Koja je najopasnija namirnica koju sigurno imam u kući?

Ako se u svojoj ishrani dosta oslanjate na prerađenu, gotovu i pakovanu hranu, budite veoma oprezni i obavezno proverite deklaraciju na kojoj je istaknut njen sastav.

Pored toga što je bitno obratiti pažnju na kaloričnost, aditive i druge stavke, jedna od najvažnijih jeste udeo šećera u određenoj namirnici. I to ne samo ako brinete o liniji!

Beli šećer spada u najveće opasnosti današnje ishrane, jedna je od tzv. belih smrti, a nije ga uvek lako izbeći. Na kraju krajeva, on je glavni sastojak najpopularnijih slatkiša i peciva. On je, bez sumnje, omiljeni zaslađivač na svetu, a poznato je da je njegova konzumacija među najlošijim izborima koje možete da napravite za svoje telo.

Način ishrane s visokim udelom šećera je usko povezan s nastankom brojnih zdravstvenih problema, a ovo su samo neki od njih.

Prva asocijacija na previše šećera u ishrani je višak kilograma, što nije ni čudo je je veliki broj naučnih studija povezao veći unos šećera s gomilanjem suvišnih kilograma.

Uglavnom je tema istraživanja bio uticaj gaziranih i drugih pića koja sadrže šećer, a većina je, uključujući studiju objavljenu 2016. u magazinu Circulation, otkrila povezanost šećera sa visceralnim mastima i stanjima kao što su dijabetes i srčana oboljenja.

Medicinska platforma Healthline piše da se način ishrane s mnogo šećera može povezati s većim rizikom za nastanak brojnih bolesti, od kojih su među vodećim srčane. Dokazi ukazuju da su među mogućim posledicama zapaljenje, gojaznost, rast nivoa triglicerida, šećera u krvi i krvnog pritiska, a to su sve faktori rizika za bolesti srca. Takođe, previše šećera može da se poveže i s aterosklerozom.

U studiji objavljenoj 2020. u listu Frontiers in Nutrition učestvovalo je 25.855 ljudi, a utvrđeno je da oni koji jedu više šećera imaju veći rizik da obole od bolesti srca i dožive srčane komplikacije nego oni koji paze na unos šećera.

Ishrana bogata rafinisanim ugljenim hidratima, uključujući slatku hranu i pića, povezana je s većim rizikom da koža bude sklona aknama.

Namirnice s višim glikemijskim infeksom, kao i prerađeni slatkiši, podižu nivo šećera u krvi pbrže nego hrana s niskim glikemijskim indeksom, a unos šećera može da dovede do rasta nivoa šećera u krvi i insulina. Zato se dalje jače luči androgen, kao i sebum, a nastaje zapaljenje, što sve igra ulogu u pojavljivanju akni.

I ne samo to, već AGEs – krajnji proizvodi glikacije, jedinjenja nastala reakcija između šećera i proteina, mogu da dovedu do preranog starenja kože jer oštećuju kolagen i elastin, proteine koji je drže zategnutom.

• 
  

  Kako šećer utiče na imunitet?

Pored čistog šećera, treba se držati podalje i od namirnica kojima je dodat šećer i koje vrlo brzo dižu nivo glukoze u krvi, povećavaju proizvodnju inflamatornih proteina poput faktora nekroze tumora-alfe (TNF-α), C-reaktivnog proteina (CRP) i interleukina-6 (IL-6), koji negativno utiču na imuni odgovor, zaključak je studije objavljene 2020. u listu Nutrients.

Štaviše, u istraživanju objavljenom 2016. u časopisu The American Journal of the Medical Sciences otkriveno je da visok nivo šećera u krvi može da blokira odgovor neutrofila i fagocita, vrste imunih ćelija koje pomažu u zaštiti od infekcije.

Takođe, Healthline navodi da visok nivo šećera u krvi može da ošteti funkciju barijere creva i dovede do bakterijskog disbalansa u crevima, što može da poremeti imuni odgovor, pa je telo podložnije infekcijama.

Prekomerna potrošnja šećera je, odavno je poznato, povezana s rizikom da dođe do razvoja dijabetesa, a Healthline piše da nijedna studija nije pokazala da konzumiranje šećera direktno izaziva ovu bolest, iako postoje vrlo snažne veze.

Konzumiranje velikih količina šećera može indirektno da doprinese nastanku dijabetesa tako što povećava telesnu težinu i telesne masti, što su veliki faktori rizika za razvoj ovog oboljenja. Produžena konzumacija previše šećera može da dovede do otpornosti na insulin, hormona koji pankreas proizvodi da bi regulisao nivo šećera u krvi. Insulinska rezistencija dalje dovodi do skoka šećera i povećanja rizika da nastane dijabetes.

Dok zdrava ishrana može da poboljša raspoloženje i doprinese mentalnom zdravlju, previše šećera i prerađene hrane može da dovede do promene raspoloženja i emocija, pa čak i da poveća verovatnoću za razvoj depresije.

Visoka potrošnja šećera je, naime, povezana s kognitivnim oštećenjima, problemima s pamćenjem i emocionalnim poremećajima kao što su anksioznost i depresija, navodi Healthline.

Kako su stručnjaci Univerziteta u Kanzasu zaključili u studiji objavljenoj 2020. u medicinskom časopisu Medical Hypotheses, hronična sistemska upala, insulinska rezistencija i poremećen dopaminenergički sistem signalizacije nagrađivanja (što sve može da bude izazvano većim unosom šećera) mogu da doprinesu štetnom uticaju šećera na mentalno zdravlje.

* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO

Dragoceni saveti gastroenterologa

( Healthline, Prevela i priredila: T.S.R. )