Ako želite da budete zdravi, danas nikako ne smete da uradite jednu stvar: Narodna verovanja za treći dan Božića

U srpskom narodu Sveti Stefan je veoma cenjen svetitelj, a njegovom životu i delu posvećeno je više od pedeset pravoslavnih crkava.

Pomen arhiđakonu Stefanu crkva daje četiri puta godišnje.

Za praznik ovog svetitelja vezuje se mnogo narodnih običaja.

Jedan od njih je da se na ovaj dan iz kuće iznosi slama koja je simbolično stajala ispod trpeza tokom prva dva dana Božića. Slama se ne baca jer se veruje u njenu plodotvornu moć, već se stavlja na grane drveća, košnice, kod stoke i živine, i vinograde radi boljeg roda i napredovanja. Veruje se da božićna slama štiti voće i voćnjak od grada. 

Običaje je da slamu žene sakupljaju u tišini, da se ne čuje kako odlazi Božić. Metla kojom čiste slamu ne koristi se tokom godine, već se čuva, zbog zdravlja.

Slavski kolač za Stevanjdan se mesi dan pre slave i ukrašava se figuricama od testa u obliku ptica, žita, grožđa, buradi, knjiga… Iznosi se na sto sa suvim voćem, orasima, medom, jabukama i pomorandžama.

Za slavu Sfetog Stefana kaže se u šali da je obeležavaju škrtice i cicije, jer gosti posle božićnog slavlja ne mogu mnogo da pojedu i popiju.

Ona se pravi sa mrsnom trpezom, osim ako pada u sredu ili petak, i tada je posna slava.

S obzirom na to da je 9. januar i treći dan Božića, pri susretu ljudi se pozdravljaju tradiconalnim božićnim pozdravom, rukuju se i ljube.

Sveti Stefan je bila krsna slava dinastije Nemanjić i patron-zaštitnik svih vladara iz te porodice.

Njegov lik se nalazio na reversu vladarskog pečata kao i na bazi kovanica. To je bio i razlog više da kraljevi iz dinastije Nemanjića pored svog imena dodaju i ime Stefan.