite vrlo malo vode i stavite na dobro osvetljeno mesto, koje ne sme da bude pretoplo da se pšenica ne bi osušila.
Zalivajte pšenicu svaki dan, jednom do dvema kašikama vode, tako da bude vlažna, ali ne i natopljena.
Žito ošišajte kako bi bilo ravno. U sredini izniklog žita stavite sveću.
Dodaj komentar