radiobalkanfox
Maja Ognjenović, legendarni kapiten ženske odbojkaške reprezentacije Srbije i najbolja odbojkašica sveta , prvi put se pojavila pred kamerama nakon emotivnog oproštaja od dresa nacionalnog tima nakon 20 godina.
U emisiji „Prvi red“ na televiziji K1, Maja je otvoreno govorila o svojoj impresivnoj karijeri, životu van sporta i budućim planovima.
Razgovor sa Majom Ognjenović započet je ispred murala u Zrenjaninu koji je nastao u njenu čast.
” Mural je nastao pre dve godine na ideju poznatog slikara Flore u dogovoru sa mojom sestrom. Bilo je dosta spontano na konto sviih mojih pređašnjih uspeha, ali je simbolično bilo jer sam u ovoj zgradi odrasla” – rekla je na početku razgovora Maja i otkriva da se svaki put kada prođe pored murala oseća predivno.
Maja je otkrila i da je komšije u Zrenjaninu gledaju isto kao i pre nego što je postala poznata odbojkašica.
“Najveći kompliment koji mogu da dobijem i koji dobijam je da sam ostala ona ista Maja. Nikada nisam dozvolila sebi da se promenim na bilo koji način”.
Pre mesec dana Maja se oprostila od reprezentacije Srbije, ali kako je u emisiji “Prvi red” na televiziji K1, otkriva i da su utisci još uvek sveži:
“Sa emotivne strane, još uvek nisam preradila tu informaciju, zato što je sve poprilično sveže i treba da prođe određeni period kako bih prihvatila i prevazišla takvu odluku” – rekla je Maja, a zatim iskreno progovorila o odlasku:
“U skladu sa uspesima, mojim ličnim planovima i, na kraju krajeva, sa godinama u kojima sam trenutno, mislim da je to bila jedna zaokružena priča. Možda ne na način na koji sam želela u Parizu, ali definitivno je to bio moj poslednji ples i znala sam da će biti tako” – rekla je Maja i objasnila kada je odlučila da je kraj:
“Bila sam malo mudrija nego prethodnih godina. Na Olimpijskim igrama u Riju i Tokiju govorila sam da prestajem, svi su znali da prestajem, pa sam se kasnije pokajala i shvatila da to ne treba tako da ide. Ovaj put sam bila mudrija i želela sam da budem načisto sa sobom. Nije bilo jednog posebnog trenutka, jer sam obožavala da igram za reprezentaciju. Koliko god sam imala lepih i uspešnih sezona u klubovima, igranje za reprezentaciju ne može se porediti ni sa čim. U mojoj glavi ideja je bila Pariz, moj 40. rođendan, potencijalno osvajanje medalje – sve je imalo neku simboliku, pa sam rekla da je to – to” – rekla je Maja, a zatim se prisetila utakmice sa Italijom na Olimpijadi u Parizu, koja je ujedno bila njena poslednja utakmica u dresu reprezentacije:
“Bilo je veoma emotivno. S jedne strane, poraz i ispadanje, nemogućnost osvajanja medalje, a s druge strane shvatila sam da je to moja poslednja utakmica za reprezentaciju. To su bile dve veoma jake emocije koje su se sudarile, i trudila sam se da jedno po jedno odbolujem. Mislim da treba da prođe određeno vreme” – dodala je.
Maja ističe da u reprezentaciji vlada neverovatna povezanost:
“Dugo igramo zajedno, a kada s nekim provodite više vremena nego sa porodicom i prijateljima, logično je da se zbližite. Imamo odnose koji nisu karakteristični. Ženski sport je specifičan, nas u timu ima obično oko 16. Od prvog dana, kada sam počela da igram za reprezentaciju i imala saigračice desetak godina starije od mene, pa do sada, kada sam 20 godina starija od nekih saigračica, konekcija i hemija uvek su bile iste” – opisala je najbolja odbojkašica sveta.
Maja se prisetila početaka i otkrila da je na početku starija sestra Miljana, koja je takođe trenirala odbojku, sabotirala:
“Miljana je četiri godine starija i ona je tada krenula da trenira. U periodu kada je ona imala 12, a ja 8 godina, išla sam na treninge da skupljam lopte. Jedan od trenera, pošto sam bila jako niska i nejaka, donosio je sto i stolicu kako bih prisustvovala treningu. Tada me je Miljana, kad krenemo zajedno na trening, odgovarala da idem. Govorila bi, kada stignemo do semafora: ‘Možda je bolje da kažeš mami i tati da te boli stomak, pa da se vratiš kući.’ Nije to bilo ozbiljno sabotiranje, ali je presimpatično. Danas nerado sluša tu priču, ali sam uz nju počela da treniram”, ispričala je Maja i otkrila da ne pamti kada je poslednji put sa sestrom igrala odbojku.
Maja je ispričala i zanimljivu anegdotu sa sestrićem:
“Sećam se kada je Aleksa imao desetak godina, zvao me na video poziv kako bi se javila njegovoj drugarici koja mu nije verovala da sam mu ja tetka. Njegova drugarica trenira odbojku i zna ko sam, ali nije mu verovala. To mi je bilo preslatko. Ni on ni Matija nemaju osećaj da im je tetka uspešna, iako su me pratili u svim gradovima i klubovima u kojima sam igrala” – objasnila je Maja.
Snažnu podršku Maja je uvek najviše dobijala od porodice:
“Tata je prva osoba koju zovem posle svakog uspeha ili neuspeha. On je neko ko sve razume, figura kojoj mogu da kažem i komentarišem najsitnije detalje utakmice. On je osoba koja me najbolje čuje kada je reč o odbojci” – ispričala je Maja.
Za 20 godina reprezentativne karijere odigrala je više od 230 utakmica:
“Drago mi je što sam jedna od retkih, ako ne i jedina odbojkašica, koja je toliko puta nastupila za reprezentaciju i koja je toliko dugo trajala. Postoji podatak da nas je samo pet u istoriji odbojke bilo pet puta na Olimpijskim igrama.”
Maja se prisetila i osvajanja zlatne medalje u Japanu 2018. godine:
“To mi je jedna od najdražih medalja jer smo prvi put postale svetske prvakinje. Tada smo ostvarile veliki uspeh, i imam predivne uspomene na to Svetsko prvenstvo.”
Maja Ognjenović o svojim saigračicama i posebnoj vezi sa Tijanom Bošković
Maja Ognjenović, jedna od najboljih odbojkašica sveta, osvrnula se na svoje dugogodišnje saigračice i posebne trenutke u reprezentaciji Srbije.
“Vesna Čitaković bila je moj prvi kapiten u reprezentaciji. Dugo godina sam bila cimerka sa Jelenom Nikolić i dan-danas se družimo i viđamo. Posle mi je cimerka postala Silvija Popović,” prisetila se Maja, pa otkrila koja je saigračica najduhovitija: “Silvija. Ona je tip osobe s kojom je nemoguće ostati tužan ili fokusiran. Posebnu konekciju imam sa Tijanom Bošković.”
O Tići, Maja je govorila sa divljenjem:
“Moje mišljenje o njoj je uvek bilo isto – pravi biser, dete, a sada devojka neverovatnog karaktera i sposobnosti. Sa njom je posebno igrati, kako na terenu, tako i van njega. Iako je već godinama najbolja igračica na svetu, ostala je ista – skromna i prizemna. Njena porodična vaspitanost i poštovanje koje pokazuje prema meni su zaista neverovatni.”
Maja je, uz osmeh, dodala koliko joj znači kada je neko opiše kao emotivnu i toplu osobu:
“Karakterne osobine koje imam potiču iz porodice, i veoma sam ponosna na to,” rekla je Maja, a zatim otkrila kakva je kada se naljuti:
“Povučem se u sebe, ćutim i čekam da prođe. Nisam osoba koja voli da se svađa. Mislim da moja porodica zbog toga najviše trpi. Miljan i Miljana posebno pate jer imam potrebu da im objašnjavam i sugerišem šta bi trebalo, a šta ne. Ipak, to radim iz najbolje namere, jer su oni moji.”
Za kraj, voditelj emisije “Prvi red” na televiziji K1, Radoslav Kajtez, zahvalio je Maji u ime cele nacije na svemu što je uradila za reprezentaciju Srbije, na šta je ona emotivno odgovorila:
“Bilo mi je čast i zadovoljstvo.”
Dodaj komentar