radiobalkanfox
Badnji dan je poslednji i ujedno najstroži dan posta. Svaka srpska porodica sprema prazničnu trpezu zasnovanu na posnim jelima. Ova trpeza mnogo je drugačija od svih ostalih jer pored jela, na njoj se nalaze i med, orah, posna badnjača, dulek, suve šljive i smokve. Uglavnom su posni prebranac i riba glavno jelo kod većine srpskih porodica, a prilikom obedovanja se ne koristi nož već se sve kida rukama.
Badnji dan, dan pre Božića, ima posebnu simboliku u srpskoj tradiciji. Nazvan po sečenoj grani hrasta – badnjaku, koji je sveto drvo Slovena, ovaj dan je ispunjen brojnim običajima i verovanjima.
Jedan od najpoznatijih običaja je da se na Badnji dan ništa ne iznosi iz kuće. Ovaj običaj datira još iz davnih vremena i smatra se da donosi sreću i blagostanje domaćinstvu. Takođe, ručak na Badnji dan se tradicionalno obeduje na slami, simbolizujući skromnost i poniznost pred Bogom.
Foto: Shutterstock
Čim svane, počinje priprema za Badnji dan. Jedan od najupečatljivijih običaja je paljenje badnjaka i loženje vatre. Badnjak se pali kako bi osvetlio put Hristu, koji se rodio tog dana, i simbolizuje toplotu i svetlost u domu. Vatra takođe ima zaštitnu ulogu i smatra se da odbija zle duhove.
Još jedan neizostavan deo Badnjeg dana je priprema pečenice. Prethodnog dana, na Tucindan, odnosno danas, priprema se pečenica koja će se peći na Badnji dan. Ovaj običaj datira još iz vremena kada je meso bilo retka „poslastica“, pa se pečenica pripremala za posebne prilike kao što je Božić.
Takođe, prema običaju se pucanjem iz puške, rano u zoru objavljuje da se ide po badnjak. Po badnjak idu muškarci iz porodice, a kada je domaćin odabrao pravi badnjak onda se okrene ka istoku i tri puta prekrsti. Tada treba da pomene svoju slavu i praznik odnosno Božić, Boga i da uzme sekiru.
Prema još jednom verovanju badnjak se mora iseći iz tri snažna udarca.
Dodaj komentar