Dok katolički sveštenici retko nose bradu, kod pravoslavnih je to gotovo uobičajena praksa.
Brada koju nose monasi i sveštenici pravoslavnih crkava predstavlja neodvojivi deo njihovog identiteta.
Koreni ovog običaja sežu u Starozavetne spise, tačnije u knjigu Levita, gde se opisuje scena u kojoj Mojsije miropomazuje glavu svog brata Arona, postavljajući ga u službu sveštenstva.
Miro se tada slivalo Aronu niz bradu, što je postalo simbol koji se povezuje sa bradom sveštenika.
Pored toga, brada se često povezuje i sa simbolom muškosti, a u starim crkvenim zapisima se brijanje brade smatralo sramotnim.
U 3. knjizi Mojsijevoj piše: „Ne strižite kose svoje uokrug, ni grdite brade svoje“, što dodatno ukazuje na važnost nošenja brade kod sveštenika.
Sličan simbolizam ima i epitrahilj, dugačko platno koje sveštenici nose oko vrata i koje se spušta skoro do stopala, bez kojeg ne mogu vršiti važne crkvene obrede poput krštenja, opela ili ispovedanja.
Dodaj komentar