Uspomene Zorana Radmilovića

Promocijom knjige „Njim samim“ Zorana Radmilovića, u Pozorišnom muzeju u Zaječaru obeležena je preksinoć 39. godišnjica smrti velikog glumca. Neobično delo u izdanju „Ključ izdavaštva“ sačinjeno je od Zoranovih usputnih spisa, zapisa iz dnevnika i beležaka koje je vodio tokom projekta „Selu u pohode“, njegovih priča i pesama. Ove zapise je 1995. godine obradio i priredio Dušan Prelević Prele.

O novom izdanju ove zanimljive knjige govorili su Milan Caci Mihailović, glumac, Milan Trpković, izdavač, i Nevena Božović, urednica izdanja, koja je emotivno govorila o velikanu srpskog glumišta:

– Postoje ljudi kojima bi se uvek trebalo vraćati – to bi bio Zoran. Uvek sam verovala u beskrajnost njegovog sveta. U ovoj knjizi upoznaćete neobičnog Zorana, znanog i neznanog, bliskog i zamišljenog unutar njega samog, pesnika teatra, koji nije samo kralj improvizacije već neko ko je igrao uloge maestralno i bez trunke humornih elemenata u svojim vrhunskim dramskim ostvarenjima.

Glumac Caci Mihailović podelio je s publikom bogato sećanje na zajedničku igru i druženje sa Zoranom.

Program je upotpunjen emitovanjem snimka predstave „Molijer“ Ateljea 212, za koju je Radmilović nagrađen Oktobarskom nagradom grada Beograda.

– Ranije sam u Zaječar dolazio zbog njega i s njim, a otkad njega nema, kada dođem, uvek obiđem baš ovo mesto gde je njegov spomenik. Slučajno sam poznavao i čoveka koji ga je napravio, ali, nažalost, ni on nije više živ. Kada se kaže 39 godina od njegovog odlaska, sa Zoranom sam proveo malo vremena, svega 13 godina. To su bile godine intenzivnog druženja i intenzivnog rada, ne samo na predstavama „Radovan III“ i „Kralj Ibi“ već na mnogim drugim predstavama, a bilo ih je prilično. I zato, kada dođem ovde i prođem oko ovog spomenika, verujte mi da mi je poznat svaki ovaj mišić njegov, svaki detalj. O Zoranu bih mogao mnogo da vam pričam satima – izjavio je Zoranov prijatelj, glumac Milan Caci Mihailović, polažući cveće kraj njegovog spomenika.

Zoran Radmilović rođen je u Zaječaru 11. maja 1933. godine. Završio je zaječarsku gimnaziju i bio član dramske sekcije koju je vodio Milan Srdoč.

Na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju diplomirao je 1963. godine.

Od 1962. godine do 1968. godine Zoran je bio član Beogradskog dramskog pozorišta, a 1968. godine postao je stalni član Ateljea 212 i u njemu je nastupao do kraja života. Svoju poslednju, 299. predstavu „Radovan III“ odigrao je 9. juna 1985. godine uz velike bolove i s jakom željom. Preminuo je 21. jula 1985. godine u 53. godini života. Kremiran je, a njegova urna se nalazi u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Kurir