Upravnica Radovića Bojana Karajović intervju

Nešto manje od godinu dana Bojana Karajović je na čelu Malog pozorišta „Duško Radović“. Nije glumica, a ni rediteljka. Završila je menadžment i produkciju u pozorištu, radiju i kulturi na Fakultetu dramskih umetnosti, a poslednjih godina radila je u Beogradskom dramskom pozorištu. Za Kurir govori o svom poslu, novim idejama i planovima.

Vratili ste se u „Radović“, gde se i počeli. Šta vas je zateklo?

– Nov rekonstruisan objekat na Tašmajdanu i iste koleginice i kolege, starije za deset godina. Oni su sjajni i posvećeni svom poslu. Međutim, u principu, neki prosek starosti kod nas je 54-55 godina, što je za dečje pozorište zaista i u smislu glumačkog ansambla i sektora tehnike problematično. Ipak, zatekla sam isti onaj žar, entuzijazam koji sam i ostavila kad sam odlazila 2014. u drugu ustanovu kulture. Mislim da su slični problemi i u drugim pozorištima za decu.

Kakvi su planovi za budućnost?

– Da se pozabavimo svim onim što čini ponudu Malog pozorišta „Duško Radović“, da prečešljamo repertoar i vidimo šta je ono što je u ovom trenutku aktuelno i što zaslužuje da ostane na njemu. Veliki broj predstava se izvodi, na repertoaru je četrdesetak, a trenutno osluškujemo publiku i plan je da broj produkcija koje se izvode u okviru repertoara smanjimo na dvadesetak. Želimo da omogućimo svakoj predstavi kontinuitet i optimalan život.

Po uzoru na BDP, i mi ćemo raditi repertoar na tri meseca, što će omogućiti bolje funkcionisanje i zaposlenih i kuće, a takođe nam je u planu realizacija novih produkcija. U martu počinje da radi novu predstavu Nikola Zavišić po knjizi Toma Telehena „Kako je ozdravio cvrčak“, koja tretira problem depresije u najmlađem dobu. Nakon toga nas očekuje premijera predstave „Matilda“ čiju režiju potpisuje Nebojša Bradić, kao i predstava za bebe do 18 meseci po zamisli Dalije Aćin Telander.

Koliko vam je iskustvo u Beogradskom dramskom pomoglo?

– Različito funkcionišu pozorišta za odrasle i decu. Saradnja s Jugom Radivojevićem bila mi je značajna i dragocena, a primere dobre prakse već primenjujemo i u „Radoviću“.

Koja je misija pozorišta za decu?

– „Radović“ je vrlo specifična ustanova kulture, jer ne tretira dolazak u pozorište samo u smislu gledanja predstave već šire posmatramo našu publiku i ono što treba da joj pružimo. U zavisnosti od tema koje predstave obrađuju i kom su uzrastu namenjene, kad je reč o organizovanim posetama, najčešće šaljemo dramskog moderatora u grupu, da li je to vrtićka ili školska, koji onda s njima obrađuje određenu temu i priprema ih na ono što bi trebalo da vide na sceni, a obavezno nakon toga sledi razgovor s publikom. Takođe, skoro smo uveli u kontekst pozorišnog bontona jedan program koji omogućuje deci da vide na koji način njihovo ponašanje u sali može da utiče na glumca. Sprovodimo vođenje publike kroz pozorište iza scene i u jednom segmentu te ture omogućujemo im da stoje na sceni. Uključimo reflektor i uperimo u posetioce koji su u tom trenutku na sceni, a onda ih iz sale ometamo. Pored toga otkrivamo im na koji način se na sceni pravi i ruši scenografija, pokazujemo im kako funkcioniše scenska mehanika. Deca, mladi, njihovi roditelji uvek su zainteresovani za ovakve sadržaje.

Da li planirate da proširite ansambl ovog teatra?

– Pre nego što sam postavljena na mesto direktora, primljeni su Dubravka Kovjanić i Nikola Kerkez, što je veliko pojačanje. Nemamo u planu da zapošljavamo glumce u skorijoj budućnosti, ali imamo sjajne mlade ljude koji su nam stalni saradnici, takozvani paušalni saradnici. To su Mladen Lero, Mladen Vuković, Filip Stankovski, Đorđe Stojković i Lana Karaklajić. I to je nova mlada energija koja zaista doprinosi i čini da predstave budu divne i fantastične. Imaju specifičnu komunikaciju s publikom koju deca obožavaju i to je ono što se ceni.

Imamo li šanse da vidimo Bikovića možda u nekoj predstavi?

– Zasad ne, ali sam sigurna da će nas posetiti kao gledalac, to jest publika, sa svojom porodicom

.Šta su hitovi „Radovića“?

– Pre svega moram da istaknem prvu premijeru koju smo imali s novom upravom. To je predstava „Beskrajna priča“, koju je režirala Ana Tomović i za koju se danas traži karta više. Svakako tu su i predstave koje su već neko duže vreme na repertoaru – „Škola rokenrola“, „Bambi“, „Snežna kraljica“, „Kad je bio mrak“ i „I sudbina mladog Čarlija“. Za mlade to su „Dečak s koferom“ i „San letnje noći“.

Kurir