Roker i član žirija „Zvezde Granda“, Đorđe Nikolić, poznatiji kao Đorđe David nedavno je otvorio dušu i pred kamerama ispričao sve detalje porodične tragedije koja ga je zadeisla i od koje vuče posledice i danas.
Naime, Đorđe je istakao da je rođen u Zemunu i da je imao prelepo detinjstvo, sa majkom, ocem i sestrom. Priznao je da je bio „divlje“ dete i da niko nije mogao da ga zaustavi. Nažalost, oca je izgubio nakon saobraćajne nesreće i tom prilikom je on ostao nepovređen, a otac na mestu mrtav.
– Moja majka se od tog trenutka nikad nije oporavila. Ja ulazim u sve one pošasti u koje, nažalost, u 90 posto slučajeva ulazi mlado biće kada više nema kontrolu i nema sigurnost. Šta znači nema kontrolu? Nema kontrolu u smislu majka je potpuno skrhana bolom, a nemati sigurnost, ostaješ bez nekoga ko je idol u tvojom životu, jer je otac jedan od idola koji je i te kako uticao na mene šta znači biti muškarac i kako se ponašati kao muškarac, pre svega prema ženama, a onda i prema okolini – rekao je tada Đorđe David i dodao:
– Tog dana kad je otac sahranjen, u pola osam uveče je počinjala predstava u kojoj sam ja imao drugu glavnu mušku ulogu sa nepunih 15 godina. Cankarevo „Delo dom Marije pomoćnice“, pokojni Gligorović je režirao tu predstavu i znam da je moja majka zvala i da je rekla dan pre sahrane: „Molim vas, moj sin će igrati predstavu, zato što 80 ljudi nakon dva meseca proba ne može da trpi zbog sahrane njegovog oca. Ako želi da bude profesionalac i da se tim u životu bavi, on to mora da ostane do kraja“. To mi je prva velika škola u životu bila, međutim moja Stanislava je bila muž žena, kako se kaže u onoj pripovetci Milovana Glišića. Ona je, parafraziraću, umrla danas, a ja sam sutra, prekosutra i treći dan, nakon informacije da je moja majka umrla od kancera, imao dogovorene koncerte. Ja sam znao da moja majka nikad u životu ne bi meni oprostila bilo kakvu varijantu da sam na neki drugi način reagovao i za nju sam ta tri koncerta odradio punog grla, bend je bio iza mene moji Tomi, Đole i Džela s kojima i dan danas radim, Ana koja mi je tad bila devojka.
Đorđe je priznao da su ga takve situacije dodatno čeličile, kao i da se nikada nije oporavio od njih, ali je uvek gurao napred.
– Prvo, vrlo jasno te definišu kao osobu koja ima ljubav, kao osnovni motiv kroz ono čime se baviš. A drugo, jako je važno biti lojalan ekipi sa kojom si, jako je važno biti uredan i nežan prema ljudima koji su te angažovali jer ni u jednom trenutku nikome od tih organizatora za te manifestacije se nisu tresle ruke, niti su imali besane noći. Znali su za tu vest, ja sam im javio da je sve okej, da neće biti nikakvih problema, samo da mi sklone novinare iz prostog razloga jer nisam bio spreman za tu vrstu komunikacije.
Nakon što je izgubio oca, tragedije su nastavile da mu se dešavaju, pa je izgubio majku, ali i sestru.
– Nažalost, ista mi se stvar dešava i sa rođenom sestrom 2018. godine, koja umire na dan kada imam premijeru predstave, to su onako kao sad sa ove vremenske distance jedne groteskne situacije, ali sam iz svakog tog sudara sa životom shvatio jednu stvar, rođeni smo sami i umiremo sami. Ukoliko smo dovoljno koncentrisani na ono šta mi jesmo i šta treba da predstavimo, šta trebamo da donesemo, ko su ljudi o kojima mi brinemo, na ovaj ili na onaj način radeći svoj posao, sve ćeš jako lakše podneti, sve ćeš jako lakše preživeti i doživeti. Naravno, meni je do skora, moj bend bio najveći motiv u životu i rock’n’roll, upravo taj pojam slobode, da se odrediš i opredeliš i da ideš putem kojim ti hoćeš da ideš. Kada mi je Ana rodila Stašu, ona je samo još šlag na torti u ovom mom životu, motiv više, zapravo najveća pokretačka snaga i energija, da za nju i za sebe ostavim što je moguće više da bi ona u životu mogla lakše da se opredeli. Jako je važno u životu biti nedge spojen sa samim sobom i jako je važno u životu negde biti stabilan, kako se do stabilnosti dolazi, pa posvećenjem sebi, posvećenjem onome što jeste tvoj odabir i posvećenjem onome što smatraš da radiš dobro i put kojim trebaš da ideš – poručio je Đorđe David.
Dodaj komentar