Breskvica o napadima da je otpevala genocidnu pesmu: „Plakala sam…“! Brutalno odgovorila na Draškovu zabranu

Mlada muzička zvezda Anđela Ignjatović poznatija kao Breskvica od prvog momenta kada je kročila na muzičku scenu nikog nije ostravila ravnodušnim.

Pesma „Gnezdo orlovo“ kojom će ove godine pokušati da obezbedi put na najveću muzičku smotru u Evropi Evroviziju izazvala je toliko reakcija da se našla kao tema u nacionalno dnevniku.

Brojne kontroverze koje su se stvorile oko pesme učinile su samo da bude odlučnija u nameri da pobedi na domaćem takmičenju Pesma Za Evroviziju.

U razgovoru za „Petkast“ Anđela je govorila o svojim počecima, zašto je pravila pauzu nakon kraha veze, zašto je njen nastup u Banjaluci zabranio tamošnji grdonačelnik Draško Stanivuković ali i kako je dobila sada već čuveni nadimak Breskvica.

– Drugarica me kad sam bila baš mala tako nazvala i ostalo je Breskvica. Tako me svi zovu ceo život bukvalno. Svi baš svi cela porodica. Mama me zove Breskvice kad je srećna, kad je ponosna, a kad je ljuta onda sam Anđela.

• Mama poslednjih dana ima poseban razlog da bude ponosna. Kako ona komentariše tvoj prolazak na PZE?

– I mama i tata su ponosni. Normalno, porodica je uvek tu da me podrži, da mi daju neke savete. Ali u ovoj situaciji su onako baš ishajpovani i baš su srećni i jedva čekaju takmičenje. Mislim, i ja isto, samo što ja gledam to malo više sa neke poslovne strane. Šta mogu da ispravim, šta ne, oni su prezadovoljni i ne žele da se bilo šta menja, samo da izađem i da dam sve od sebe. Tako da, ponosni su.

• Kako su roditelji  reagovali kada si izrazila želju da se baviš ovim poslom?

– Ja mislim da su oni nekako od početka, verovatno, i znali da će da bude tako, zato što sam išla u nižu muzičku školu. Završila sam nižu muzičku školu smer klavir. Tamo smo imali i pevanje. Imala sam nekih 9 ili 10 godina kada sam prvi put propevala pred njima, da su me čuli. Pretpostavljam da su tada već znali da ću krenuti u ovom smeru. Ja nikada nisam bila neki sportski tip, uvek me je zanimala ta umetnost. Uvek sam crtala, pevala, svirala, tako da je to bilo nekako prirodno da se desi. I nisam krenula usiljeno u sve ovo da sam im rekla znate biću to i to nego je to tako nekako prirodno krenulo, spontano.

• Kako je izgledao trenutak u domu Ignjatovića kada si snimila prvu pesmu, došla kući i pohvalila se roditeljima?

– Iskreno, ništa posebno. Kao da se ništa nije desilo. Imala sam17 godina kad sam izbacila prvu pesmu „Utopija“. Dopala im se naravno, pustila sam ja svaku pesmu koju dobijam, koju napravim prvo njima pustim čisto da čuju. Znam da će da mi uvek kažu iskreno mišljenje. Slušali su sa mnom od početka sve. Pesme, ideje za spotove… Ali nikadse ništa konkretno nije dešavalo nego je sve išlo prirodno. Kao da to tako treba.

• Jesu strogi kritičari i koliko ih slušaš?

– Meni bukvalno retko šta i ko može da promeni mišljenje. Uglavnom niko ne može da mi promeni mišljenje. Kad nešto želim, kad zamislim, to će tako da bude ili neće da bude. Klasičan bik. Oni meni na lep način kažu šta misle da ne valja, pa ja onda možda posle o tome razmislim, ali uglavnom bude kako sam ja rekla. Oni i nemaju neke kritike, zato što su roditelji i njima je sve lepo što ja uredim.

• A šta je to što su ti zamerali? Jesu to bili tekstovi ili muzički pravac u koji su ušla?

– Nikada mi nisu zamerali nešto konkretno, na primer par pesama koje sam izbacila, nego ako im pustim neku pesmu i pitam šta mislite o ovoj pesmi, kažu samo sviđa mi se ili mi se ne sviđa. Nikad nema sad ono, e loš ti je tekst ovde, ili ne znam melodijska linija ti loša ovde, prosto ako im se svidi svidi a ako ne kažu. Svako ima pravo na svoje mišljenje, da li će da sluša to ili neće, tako da najbitnije je kako se ja osećam, ali volim da čujem i što drugi misle.

• Za jako kratko vreme postala si jako popularna, u vrh popularnosti lansirali su ti hitovi koje si otpevala, između ostalog i duetska pesma sa Tanjom Savićem. Neke tvoje kolege čekaju godine karijere da prođu da bi došli do toga da snime duet sa njom. Kako je uopšte došlo do toga i da li si tada bila svesna svoje popularnosti?

– Nisam bila svesna, da krenemo od toga, nisam bila svesna te neke popularnosti dok eto nije došao trenutak da ja kao sednem sama sa sobom i da razmislim da Tanja Savić zna ko sam ja. Znači meni je to prvo bilo ono, ja ne mogu da verujem da Tanja Savić zna ko sam ja. Kada sam bila mala, slušala sam stranu muziku, rock muziku, opet znala sam sve ovo što se dešava kod nas, znala sam ko je Tanja Savić, slušala sam njene pesme, volila sam neke njene pesme kao što ih i sada volim. Tako da je meni bilo fascinantno da jedna osoba poput Tanje zna ko sam ja, pogotovo da hoće da snimi pesmu sa mnom. Meni je to stvarno čast i dan-danas i naravno volela bih da se ponovo nekad možda ponovi neki duet sa njom, zato što smatram da smo se baš fino uklopile i divno je. To je nekako, meni i danas čudno kad kao razmislim da neko od tih poznatih zna ko sam ja, tih starih ljudi koje sam ja slušala, pratila kad sam bila mlađa.

• To je zaista čudno uzme li se u obzir da si trenutno jedna od, ako ne i najpopularnija mlada pevačica?

– Valjda sam tako vaspitana, nemam pojma. Ne znam sa kim sam se nedavno čula, sa Reljom, na primer, ili sa Rastom, eto Rasta radio mi je dve pesme i imam njegov broj u telefonu. I onda sedim i listom tražim nešto i naiđem na Rastin broj i sedim tako i gledam i ne mogu da verujem da ja imam Rastin broj u telefonu. I svi oko mene su u fazonu ono, pa dobro i ti se baviš istim poslom kao ljudi znaju za tebe, to je negde tako. Prosto ne mogu da promenim, ja se svaki iznenadim dokle sam došla.

• Posle tog „Pancira“ došla je jedna poduža pauza od godinu dana tokom koje si bila odlučna da prestaneš da se baviš muzikom. Zašto?

– Pa ne znam, verovatno sam se u tom trenutku prezasitila svega, bilo mi je dosta, dosadilo mi je sve u nekom trenutku. Nisam radila do tada ono što sam želela da radim, nisam se bavila tom nekom muzikom kojom sam u tom trenutku želela da se bavim. Ja sad stvarno ne znam šta je meni tada bilo u glavi, ali sigurno mi je bilo ono preko glave svega. Tako da sam ja tu odlučila da se malo povučem i da radim neke stvari nebitne koje me zanimaju i koje su mi bile zanimljive u tom trenutku. I ta pauza je trajala dok nisam osetila da je vreme da nastavim dalje i da je to moj posao kojim treba da se bavim.

• Šta je na tu pauzu najviše uticalo? Da li su to mediji, komentari na društvenim mrežama i javnost koja se generalno interesovala u tom momentu za tebe, tvoj ljubavni život, status?

– Pa nije našto mnogo sve to uticalo. Porodica i prijatelji su se generalno plašili da će mene nešto mnogo da povredi to što novinari pišu, što ljudi pišu. A meni to stvarno nije bilo zanimljivo u tom trenutku. I ako pročitam nešto, pošto ne možeš da ne vidiš uopšte me nije zanimalo stvarno. Sada me, na primer, mnogo više zanima šta pišu ljudi nego tada. Što je možda malo čudno jer kao to je bio baš početak. Ali eto, tako je, prosto mi nije značilo i nije mi smetalo. Samo sam radila ono što sam želela i što mi je u tom trenutku prijalo.

• Kako si uopšte odlučila da se vratiš? Šta je bilo to što te je podstaklo da se vratiš muzici?

– I to je nekako krenulo spontano. Ušla sam u tu neku priču sa nekim određenim ljudima, sa nekom određenom produkcijom gde su prvo krenula neka fotkanja, nešto što je meni bilo zanimljivo. U početku nisam razmišljala o muzici i sličnim stvarima. Nego eto, htela sam da radim tako neke stvari za Instagram, na primer. I onda to polako, kažem, prirodno je sve krenulo. Nije ništa bilo namenski.Nisam ja ni u jednom trenutku rekla kao, aj, dobro, sad ću na primer to da radim, pa ću onda da nastavim sa muzikom. Nego samo eto, prirodno, kada je došao taj neki momenat da sam ja osetila, onda je to krenulo ponovno. Krenula sam da pravim sama muziku i onda su krenuli ljudi da mi nude po studijima razne pesme i eto, tako je to, polagano krenulo.

• Došao je veliki comeback. Mnogi kažu da je to jedan od najvećih comebackova na estradi koji se desio i pesma Srećan put. Kako je došlo do te pesme?

– Ta pesma je meni zapravo bila ponuđena u toj produkciji u kojoj sam bila. Iskreno, nije mi se svidela uopšte na prvu. Mislim, generalno melodija mi se nije dopola, nije mi to bio taj fazon koji sam ja htela da radim. Ali onda sam je slušala neko vreme, slušala i svi su mi govorili, znaš, ono kao, ma dobro, ajde, promeni tekst, ako ti smeta to. I onda sam ja uzela sama, prepravila otprilike šta mi je baš smetalo. I na kraju smo snimili. Svidelo mi se kako zvuči kada sam snimila sa svojim vokalom. Onda mi je bilo super i onda smo razmišljali polako o spotu i na kraju je to sve spakovano. Rad na toj pesmi trajao je pet šest meseci otprilike. Ali eto, na kraju smo došli do nekog zajedničkog jezika.

• Zašto si se dvoumila da li da izbaciš tu pesmu? Da li je tekst bio taj koji ti se nije dopao jer su svi povezali negde tekst sa tvojim emotivnim životom u tom trenutku? I koliko to uopšte ima veze?

– Pa, verovatno, ljudima koji su mi tad ponudili pesmu je imalo mnogo veze, meni apsolutno nije. Eto zašto sam se ja bunila oko te pesme, jer nisam želela da na taj način, kao, krećem svoju samostalnu karijeru. Ali eto, na kraju ispade odskočni daska.

• Bila si idealna meta za mnoge menadžere budući da si imala samo 18 godina. Koliko je bio tada to težak izbor za tebe, jer znamo da bez menadžera, danas nijedan izvođač ne može da uspe?

– Da, ja sam imala dosta problema oko svih tih stvari, jer mislim tu se zakače svi ljudi ikada. I dobri i loši, i oni koji ti žele dobro i koji ti žele loše. Nažalost, ja sam imala malo više iskustva sa ovim koji žele loše, ali dobro. Nekako sam se izvukla na najbezbolniji mogući način. Imala sam podršku i roditelja i posle  sadašnjeg momka koji mi je mnogo pomogao oko tih nekih stvari, mislim oko savetovanja i slično. Ja nisam baš na početku mogla dobro da vidim ko je kakav i ko kakve namere ima, pa sam verovala možda svima. Ali onda polagano kada sve to kreće se razvija, onda ipak dobijem neke informacije pa mogu i sama da zaključem. Ali hvala Bogu, više nisam takva, nisam lakoverna. Sada je možda to i problem, sada nikome ne verujem. Sada je meni na primjer lakše kao neću verovati apsolutno nikome, samo sebi i svojima. Hvala Bogu sada imam svoj menadžment. Sa njima sam duže od dve godine, bukvalno smo kao porodica. Jako je retko da se u ovom poslu tako nešto nađe. Ja sam imala tu sreću da posle svega što sam prošla, napokon nađem ljude koji su normalni, koji me vole, i koji me stvarno gledaju kao deo porodice. Naravno da su svi tu da bi zaradili, mislim, to je logično, apsolutno. Ali ne žele da me iskoriste po svaku cienu. I prosto guraju me, prvenstveno da svi zajedno rastemo, a ne da samo oni uzmu, kako se kaže, parče torte, a da ja ispaštam i da trpim. Ja sam bukvalno prezadovoljna i mnogo sam zahvalna i Bogu i svima koji su mi, eto, uskočili u pomoć i njima. Pstali smo na kraju najbolji prijatelji, bukvalno.

• Već šest godina si na estradi a još nisi izdala album. Zašto?

– Nekako nisam ostala samo pravi moment, zato smatram da mi je bilo okej ovako da izbacujem singlove. Prošle godine sam skoro svaki mesec izbacivala po neku pesmu, meni je to bilo zanimljivo. Nisam htela kao… Još uvek prosto nisam ostetila taj trenutak. Nije, po mom mišljenju, trenutak još uvek. Biće, verovatno, uskoro, imam nešto u planu, ali polagano sad imamo neke druge plane.

• Pitam te, to je iz razloga što se stiče utisak da nekako žanrovski još i nisi opredeljena?

– Ne, ne, to sam stvarno dosta puta pričala. I na tom albumu, kada se bude desio, sigurno će biti sve isto. Znači, svaka pesma će da bude drugačija. Zato što ja to volim, meni je zanimljivo da šaram i sa žanrovima, i sa različitim spotovima. U svakom spotu imam drugu boju kose, drugu ulogu. Totalno, nema ništa veze ni sa čim i meni je to prezanimljivo, a i moj publici je. Dok god me radi, ja ću tako da radim.

• Imala si duet sa Teodorom Džehverović i ta pesma je bila prilagođena mlađoj populaciji a onda si snimila pesmu koja je narodnjak a koju je radio Damir Handanović

– Sve te pesme koje sam radila do te pesme su me dovele do toga da mogu da kažem da mi je Damir Handanović radio pesmu. Znači to je stvarno za mene nešto veliko i ja sam stvarno počastvovana što je čovek pristao uopšte da se čuje sa mnom a onda i da mi ponudi pesmu i da je snimimo.

• Prečesto si meta raznih komentara. Koliko te oni pogađaju?

– Ne mogu da kažem da mi smetaju. Ja sam tek nedavno zapravo počela da čitam komentare i mislim to su ljudi već skontali koliko puta sam im se obratila na Instagramu. Ali to je samo zato što nekako sam primetila da su ljudi u poslednje vreme postali grozni, ali ne samo prema meni, nego generalno. Nebitno da li si javna ličnost ili si samo izbacio video na TikTok-u, ili si javna ličnost pa si izbacio pesmu, ili imaš koncert, ljudi pljuju sve što stignu. Ja to ne mogu da razumem iskreno i zato sam nekako spontano krenula da čitam te komentare i zgrožena sam svakim danom sve više. Ali ne kao da meni smeta zašto mene neko proziva, nego ne mogu da verujem da u ljudima ima toliko negativnosti. Podelila sam neki komentar, mislim da je Twitter bio u pitanju, gde je dečko napisao kao ne znam zašto, ali ne mogu da dočekam da Breskica flopuje na Euroviziji ili na Beoviziji. Ti želiš da neko ne uspe. Ko si ti u mom životu, ko sam ja u tvom životu, da ti meni želiš da ja nešto ne uspem, zašto te uopšte zanimam. Ako ti se ne sviđam zašto te zanimam i zašto moraš da komentarišeš, jako je ružno.

• Čak su ti zamerili i što pretražuješ svoje ime?

– Ja mislim da je to nekako logično, ako sam ja javna ličnost i ako je to moj posao, logično je da želim da vidim šta ljudi misle o mom radu i o tome šta radim. Da vidim šta ljudi žele da čuju novo, šta ne žele više da čuju. Apsolutno mi je logično da ću kucati svoje ime i da vidim šta ljudi o mom poslu misle i onome što ja radim i ne vidim ništa loše u tome.

• Afera koja te je takođe pratila jeste otkazivanje tvog koncerta u Banjaluci od strane tamošnjeg gradonačelnika Draška STanivukovića. Šta se tu desilo i zašto ti je nastup otkazan?

– To možeš njega da pitaš zašto. Ja ću ti reći zašto ja smatram. Usviri, ja ne znam zašto. Smatram da ne postoji razlog, nikakav. Konkretno kada sam nastupala u Banjaluci prvi put, bilo je dva koncerta, dva nastupa u jednom danu. Jedan nastup je bio namenjen za decu, odnosno osobe mlađe od 18 godina, a uveče je bio za starije od 18 godina, gde je repertoar bio prilagođen i jednoj i drugoj publici. S tim što sam naravno svoje pesme pevala na oba, ali kao ostalo je sve bilo prilagođeno, s obzirom da sam znala da će tu biti i dosta dece koji nemaju prilike da dođu na moje nastupe. I meni je stvarno mnogo drago kad se tako napravi nešto, da li na otvorenom, da li negde na trgu nekom ili negde, da mogu dođu deca koja inače ne mogu, a želela bi dođu. Zašto mi njima da ne učinimo da dođu na koncert i da osete kako je to? Apsolutno, su mi nejasni prvo komentari ljudi šta deca tu rade. Došli su se zabavljaju, zanimljivo im je. Natup za decu je počinjao u pet popodne, bilo je prikladno vreme. I vreme, i repertoar, i sve je bilo apsolutno namenjeno za njih. Tako da, ta dva nastupa su prošla bukvalno savršeno. Sve ukupno je bilo preko 5000 ljudi. I svi su bili prezadovoljni i presrećeni. I, posle komentari, narednih par meseci koje sam dobijala od ljudi koji su dolazili, bili su divni. I, eto, ja sam zapamtila Banjaluku kao jedno mesto gde imam mnogo svoje publike, mnogo dobrih ljudi koji pevaju sa mnom i ostalo mi je u lepom sećanju. I onda je došao taj trenutak da je trebalo ponovo da nastupim u Banjaluci. I gde sam par dana, čini mi se, pred sam nastup dobila informaciju da mi je zabranjeno. Da, da mi se otkazuje nastup. Nije mi bilo apsolutno jasno zašto. Onda su krenule te priče Desingirica, Pljugica, Breskvica. Ne znam da li je on to iskoristio moje ime jer mu se rimovalo. Ali onda sam posle shvatila da to nije slučaj. Opet, smatram da Desingirica i Pljugica imaju taj neki svoj stil koji rade a koji nije po svačijem ukusu, apsolutno. Ali opet, ako neko želi da dođe da ih sluša, ko je bilo ko da bilo kome zabrani bilo šta?

• Da li ti se  Draško javio nakon te zabrane?

– Ne. Ne.

• Čak ni sada kada si izabacila ovu pesmu za Euroviziju?

– Ne. Ja ni ne očekujem i ne mislim da treba da mi se javi.

• Ne očekuješ sada neki komentar sa njegove strane pošto je njegovo opravdanje tada bilo da ne izvodiš prikladne pesme. Odnosno, biću konkretnija, da si se slikala sa pištoljem.

– Njegovo opravdanje je bilo, pošto su za taj prvi nastup u kome sam pevala zakupljeni bilbordi po gradu na kojima je korišćena slika iz mog spota za pesmu Lutka. Na njima sam se ja slikala sa tim nekim plastičnim pištoljem sa devojkama iz spota, jer kao to je bio fazon tog spota. I ja sam time pozivala na nasilje.

• Generalno nisi konfliktna ličnost. Ne znam da li postoji osoba na estradi sa kojom si u svađi a meni zanima se da li razgovaraš sa Zerom?

– Tu se izdešavalo svašta nešto sa Zerom. Nesporazum i gluposti koje su apsolutno normalne između osoba. Generalno, pogotovo između dve ženske osobe. Da se razumemo. Tu svako priča o svakome i gluposti, i ovaj će da se uvredi, i onaj neće. I to je normalno. Samo što je to u našem slučaju postalo viralno. I ljudi su čuli za to. Mi smo u apsolutno normalnim odnosima. Kada se vidimo u studiju, naravno, pozdravimo se.

• Da li si čula njenu poslednju pesmu, duet sa Darkom Lazićem?

– Da. Naravno da sam čula.

– Ne dopada mi se taj stil uz nju. Prosto smatram da je ona izgradila nešto drugo u čemu je dobra. Ima jako dobre pesme koje ja pevam na svojim nastupima. Smatram da je možda samo malo sad skrenula sa puta. Ok, možda je htela da pokuša nešto novo. Možda se njoj dopalo. Pesma je super. Samo smatram da njoj leži nešto drugo, neka druga vrsta muzike.

• Tvoja pesma „Gnezdo orlovo“ sa kojom ćeš pokušati da izboriš plasman na Evroviziju izazvala je potpuni haos. Da li si u snu sanjala da će sve ovako da se desi?

– Ne. Mislim, generalno. Ja sam oduvek želela da se prijavim za takvo takmičenje. Mislim da svi želimo. Ali nisam nikada imala odgovarajuću pesmu, zato što smatram da mora da predstavlja svoju zemlju u nekom određenom smislu, onako kako treba i da ima neki prizvuk svoje zemlje. Ili bar tekstualno. Mora da bude nešto vezano za tu zemlju koju će da predstavlja. I nekako do ovog trenutka nisam imala niti inspiraciju da ja napravim tako nešto, niti su ljudi oko mene napravili tako nešto, niti su smatrali da ja želim tako nešto. I onda me jedan dan Heni pozvao. Sećam se, išla sam na trening. I Heni me zove i kao, e bre, imam neku pesmu u studiju, niko je ne želi, kao, pretpostavljam da je ti hoćeš. I ja rekoh, hvala ti (smeh).Ali dooći ću. I došla sam u studio. A on mi je prethodno naglasio da je mnogo čudna. Ta pesma je zvučala potpuno drugačije nego sada ova finalna verzija. Jedino je ostavljen taj foršpil sa tim gajdama ostalo je promenjeno.Da se vratim na priču, ja sam došla u studio, on je meni to pustio. Meni se na prvo slušanje pesma baš dopala ali sam onda razmišljala šta ja mogu sa ovom pesmom? Mislim, nije kao da ja sad mogu da snimim takvu pesmu, jer imam milion hitova iza sebe i ne znam, nekakvu karijeru, pa me baš briga šta ću da izbacim, nego ću da izbacim nešto za svoju dušu. Ja trenutno nisam u toj poziciji. Moram da pazim šta izbacujem da bih održala posao kakav jeste. Ja na nastupima moram da pevam neku određenu vrstu muzike i slično. I onda sam razmišljala, ok, daj da je uzmem, pa neka stoji tu. Pa ću u jednom trenutku izbaciti nešto za svoju dušu, zato što se meni stvarno dopala pesma i želim da imam takvu pesmu. Posle par dana sam ja ponovo došla u studio, kad su oni malo prepravili pesmu. I onda smo se samo u jednom trenutku kada su je završili pogledali i rekli uglas „To je to Evrovizija“. Znači, niotkuda, svi smo se u isto vreme pogledali i samo rekli Evrovizija. A to je bilo deset dana pred istek roka za prijavljivanje. I dalje je ta pesma zvučala totalno drugačije od ove sada koju imamo. Bila je onako napadnija, brža, nekako drugačija, totalno. I opet je prošlo tipa tri-četiri dana, gde me je Heni ponovno zvao i kao, nemoj, molim te da me prekidaš, pusti me da ti kažem, jer se inače svađamo jako, pogotovo kada hoće da mi menja nešto. Rekao mi je kao, molim te, samo dođi u studio, nemoj da me prekidaš, samo da ti objasnim. I ja rekoh, dobro, što god, iako  sam tu bila iznervirana, naravno, i spremna da odustanem od svega. I došla sam u studio, ja sam pustila obe verzije koje imamo, i tekst, i muziku. I krenuo je da glumi u studiju, da se baca po podu, ja ne mogu da objasnim kako je to izgledalo, ono je trebalo snimiti. On meni objašnjava tu pesmu. Svi smo stajali i gledali ga, kako on se totalno uživeo u to, i on je nama doneo tu pesmu i objasnio na neki totalno drugačiji način. Tu sam ja rekla, ma to je to, sada snimamo final, šaljemo sutra, i to je to. Znači, ovo pobeđuje, jedan kroz jedan. On je mene ubedio samo zbog njegove glume, zbog njegovog načina tog predstavljanja zapravo pesme. Heni je stvarno genijalac.

• Da li ti možeš sada nama da kažeš o čemu ta pesma zaista govori? Da li je to patriotska pesma, da li je to ljubavna pesma, da li je to rodoljubiva pesma, ne znam i kako više da je nazovem, ili genocidna kako su je pojedinci okarakterisali?

– Ono što ću ja da kažem vezano za tu pesmu jeste da smo negde, kada je Relja pisao tekst, imali u glavi da se u pesmi radi o borbi između dobra i zla. Kako god ko drugi to želi da shvati, tako je, eto. Dala sam umetničku slobodu apsolutno. Znači, bila sam u nekoj emisiji gde mi je voditeljka rekla da je ona tu pesmu doživela, odnosno, da je doživela svog oca kroz tu pesmu. To je prvi put da sam čula da je neko na taj način doživljava. Neko može da doživi, ne znam, sa svojom nekom unutrašnjom borbom koju ima, ili sa nekom borbom, ne znam, možda ne da je Bože neka bolest i bila pa je on pobedio tu bolest. Znači, može da razume svako kako god poželi.

• Da li si svesna da si završila svoju pesmu u nacionalnom dnevniku i da se tome raspravlja u ozbiljnim, odnosno u informativnim emisijama?

– Pa dobro, drago mi je.

• Jesi li očekivala sve ovo?

– Pa, očekivala sam do neke mere u smislu, očekivala sam da će ljudima da se dopadne, zato što smatram da mi taj muzički pravac najviše leži. Odnosno ja se bar najprijatnije osećam kada pevam tu vrstu muzike. Mislim da mi je glas stvoren da peva tu vrstu muzike. Tako da sam očekivala da će ljudima da se dopadne, ali sad baš ovako da će da se razvije situacija nisam.

• Da li si čitala komentare nakon izlaska pesme?

– Da, da, čitala sam komentare od kad je pesma izašla, bukvalno. Pa prvi dan je bilo kritično do te mere da sam ja sedela sama u sobi i ono, sedim i plačem i ne mogu da verujem šta ljudi rade. Piztala sam se čemu i zašto meni. Ali bili su ženski dani, tako da pretpostavljam da je to, posle par dana sam ono bila ok (smeh)…

• Šta je to što te je najviše pogodilo?

– Pa mislim generalno taj tekst, ono o čemu svi pričaju, generalno ta reč, genocidna pesma, mene je to najviše povredilo. Jer ja stvarno ne mogu da verujem da je neko mene povezao sa tim. Tako da eto, to je jedina zapravo reč ključna koja mene povredila, prvi dan, prvi drugi dan. Sada sam skroz ono ok, jer kažem ti, svako može da bilo koju pesmu, bilo koji tekst da shvati na bilo koji način. I to je stvarno lepota muzike i knjiga, na primer, svega.

• Da li si ranije pratila Euroviziju i koliko se tvoja pesma uklapa u taj koncept Eurovizije?

– Gledala sam kada sam bila mala sa mamom, svake godine sam gledala, pošto je moja rođena tu blizu. I onda mi je uvek bilo zanimljivo, i to sam uvek povezivala sa mojom rođenom kao to je tu i bilo mi je pre zanimljivo. Ali onda u poslednjih par godina nisam toliko pratila, jer nekako nije mi toliko bilo zanimljivo, u smislu muzika mi nije bila toliko zanimljiva. Naravno, uvek se izdvoji par pesama koje na kraju zavolim i sve to ispratim, ali ne toliko pomno kao što sam pratila kad sam bila mlađa. Moja pesma se ne uklapa u smislu kakvu muziku drugi šalju, ali ja smatram da se uklapa najviše od svih zato što predstavlja svoju zemlju.

• A koja je tvoja omiljena Eurovizijska pesma?

– Jelena Tomašević „Oro“. Ajde da kažemo da je slična ovom što ja izvodim, zato što i ona u toj pesmi ima te neke etno vokale i ceo taj koncept je sličan i smatram da takva pesma treba da predstavlja našu zemlju. To smo mi.

– Uf, od stranih, u tom trenutku kada je Italija pobedila, na početku mi nije bila nešto pesma od Maneskina, ali posle sam je nekako baš zavolela. Nekako, ne znam, nije mi ušla pod kožu, nije mi toliko bila wao, bilo mi je previše svega. Onda je valjda bilo potrebno vreme da se malo slegne da je zapravo slušam neko vreme i sada je obožavam, bukvalno. Ali, na primer, ovogodišnja Francuska znači, bukvalno uh koliko je dobra. I, ne znam sad koja je ta godina bila Možda je bila 2016, 2015, kada je Ukrajina pobedila, ili tako? Da li se žena zove Jamala, ili tako? Ta pesma, prelepa, onaj momenat kada ona pusti glas, ona je sama na bini, ali toliko moćna i to tako moćno izgleda i zvuči. Koliko sam uspela da zaključim, tekst se i tu radi o nekom ratu, ili nešto. Kako je ona to donela, ja se naježim sad kad pričam.

• Da li si ispratila sva dešavanja generalno, glasanje, kako funkcioniše sve na Euroviziji i koliko politika ima veze sa samim takmičenjem. Posebno zadnjih godina otkako je Ukrajina pobedila pa sada se polemiše dosta i o Izraelu. Jesi li uopšte spremna za ulazak u sve to, naravno ukoliko izboriš plasman?

– Jesam. Polako, prvo da ja prođem na Euroviziju. Ne gledam ja to baš tako. Naravno da sam spremna, nemam nikakav strah ali imam tremu, naravno. Imam tremu zato što želim da ljudi budu ponosni šta su poslali. Ako ja budem prošla daću sve od sebe samo da svi ljudi budu srećni što sam ja otišla tamo. I da gledaju to sa nekim ponosom, da gledaju moj nastup i da posle pričaju poslali smo Breskvicu nebitno da li je bila poslednja Ili je bila prva, poslali smo i srećni smo što smo nju poslali.

• Postala si čak i mim nakon izlaska pesme. Na društvenim mrežama stranica Negujmo srpski objavila te je na raznim funkcijama od predsednika države do premijera. Ljudi pišu da vraćaš Kosovo.

– Presmešni su, obožavam ih, pratim ih. Pogledala sam, čak su mi se nešto bili javili. sa nekom forom su mi se javili. Ja sam prvo shvatila ozbiljno, onda sam posle rekla ma šta im odgovaram zezaju me. Ali su mi pre zanimljivi.

• Kako komentarišeš konkurenciju ove godine?

– Konkurencija je ozbiljna. Ja sam negde i rekla da meni Teja Dora onako neko koga bih ja možda, naravno ako ne gledam svoju pesmu pošto naravno svi želimo da mi pođemo, ako izuzmem svoju pesmu, Teja mi je osoba koju bih stvarno poslala i ja bih bila ponosna kad bi na primer ona nas predstavljala na Evroviziji. Generalno, konkurencija je stvarno ozbiljna. Imamo mnogo dobrih pesama. Možda ove godine Pesma Za Evroviziju ima najbolje pesme, sve su pesme dobre, skoro sve  su me baš onako zavozale.

• Da li spremaš nastup, kako izgledaju pripreme?

– Ja razmišljam o tome 24 sata. Došlo do te mere da od kada sam prošla, zapravo od kad sam saznala da sam prošla konkurs, bukvalno sam toliko pogubljena da nemam pojma ni šta radim, ni s kim pričam, ni o čemu pričam. Samo razmišljam o tome kako ću da odem i kako želim da dam sve od sebe i da pokidam. Bukvalno samo o tome razmišljam. Danonoćno ne mogu da spavam jer kao legnem pa razmišljam da li sam mogla ovo da promenim ili da li će nastup da izgleda ovako ili onako. O svemu moram da razmišljam, stvarno je meni postalo naporno u glavi, ali opet jedva čekam.

• Kako će da izgleda taj scenski nastup?

– Pa, ne smem da otkrivam kako će da izgleda, ali smo se jako potrudili i biće onako veliko, nešto što je grandiozno i mislim da će se dopasti ljudima.

• Da li nastup prati tematiku pesme?

– Prati, prati.

• Ukoliko bi otišla u Malmö ove godine, sa kakvim plasmanom bi bila zadovoljna i kakav plasman bi očekivala?

– Ono što ja pričam privatno svojoj porodici i kada me pitaju i tako nešto, ja sam iz fazona ljudi, ja ako ne pobedim, ja ću da budem, ono, da tugujem narednih 40 dana. Ja sam u svojoj glavi već otišla jer  volim da manifestujem.

• Znaš da je to mač sa dve oštrice?

– Znam. Da može da se ne desi, Naravno i  naravno da bih bila tužna da ne odem. Ali ja generalno sve što sam do sada uradila u životu, ajde da kažemo što se posle tiče, ja sam sve manifestovala. Znači, ja sam kao mala zamišljala da ću ja da pevam, sve sam zamišljala kako se sada dešava, bukvalno. I onda sam negde iz fazona, ja ću sada danonoćno da zamišljam ovo pa će da se desi (smeh). Toliko sam opterećena time da nešto zamišljam i kako će da izgleda, i ono, moment kada ono, objave ko je pobednik Eurovizije, znači dotle sam došla.

• Ko želiš da sedi pored tebe u trenucima kada budu proglašavali pobednika?

– Ja bih volela da bude cela moja porodica da budemo na okupu i ceo menadžment, ali to nije moguće tako da… Svakako biće tu Heni, Relja, Džinsen. To su ljudi sa kojima sam ja počela. Sa njima sam zapravo ušla u muziku. Prva pesma koju sam snimila, Heni mi je snimio vokale u garaži. Logično da mi je jako drago što će oni da budu tu sa mnom. I ceo taj moj beauty tim s kojim sam jako bliska postala. Znači, nije to samo kao poslovna saradnja. Mi se družimo privatno i onda žao mi je što ne može cela moja porodica da bude tu. Ali znam da će da me gledaju, da će biti tu, podržavaće me i bar ću imati pored sebe te ljude koje zapravo volim.

• Veliku podršku dobila si od Danice Crnogorčević.

– Da, videla sam. Bila sam srećna. Ja sam to podelila svuda i svima sam poslala. Kao, Danica je pričala o meni. Znači, meni je to bilo predivno. I posle mi se javila, naravno.

– Ona je imala dva koncerta u Beogradu i ja sam saznala za to mesec dana ranije. Naravno, želela sam da dođem i skupila sam prijatelje da idu sa mnom. I na kraju se desilo, ne planirano snimanje koje je trajalo tri dana. Nisam mogla da prisustvujem i užasno mi je žao bilo. Tako da, javila sam joj se prvo s tim da sam toliko tužna što nisam mogla da dođem i da jedva čekam da bude neki novi koncert gde ću moći da dođem. Pohvalila me je i u porukama i pozvala me na koncert i sve. Tako da i ona i njen muž Ivan su stvarno divne osobe i mnogo ih volim. Ono što ljudi možda ni ne znaju, ali ja konstantno slušam njenu muziku. Na primer, u kolima, kao vide me u kamari, auto sa spoilerom, ja vozim i slušam Danicu Crnogorčević. Ja stvarno nju mnogo volim i baš mi je drago što me je podržala.

• Od koga si dobila još podršku od kolega?

– Sanja Vučić je neko ko je od prvog trenutka kad sam ja saopštila da ću da se prijavim, bila tu uz mene i pomogla mi milion puta, ispričala mi kako sve funkcioniše. Ona je ta koja me je baš podržala. Takođe, Slobodan Radanović i njegova žena Jelena, stvarno ih pozdravljam puno. Oni su mi se javili, podržali me, dopada im se pesma. Nije nažalost puno kolega, malo mi je krivo zbog toga, ali eto njih dvoje, troje, četvoro koji jesu, jako sam im zahvalna.

• I to ti daje dodatni motiv.

– Naravno, ja sam bik. Naravno da mi daje dodatni motiv. Moja porodica je provalila negde da kada mi kažu da ja nešto ne mogu, neću da se naljutim, nego idem da budem najbolja ikada. I sada, pošto sam videla neke komentare da ja kao ne mogu ovu pesmu da otpevam uživo. Samo me gledajte.  Ali ne samo ljudi nego i porodica generalno kao, idi bre na časove, ne znaš da odpevaš ovo, falširaćeš. Možda oni to namerno rade, da bi bila najbolja. Oni su svi skapirali od prilike kako ja funkcionišem i da ako me neko toliko hvali i kao najbolja si ovo, ja samo kažem, hvala, kao, i neću baš verovati u to. Ali ako kažeš da ne mogu. Samo me gledaj.

• Kako sebe vidiš za deset godina?

– Nemam pojma. Ja sebe vidim u naredna tri-četiri meseca. Za tih deset godina ja bih volela da radim velike koncerte i da radim na albumima i na tako nekim većim projektima. I da imam puno svojih životinjica i svoj mir i to je ono što ja volim. A kao u naredna tri-četiri meseca, nema ni spavanja, nema ni hrane, nema ničega. Ja ne mogu ništa da postignem od tolkog razmišljanja, od rada, konstantno i u sve to i emisije. Konstantno se nešto radi, od jutra do večeri. Volela bih da imam i neki biznis sa strane. Ne znam, volela bih da imam svoj restoran. Meni je to prezanimljivo. Sa srpskom hranom. Sarma, pasulj, ćevapi. I zastava obavezno. Sve treba onako da izgleda rustično. Ja bih baš volela. Zamišljam taj restoran u šumici to je baš super. Kafanu zapravo. To je baš top. Pored togga baš bih volela da imam nešto gde mogu da pomognem životinjama na bilo koji način. To mi je velika želja. Tako da ja to, tako vidim sebe za deset godina.

• S kim bih volela da snimaš duet?

– Sa Cecom. Jako bih volela sa Cecom da snimim duet. Nadam se da će mi se ostvariti i to.

(Telegraf.rs)