Zadrugar Marko Janjušević Janjuš dao je prvi intervju nakon porodične tragedije, progovorivši pritom o tome kako se on i njegova porodica nose sa tim što je njegov najmlađi brat Mihajlo Janjušević oduzeo sebi život.
– Pamtim dan kada se rodio imao sam deset godina, moj mlađi brat osam… Tog dana sam bio u Beogradu na rođendanu kod moje sestre od tetke, istog dana su rođeni, tad mi je tetka rekla da sam dobio brata… Ta mi je slika svaki dan u glavi… Bio je jako nemiran, druge je to nerviralo ja sam bio oduševljen… – počeo je izlaganje Marko za „Pink.rs“.
– Od tog dana počinjem da ga volim najvise… Pamtim svaki dan njegovog odrastanja sa nama, pamtim prvu reč koju je izgovorio, sve pamtim, sve… Nije istina da mi nismo razgovarali. Mediji su pisali da ne razgovaramo, to nije istina, jedino zbog čega smo se udaljili je moj dug period u inostranstvu a potom u rijalitiju, nismo se često viđali i zapravo to je jedino, ali je već bio odrastao i sam je birao kako živi i ako mozda nisam bio zadovoljan i srećan zbog toga, ali nikada mu jednu uvredu nisam rekao i nikada ga nisam sputavao šta će raditi u svom životu, i da sam mozda pokušao da mu stanem na put nekim lošim postupcima ,siguran sam da ne bih uspeo… – dodao je Janjušević.
– Jedno je sigurno, dok nisam dobio Krunu, najviše sam ga voleo na svetu… Bivša supruga i moja tetka su mi saopštili tragične vesti iako sam osećao dok sam izlazio da nesto nije u redu. To je najgori dan mog života, čak mozda i gori od dana kada sam mu kupovao kovčeg… – prisetio se Janjuš.
– Užas svaki deo našeg detinjstva mi je prolazio kroz glavu i misli, svaka slika, sve…sve sve… Ne ništa nije ukazivalo da će dići ruku na sebe, voleo je majku našu najviše, ona je bila njegov život, dan nije prošao da se nisu čuli.. nikada ništa nije ukazivalo nikada…to me i boli i mene i moju porodicu… – priznao je zadrugar.
– Niko nije znao da bilo koji problem ima, niko, a jadan je sigurno mozda i imao a ćutao, da mi je samo rekao pa šta god da je rešio bih, sve se da rešiti, osim nažalost stvari koje je uradio… Internet nasilje je svakako užasno i tome treba stati na put..ali mislim mogu da napadam sada i da pričam šta god i milion teorija i svega ,ali mislim da to nije uzrok… – otkrio je Marko.
– Ništa nismo pronašli, nikakvo oproštajno pismo, osim da je postavio sliku na svom telefonu svoje majke sa srcem ispod oka, i samo njenim kontaktom u telefonu, zadnje što je poslao našoj mami bila su tri srca… Od tog trenutka mu se izgubio svaki kontakt i niko nije mogao da ga dobije..do dana kada se ušlo u njegov stan i zatekli šta smo zatekli… – otkrio je Janjušević.
– Bilo je mnogo ljudi na sahrani, i dalje dolaze, zaslužio je da bude, moja porodica je zaslužila, mrava zgazili nisu, duša me boli za majkom i ocem i bratom, ja imam Krunu pa lakše podnosim sve i ako me guši u grudima, ali se borim… Mnogo im je teško, mnogo… Jedino što se kajem što više vremena nismo provodili zajedno, ali to je život, kada odrasteš svako ide na svoju stranu ,pogotovo ja koji sam imao drugu porodicu… – priznao je Janjuš.
– Ne kajem se jer nisam mogao da mu pomognem, znam da nisam, ali se kajem što ga nisam barem zagrlio onako kao kada je bio mali, kada sam ga grlio i ljubio da se mami žalio kako ne može da izdrži koliko ga gnjavim… Mnogo sam ga voleo, mnogo… On je bio moje sve… – zaključio je skrušeno zadrugar Marko Janjušević Janjuš.
Dodaj komentar