Rene Bitorajac, hrvatski glumac tvrdi da je zbog nasilja ispisao sina (16) iz Prve ekonomske škole u Zagrebu.
Kako tvrdi glumac, profesor je gurnuo i nogom udario njegovog sina jer je žvakao žvakaću gumu na času.
Bitorajac je odmah o tome obavestio direktorku, razrednu i Agenciju za obrazovanje. Međutim, kako kaže, nakon tri meseca, nezadovoljni postupanjem nadležnih u školi, ispisali su sina.
Glumac se zatim, naime, oglasio na mrežama nakon slučaja u jednog zagrebačkoj školi gde se profesor potukao s učenicima. Tada je izneo tvrdnje da je njegov sin od profesora doživeo neprijatnost zbog čega ga je i ispisao iz škole.
– Podstaknut ovim događajem koji možda i nema puno dodirnih tačaka s mojim, podelio bih s onima koje zanima i kojima se da čitati, jedno vlastito iskustvo po istinitom događaju. Pre puna tri meseca, kao prof. fizičkog vaspitanja u Prvoj ekonomskoj školi, traži od mog sina da ispljune žvakaću.
– Kad je on bez ikakvog pogovora krenuo da je ispljune, profesor ga je odgurnuo rukama u leđa, međutim, nezadovoljan valjda inercijom kojom je moj sin pruživši blagi otpor poletio, ponižavajuće ga još više udara ga nogom u zadnjicu i to prilično jako, pred celim razredom.
– U trećem srednje, u pubertetskoj dobi kad se mladić razvija u muškarca, „profesor“ u obrazovnoj ustanovi, ponižava ga i udara nogom u zadnjicu. Sin, da zadrži barem malo dostojanstva nakon takvog poniženja jedino što može je zadržati žvaku, nakon čega biva prijavljen. Dolazi kući ljut, krvavih očiju i ispriča kako mu je prvi nagon bio da vrati profesoru istom merom.
– Ne, bravo sine da nisi! Prvi nagon roditelja i razmišljanje zadržaću za sebe, ali bes koji osetiš kad čuješ da ti je dete neki profesor udario nogom u zadnjicu kao profesor u školskoj ustanovi, pogotovo kad znaš da ti se dete stalno žali na istog jer ga ovaj pika rečenicama od kad mu je profesor, teško je opisati. Prijavljujemo slučaj razrednici i ravnatelju.
S druge strane, razredna kaže „da joj je profesor rekao da je preterao i da mu je žao“.
– Direktor je zgrožen, kaže da na svakoj sednici o našem sinu čuje samo reči hvale i menja profesora njihovom razredu te prijavljuje slučaj ministarstvu. Sve zvuči kako treba biti, međutim nakon toga 40 dana tišine.
– U međuvremenu prijavljujemo slučaj i policiji, udaranje maloletnog deteta trebalo bi evidentirati. Nakon toga i mi prijavljujemo slučaj Agenciji za odgoj i obrazovanje te dečjoj pravnici. Ona se javlja nakon više od 40 dana s dopisom da od škole traži izveštaj i tako valjda opravdava svoje postojanje jer otada se više ni ne javlja.
– Razredna ide korak dalje te u odsustvu mog sina, za času matematike razgovara s razredom namećući im svoje mišljenje u smislu da je sve otišlo predaleko i da, je l’ tako deco, nije trebalo slučaj prijavljivati na toliko strana, jer sada vi, ja i jadni vaši roditelji morate davati izjave, pokušavajući i njegove prijatelje okrenuti protiv njega.
– Pedagoški i odgojno, nema šta. Uglavnom, tačno je tri meseca trebalo da prođe da se ne dogodi ništa. Moj sin i dalje ovog namaza za ćevape susreće po hodniku i okreće glavu uz osećaj neugode, straha i poniženja i nikom ništa! Roditelji i dete preteruju, je l’?
– Moje pitanje glasi: „Što bi se dogodilo da je moj sin odgurnuo profesora i udario ga nogom u zadnjicu? Što bi se dogodilo? Pa taman i da je onako, iz zafrkancije!? Što bi se dogodilo da mu je vratio, za čim je onako ponižen mahinalno imao i potrebu. Šta da ja danas kažem svom sinu? Sad shvatam. Da sine, trebao si mu vratiti!
– Daj zaštitite one vredne i dobre profesore od ovih idiota koji drugima kvare ugled, zaštitite profesore od neodgojenih učenika delinkvenata, ali brate, zaštitite više i učenike od pokvarenih, pa i ovih iskompleksiranih profesora – napisao je Rene Bitorajac, prenosi „Inex.hr“.
(Telegraf.rs)
Dodaj komentar