radiobalkanfox
Naslednika ili mlađeg brata, mogao bi da ima u Aleksincu, jer i tamo jedan Deda Mraz, Nenad Petrović, radi isti posao.
Čika Dule je bio radnik svrljiškog vrtića i tu je proveo svoj čitav radni vek. Kao omladinac, u sada već ugašenoj fabrici ITKS Svrljig, tadašnjem gigantu tekstilne industrije sa više od 1.500 radnika, u dogovoru sa tadašnjim direktorom Vlastimirom Lackom Markovićem, sašiven je prvi kostim svrljiškom Deda Mrazu, piše portal „Južne vesti„.
– Prošao sam tada u tom kostimu od fabrike do centra, a džepovi puni bombona. Samo sam to imao. I dao sam svakom detetu koje sam sreo usput. Tada sam i shvatio da zaista postoji potreba da Svrljig ima tako nešto, svog Deda Mraza – priseća se čika Dule.
Mnogo uspomena, anegdota i fotografija čuva, a siguran je, kaže, da će još dugo i posle njega svi ti mališani, sada očevi i majke, deke i bake, nositi sve te uspomene sa sobom i da će ta, iako lokalna, novogodišnja magija trajati još dugo.
Foto: Južne vesti / youtube
– Na crno-belim slikama su deca koja danas imaju unuke i ovih dana, uoči Nove godine, nosim poklone toj deci. Tri generacije skoro svake kuće u Svrljigu i okolini uveselio sam i nasmejao bar jednom. Bilo je i bolesne dece, jako siromašnih, bilo je i nestašnih, ali taj trenutak i taj jedan osmeh – to nema cenu – priča čika Dule dok pretura po starim fotografijama.
Svake godine, već od oktobra, novembra, on počinje da osmišljava nešto novo i drugačije, kako se ne bi ponavljao i kako bi deci bilo zanimljivo.
U centar grada dolazio je kočijama i konjima, saonicama, ali i dečjim sankama. Desilo se i jedne godine da je okitio svoj stari bicikl i na njemu „prodefilovao“ gradom.
Foto: Južne vesti/A. Kostić / screenshot
Do seoskih škola, od kojih mnoge više i ne rade jer dece nema, stizao je starim „fićom“, neretko i pešice, po snegu.
– Možda se nekad desilo da za dogovoreno vreme, naročito u daljim planinskim selima, malo zakasnim, ali se nikad nije desilo da ne dođem. Bez obzira kako se ja u tom trenutku osećam, da li sam zdrav ili bolestan, da li je suvo, kiša ili sneg do pojasa, uvek sam stizao do dece – kaže Dule.
Deda Mraz koji peca i igra folklor
Čika Dule je inače strastveni pecaroš, skoro ceo svoj život. Kaže da je to neki njegov „izduvni ventil“ i da je na reci samo svoj, a da tu tek nadolaze ideje za dalji rad. Vremenski uslovi nisu bitni, a kaže da najviše voli zimski ribolov na skobalja u Svrljiškoj klisuri.
Pored pecaroškog štapa i uniforme Deda Mraza je i puna vitrina sa peharima za folklor. On je koreograf i osnivač Kulturno-umetničkog društva „Svrljig“ koje radi pri Centru za turizam, kulturu i sport i tu se preko cele godine druži opet sa decom. Pokretač je i folklornog festivala „Igra kolo kraj Timoka“ gde u Svrljigu, sa svojim ansamblom, dočekuje brojne folkloriste iz cele Srbije, ali i iz inostranstva.
Foto: Južne vesti/A. Kostić / screenshot
Sa, kako ih naziva, „svojom“ decom posećuju brojne gradove, nastupaju na mnogim manifestacijama, osvajaju razna priznanja i to rade čitave godine, do novogodišnjih praznika, kada čika Dule iznova oblači svoj kostim i postaje onaj već čuveni, svrljiški Deda Mraz.
Mladi Deda Mraz u Aleksincu pomaže siromašnoj deci
Da ima i naraštaja koji će naslediti čika Duleta govori i primer dvadesetjednogodišnjeg mladića iz okoline Aleksinca koji je iskoristio svoju popularnost na društvenim mrežama da pokrene akciju prikupljanja i podele paketića deci iz socijalno ugroženih porodica. Nenad Petrović, inače, kada ne raznosi paketiće širom Srbije, čuva koze, ovce i pravi sir koji je sve više tražen, piše TV N1.
Foto: N1 / screenshot
– U selu svaka starija žena Nenada obožava, babe, obožavaju ga – „dobro jutro“, „dobar dan“. Dok je mali bio hoće da pomogne. Snlažljiv je i dosta ima prijatelja – ističe Saša Petrović.
U selu, međutim, ima ukupno šezdesetak stanovnika, a od vršnjaka tu živi samo njegov godinu dana stariji brat Nikola.
Sa druge strane, na Instragramu ima više od 85.000 pratilaca koje je pozvao da se organizuju i za socijalno ugroženu decu pripreme novogodišnje paketiće. Tako su ga prozvali Deda Mrzom iz Porodina, koji ovih dana putuje Srbijom i deci deli poklone.
Foto: N1 / screenshot
– Južnom Srbijom. Tu gde niko ne ide, ja idem – kaže Nenad.
– Ovo su te igračke, ti slatkiši što su nam stigli od dobrih ljudi. Jedan smo poslali u Beograd, preksinoć smo išli u Niš i podelili dvadesetak, jedan šaljemo maloj Vasiliji – priča Deda Mraz iz Porodina dok ponosno pokazuje paketiće koje je prikupio.
Sprema se paketić i za decu u Ljuboviji, Jagodini, u lokalnoj seoskoj školi. Svakodnevno stižu i novi, a Nenad Perović prihvata sve poklone za decu – osim novca.
Foto: N1 / screenshot
On, inače, novac zarađuje baveći se poljoprivredom.
– Jedan dan je otišao u selo, ne znamo niko gde je, i tek ide, vuče nešto. Pitam ga šta je to, kaže: „Ja sam kupio kozu da čuvamo“ – priseća se Nenadov brat Nikola.
Nenad dodaje da je prvu uzeo dve ovce, majku i ćerku – Nikoliju i Vesnu. Posle sam uzeo ovna, a posle ovu žutu kozu i onda tri druge. Razdvojeni su jer se ovan i koze biju kao partizani i Nemci, jer su tvrdoglavi verovatno svi, i mogu da se povrede – objašnjava on.
– Iako tvrdoglave, daju puno mleka pa je Nenad zadovoljan proizvodnjom. Probili smo tržište. Prodajem kajmak, sir, mleko, surutku isto – navodi on.
Plan je da povećaju broj životinja i proizvodnju i da ostanu u selu, na šta je njihova baba Stana naročito ponosna.
– Rodio se sa 970 grama. Jedva smo ga uspostavili, i evo ga, kol’ki je sad i ponosna sam i na jednog i na drugog. Nisu me obrukali, nisu pijanci, nisu skitaroši, stvarno su i škole završili – ističe baka Stana.
Blic
Dodaj komentar