radiobalkanfox
Test krvi koji može da predvidi demenciju i do 15 godina pre početka simptoma mogao bi da promeni živote hiljada ljudi, veruju naučnici.
Istraživači su pronašli 11 proteinskih „biomarkera“ u krvi pojedinaca kojima je kasnije dijagnostikovana Alchajmerova bolest i slične bolesti, što im je omogućilo da predvide stanja sa više od 90 odsto tačnosti.
To znači da bi jednostavan test krvi mogao da zameni skupe, dugotrajne i invazivne testove koji su trenutno dostupni pacijentima sa demencijom — od kojih više od trećine nikada nije dijagnostikovano. Proteini takođe mogu pomoći u vođenju razvoja novih lekova za usporavanje ili čak preokretanje demencije, nadaju se naučnici.
„Važno istraživanje“
Profesor Jianfeng Feng, sa Univerziteta u Vorviku, rekla je da bi testovi krvi mogli da se „neprimetno integrišu“ u zdravstveni sistem i da ih koriste lekari opšte prakse za pregled pacijenata.
– Ovo je veoma važno za skrining sredovečnih do starijih pojedinaca unutar zajednice koji su pod visokim rizikom od demencije – navela je i dodala da „bi budući lekovi mogli biti razvijeni u interakciji sa proteinima identifikovanim u studiji, verovatno nudeći nove tretmane“.
Rana dijagnoza je od vitalnog značaja za pacijente sa demencijom. Novi lekovi kao što su lekanemab i donanemab, koji još nisu odobreni za upotrebu u Velikoj Britaniji, gde je sprovođeno istraživanje, mogu usporiti napredak Alchajmerove bolesti — ali samo ako se bolest otkrije dovoljno rano.
„Testovi krvi pokazuju veliko obećanje“
Testiranje na demenciju trenutno uključuje lumbalne punkcije i PET skeniranje, koji koriste radioaktivnu supstancu za traženje promena u moždanom tkivu. Oni su invazivni, skupi i mogu potrajati dugo, zbog ograničenog broja PET skenera.
Nadamo se da bi test krvi mogao da promeni dijagnozu demencije i da dovede do mnogo ranijeg preventivnog lečenja, dajući pacijentima bolji kvalitet života. Međutim, iako je istraživanje obećavajuće, svaki test mora proći kroz regulatorno odobrenje pre nego što se može koristiti u zdravstvenom okruženju.
Dr Šeona Skejls, direktor istraživanja u Alchajmerovom istraživanju u Velikoj Britaniji, opisao je nalaze kao „fantastičan napredak“.
– Pronalaženje boljih, pristupačnijih načina za dijagnozu demencije je ključno. Samo dvoje od tri osobe sa demencijom u Velikoj Britaniji ikada dobiju zvaničnu dijagnozu, a trenutne opcije su skupe i invazivne. Novi tretmani kao što je lekanemab, ako budu odobreni, biće efikasni samo ako se daju ljudima u ranim stadijumima Alchajmerove bolesti. Testovi krvi bi mogli da „otključaju“ ranu dijagnozu i pokazuju veliko obećanje – saopštila je doktorka Skejls.
Studija, objavljena u časopisu „Nature Aging“, proučavala je uzorke krvi 52.645 osoba uzetih između 2006. i 2010. godine — 1.417 koji su razvili demenciju imali su signalne proteinske biomarkere u krvi do 15 godina ranije.
Otkriće je potpomognuto vrstom veštačke inteligencije poznate kao mašinsko učenje.
– Ovaj novorazvijeni model zasnovan na proteinima je očigledno proboj. Proteinski biomarkeri su laki za pristup i neinvazivni, i mogu značajno olakšati primenu širokog skrininga populacije – saopštio je istraživač Vej Čeng, sa Univerziteta Fudan u Kini.
Podaci za Srbiju
U Srbiji oko 140.000 ljudi boluje od neke vrste demencije, u Beogradu oko 30.000 njih, procene su Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest. Zalažu se da u Beogradu bude otvoren dnevni boravak za obolele od demencije. Kažu da za to postoje i humani i socijalni i društveni razlozi.
Za četiri godine koliko postoji Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest javilo im se više od 500 porodica, a za 18 dana u januaru imali su već 17 poziva.
Nadežda Satarić iz ovog udruženja ukazuje da su najčešći problemi obolelih od demencije zaboravnost, konfuznost, nesnalaženje i nemogućnost da obavljaju svakodnevne aktivnosti.
(Dejli mejl, Blic)
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Dodaj komentar