radiobalkanfox
Tradicionalno, 9. februara, održava se Međunarodni dan grčkog jezika, a Katedra za neohelenske studije Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu ove godine je priredila dosad neviđeni spektakl beogradskoj publici. Pred prepunom salom Teatra “Vuk“, studenti grčkog jezika održaće predstavu “Lisistrata“, poznato antičko delo.
– Ideja je, zapravo, bila moja. Želeo sam ove godine da organizujemo nešto drugačije od svega onog do sada i na taj način obeležimo Međunarodni dan grčkog jezika. Ovo je sedma godina po redu. Mi smo katedra koja obeležava ovaj datum od prve godine od kada je 2017. utvrđeno zakonom u Republici Grčkoj da se 9. februara proslavlja Dan grčkog jezika, po danu smrti Dionisiosa Solomosa. Mi smo već te prve godine organizovali neke aktivnosti, ali ni približno tome koliko smo u poslednje četiri godine – govori za Republiku upravnik katedre za neohelenske studije na Filološkom fakultetu Univerzitetu u Beogradu, dr Vojkan Stojičić.
Foto: ST/Vladimir Lukić
– Ove godine je dvadeset godina od kako je strana lektorka Marija Kremida, koja je i meni predavala, organizovala predstavu “Antigonu“ koju su izvodili studenti, poslednju predstavu odigranu na našoj katedri. Prošlo je dvadeset godina od generacije dece koja su se tad rodila…ta deca su sad glumci. Tu sam pokušao da nađem nekakvu simboliku. Razgovarao sam sa studentima i pitao ih da li bi želeli da se okušaju u ovome i, naravno, ambasadorki Grčke sam izložio ideju. Pre toga sam razgovarao sa Nikosom Matiudakisom koji je došao kao naš novi lektor i svidela im se ideja. Stavili smo oglas na katedru da studenti koji žele da se prijave mogu to da učine. Budući da smo imali malo vremena za celu organizaciju, naša studentkinja Nevena Živković je predložila da uzmemo antičko delo “Lisistratu“ koja ima antiratnu poruku, pre svega, za koju smatramo da je od velike važnosti da se pošalje ljudima, pogotovo svetu u kome danas živimo – navodi dr Stojičić za naš portal.
Antičko delo prevedeno na novogrčki, sa titlom na srpskom jeziku
Budući da su organizatori vrlo temeljno i posvećeno radili na svakom detalju ovog projekta, ništa nije ni moglo da im promakne.
Foto: ST/Vladimir Lukić
Mnogi su se pitali kako će publika koja ne zna novogrčki jezik moći da prati predstavu i uživa svim čulima u istoj, te su ubacili i titl na srpskom jeziku koji ide u pozadini dok se na sceni Teatra “Vuk“ izvodi antičko delo.
– Želeli smo da publika zaista oseti taj autentični duh antike i naravno da smo želeli da kostimi budu prilagođeni prilici. Tu nam je mnogo pomogla Bilja Vulović, “Atelje 212“, kao i “Atelje Vuk“, samom činjenicom da su nam obezbedili da igramo na velikoj sceni danas, kao i da ovde igramo probe. Mnogo nam je ljudi izašlo u susret i podučili su nas, s obzirom da mi nismo profesionalci u glumi.
Kako navodi dr Stojičič, probe su se takođe održavale i u prostorijama Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Poseban izazov je bio studentima prve godine, budući da su još na početku svojih studija, ali kako dodaju njihove kolege, opravdali su sva očekivanja i odlično se uklopili sa starijim kolegama na sceni.
Dogodine u “Madlenianumu“
Sala u Teatru “Vuk“ broji 400 mesta, a dokaz da je odaziv bio veliki je i taj da je više od 100 ljudi ostalo bez karata.
– I pored toga što su neki, moram priznati, bili vrlo skeptični da li ćemo da napunimo salu, moja ideja je bila “Madlenianum“. Nakon saznanja da je odaziv bio veliki, da imamo ljude koji čekaju da neko odustane kako bi dobili kartu, sad sam prilično siguran da ćemo to moći u bliskoj budućnosti i da ostvarimo. Pa, nikad se ne zna, dogodine možda i tamo. Zaista sam zahvalan ovoj deci, kao i svojim kolegama i svim ljudima iza scene koji su nam nesebično pomagali. Uzbuđeni smo i jedva čekamo predstavu! Znam koliko je ljubitelja grčkog jezika, ali i svih onih koji poštuju rad naše katedre, bivših studenata koji su se javili kako bi promovisali grčki jezik, književnost i kulturu – zaključuje profesor.
Zbog grčkog im srce zakuca jače
Poseban izazov je bio studentima prve godine, budući da su još na početku svojih studija, ali kako dodaju njihove kolege, opravdali su sva očekivanja i odlično se uklopili sa starijim kolegama na sceni.
Studenti katedre za neohelenistiku takođe su govorili o svom iskustvu u ovoj avanturi, ali i o tome koliko je izvođenje ovog dela na daskama koje život znače uticalo na to da im grčka kultura bude bliža, a jezik još lepši.
Foto: ST/Vladimir Lukić
– Na završnoj sam godini fakulteta i mnogo mi je drago da je jedna ovakva prilika obeležila kraj mojih studija. Pomoglo mi je što se tiče izgovora, na sceni, ali i van nje smo svi toliko složni, a tu su studenti od prve do četvrte godine. Iako smo različiti karakterom i po godinama, spojili smo sva naša iskustva i timskim radom dokazali u ovoj predstavi da trud uvek pronađe svoj put do publike. Kada neko nije siguran u izgovor, uvek smo tu da jedni drugima pomognemo i to je suština poruke koju želimo da prenesemo na publiku. Retko koja katedra ima ovakvu priliku – govori Emilija Gavrilović, studentkinja grčkog jezika.
Kako dodaje Emilija, probe su joj davale snagu da položi ispite i uopšte im nisu bile naporne.
Anastasija Psaros, takođe studentkinja grčkog, kako kaže, bez razmišljanja se prijavila za konkurs.
– Studenti i profesori su prelepo sarađivali, mnogo puta su uvažili naše mišljenje i saslušali nas za svaki predlog. Volela bih da i sledeće godine bude ovako nešto i rado bih se prijavila opet! Pogotovo kad smo videli koliko dobro možemo da iznesemo jedno antičko delo – poručuje Anastasija.
Kako dodaje njihov kolega Maletić Stefan, kada su primili poziv profesora za učešće u predastavi, bio je skeptičan jer se u glumi dosad nije nikad oprobao.
Foto: ST/Vladimir Lukić
– Kako su se stvari odvijale, shvatio sam da mi to može doneti samo dobro, kako zbog jezika, tako i zbog druženja sa kolegama. Sad kad iščekujemo tu premijeru, mogu slobodno reći da se nisam pokajao i da bih sve ponovio da imam priliku – zaključuje Stefan.
Profesoru puno srce zbog studenata
Strani lektor, Nikos Matiudakis, osvrnuo se na prethodne mesece i rad svojih studenata na ovom projektu, kom je i sam doprineo.
Foto: ST/Vladimir Lukić
Kako kaže za naš portal, srce mu je puno i ponosan je na ovoliki odjek u javnosti.
– Imao sam iskustva u ovome, ali su me oduševili svojom predanošću. Kada smo videli kako nam je išlo od ruke, dobili smo ideju i da gostujemo sa “Lisistratom“ po Srbiji, ali i po Grčkoj. Da ljudima više približimo naš jezik, književnost i kulturu. Deca su sama od sebe želela da se prijave za učešće na predstavi. Nismo imali akcenat na talentu, nego upravo na njihovoj želji za ovim. Naravno, nije slučajna ni poruka koju šaljemo, a to je mir u svetu – poručio je strani lektor.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na Telegramu i
Vajberu.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
BONUS VIDEO
Dodaj komentar