Nesanica, Foto: Profimedia
Ako ste izloženi virusima a neispavani ste, veća je verovatnoća da ćete se razboleti, upozoravaju lekari. Manjak sna može da bude „okidač“ i za brojne hronične zdravstvene probleme, poput dijabetesa i bolesti srca, ali i da poveća rizik od demencije.
– San je kao punjenje baterija na uređajima i neophodan je da biste se odbranili od gripa. Najvažnija je faza dubokog sna, koja nastupa 35 do 45 minuta nakon što ste utonuli u san, jer se tada jača imuni sistem – kaže dr Kris Bratner, dodajući da danas više od trećine odraslih osoba ne uspeva da odspava preporučenih sedam ili osam sati tokom noći.
Kada imamo neku infekciju ili se razvija neki upalni proces u organizmu, imuni sistem oslobađa određenu vrstu proteina, citokine, a kada smo neispavani, njihova proizvodnja se smanjuje, pa i imunitet slabi.
Koliko sati sna je preporučeno?
Deca starosti između 6 i 13 godina trebalo bi da spavaju od 9 do 11 sati, tinejdžeri 8 do 10 sati, a osobe starije od 18 godina sedam do devet sati tokom noći.
Kad vas muči nesanica
Ako vas muči nesanica nekada je dovoljno promeniti životne navike – imati ustaljeni ritam ustajanja i odlaska na spavanje, uvesti fizičku aktivnost tokom dana, izbegavati uzimanje kofeina i alkohola neposredno pred spavanje ili ovladati tehnikama relaksacije. Biljke koje mogu da vas opuste i pomognu vam da lakše utonete u carstvo snova su valerijana, lavanda, kamilica i majčina dušica.
Bonus video:
(Espreso/Srpski portal/Prenosi A.M.)
Dodaj komentar