Ivana je smršala 40 kilograma, a ovo je njena tajna

Ivana Đurović, licencirani dijetatičar – nutricionista, pokazala  je na delu šta zanči snaga volje. Kao što se većini sa viškom kilograma desi – emocionalno prejedanje. Hranila je svoje emocije i sve što je boli,  Imala je 40 kilograma viška i bila je nesrećna žena koja više nije mogla da se pogleda u ogledalo. 

Kako u životu sve dođe na svoje, tako je i u njenom životu nakon bolnog trenutka „otrežnjenja“ došlo do preokreta. Trebalo joj je 9 meseci da sredi svoje telo.  Danas Ivana Đurović ima savršenu liniju. Teško je bilo i zamisliti da je samo devet meseci ranije Ivana imala 40 kilograma više, da je ljuta na sebe i ceo svet. 

– Zamka je da žena misli da je 100 g čokolade, velika kesa čipsa, pivo-dva ili pola litre koka-kole svaki dan sasvim prihvatljivo. Vrlo brzo pet kilograma pređe u 10, 10 u 15, i tako redom. Čips, čokolada, keks, sok, pivo postanu dodatak svakom obroku dok na kraju ne postanu obrok sam po sebi. E upravo to se desilo meni – kaže Ivana, nutricionista-dijetetičar iz Beograda, i otkriva kako je izgledao njen put od trenutka kada se pogledala u ogledalo i sebi rekla: „Debela si“ do trenutka kada je viknula: „E sad je dosta“.

Najteže je suočiti se sa sobom 

Ivana je prvi put delićem svesti pomislila da je „možda ipak debela“ kada ju je devojka u redu za kasu pustila ispred sebe jer je mislila da je trudna.

Srećom, tada se dogodila još jedna važna stvar – shvatila je da ona hranom zatrpava neke loše emocije u svom životu.

– Kada sumiram poslednjih 20 godina, od kada zatrpavam bratovu dijagnozu multiple skleroze, mnogo toga sam zatrpavala a da nisam ni bila svesna: saznanje da imam endometriozu, koja je dovela do dugogodišnjeg lečenja od steriliteta, nekoliko operacija, postporođajnu depresiju, insulinsku rezistenciju, mamin dijabetes… Sve je to, na prvi pogled, lako rešavala sa nekih desetak kilograma viška, sve dok njen otac nije doživeo moždani udar 2019, i preminuo 2020. Veliki problemi tražili su veliko telo – kaže ona. 

Srećom, tada se dogodila još jedna važna stvar – shvatila je da ona hranom zatrpava neke loše emocije u svom životu.

– Kada sumiram poslednjih 20 godina, od kada zatrpavam bratovu dijagnozu multiple skleroze, mnogo toga sam zatrpavala a da nisam ni bila svesna: saznanje da imam endometriozu, koja je dovela do dugogodišnjeg lečenja od steriliteta, nekoliko operacija, postporođajnu depresiju, insulinsku rezistenciju, mamin dijabetes – objašnjava Ivana. 

Sve je to, na prvi pogled, lako rešavala sa nekih desetak kilograma viška, sve dok njen otac nije doživeo moždani udar 2019, i preminuo 2020.

Foto: Youtube PrintScreen

Prvo je prestala da jede hleb

Kad su joj se sve kockice poredale, i kada više nije želela da u ogledalu gleda debelu i nesrećnu ženu, Ivana je počela da drži dijetu koju je sama osmislila.

– Prvo sam isključila proste ugljene hidrate. Prestala sam da jedem hleb i sve proizvode od belog brašna. Prestala sam da jedem voće. Za početak, nisam imala voćne užine, jer sam imala insulinsku rezistenciju. I da bi se oslobodila ta tečnost koja je bila zarobljena, da bi se insulin smirio, a pankreas odmorio, potrebno je da uzimamo ugljene hidrate u obliku povrća – paprike, paradajza, tikvice… Sve ono što nije skrobno povrće – ističe nutricionistkinja Đurović. 

Za doručak je Ivana u prvom mesecu dijete najčešće jela jaja, spremljena na različite načine, sezonsko povrće, malo sira, a za ručak supu bez testenine ili potaž, belo meso, ćuretinu, oslić na žaru, grilovano ili kuvano povrće.

– Za večeru sam izbegavala da jedem termički obrađeno povrće, pojela bih najčešće neku laganu salatu bez ulja. Eto, tako mi je izgledala ishrana u prvih mesec dana… Bez voća, krompira, boranije, pasulja – govori ona. 

U drugom mesecu Ivana je polako počela da uvodi mahunarke za ručak, i dalje nije jela hleb, a trećeg meseca vratila je hleb i to od spelte, ali samo za doručak.

– Za prva tri meseca dijete izgubila sam sedam kilograma, a onda sam krenula u teretanu, na plivanje i ponovo počela da vozim bicikl, koji jedno vreme nisam koristila jer sam bila predebela – priseća se. 

Prvi vidljivi rezultati stigli su posle dva i po do tri meseca.– Jedan kolega me tada pitao da li sam išla na operaciju želuca jer prosto sam splasnula. Dobila sam volju da idem dalje i rezultat je nakon devet meseci bio 40 kilograma manje. I što je najvažnije – kilogrami se ne vraćaju.

Porodica joj je dala snagu da istraje

Imala je, kaže, sreću jer su joj ćerka i suprug pružali ogromnu podršku u njenoj rešenosti da smrša.

– Suprug mi nikada nije rekao da sam debela, ružna, niti bilo šta slično, već mi je diskretno skretao pažnju da bih mogla malo da smanjim čips i promenim loše navike. Tu su i moj brat i zaova, moja velika podrška. Ali moja najveća podrška je moja ćerka. Njena ljubav, podrška i razumevanje mi je ispunjavalo srce i davalo snagu da nastavim. Da bi meni olakšala, moja ćerka počinje da se edukuje kako da pripremi brze, ukusne i zdrave obroke, i stalno me je podseća koliko je važna fizička aktivnost – kaže ona. 

Ivana radi kao saradnik za ishranu i rukovodilac je centralne kuhinje u Predškolskoj ustanovi „Boško Buha“ u Beogradu.

– Plan mi je da nastavim da se usavršavam, da svoja znanja i iskustva prenesem dalje, i da utičem pozitivno i ohrabrujuće na što više ljudi. I svaki dan podsećam sebe i druge da nije strašno pasti. Strašno je pasti, a ne ustati – zaključuje Ivana Đurović.