VODITELJKA NEDELJNOG POPODNEVA UŽIVALA U BUDIMPEŠTI

Ona je nekoliko dana provela u glavnom gradu Mađarske i za naš portal podelila utiske putovanja.

Interesantno je to da je prestonicom pored taksi vozila, metroa i tramvaja jezdila i na trotinetu.

– Mnogo puta sam čula da je Budimpešta jedna od najlepših evropskih prestonica, pa sam rešila u to i da se uverim. Četiri dana mi je bilo sasvim dovoljno da se u ovoj metropoli odmorim, napunim baterije za novu sezonu nedeljnog popodneva „Pusti brigu“ koje kreće sad u nedelju na Kurir televiziji od od 16.10 časova- započinje priču naše TV lice i nastavlja:
– Čak i da odete na samo jedan dan u prestonicu Mađarske, sigurno ćete hteti da vidite i Budim i Peštu. Nekada posebni gradovi odvojeni rekom,pre 150 godina postaju jedno izgradnjom Lančanog mosta, što je atrakcija sama za sebe. Prvi dan sam započela obilaskom kulturnih i istorijskih spomenika. Tu na brzinu obiđite Dvorac u Budimu i splet starih, uskih uličica oko dvorca gde možete nešto pojesti u restoranu.Javni prevoz je odlično organizovan i sve je lako i dopstupmo. Interesantno mi je bilo to što vozači automobila i gradskog prevoza uopšte ne koriste sirene na vozilma. Svi imaju strpljenja. Prvo što sam spazila je impresivna zgrada mađarskog parlamenta koja dominira obalom Dunava. Odmah mi je bilo jasno da je to glavni simbol Budimpešte. Osim što je smatraju jednom od najlepših administrativnih zgrada u Evropi ona pleni i svojim dimenzijama – treći je po veličini parlament u svetu i drugi u Europi, to su mi odmah rekli ljubazni sugrađani dok sam ja sa zadovoljstvom pozirala u neposrednoj blizini-istakla je ona.

Kao diplomirani ekonomista u turizmu Ljiljana teži da nauči nešto novo:

–  Odmah mi je bilo jasno da je Budimpešta grad širokih bulevara i uskih poprečnih ulica. Iz školovanja mi je ostalo predznanje da je nekada bila deo Austrougarskog carstva. Nekako se to i dan danas oseća na svakom ćošku. Ovaj grad je kao stvoren za pešačenje i razgledanje. Nažalost, za vreme mog boravka bilo je tmurno vreme, ali mi nijednog dana boravka nije bilo teško da pređem sa jedne strane na drugu. Avanturu sam krenula iz centra, pa sam tumarala grandioznim bulevarima i divila se arhitekturi. Najzanimljiviji detalji nisu u visini očiju, pa je moja preporuka da uvek gledate što više-otkrila je Stanišićka.

Tv lice obišla je svaki detalj grada:

– Na vrhu Gelert brda, nalazi se Citadela sagrađena za vreme Habsburške monarhije, odmah nakon neuspelog rata Mađarske za nezavisnost. Veruje se da je jedan od razloga izgradnje tvrđave na ovoj lokaciji mogućnost praćenja dešavanja kako u Budimu, tako i Pešti, ukoliko bi došlo do eventualnih sukoba. Sve do 1897. vojska se nalazila u Citadeli, a svojevremeno su je koristili i Sovjeti 195.godine kako bi kontrolisali grad za vreme mađarske revolucije. Već pet godina se renovira i nije moguće da turisti ali i lokalno stanovništvo uživaju u pogledu na ceo grad,ali zato se u blizini nalazi restoran koji ima najukusniju supu sa knedalam koju sam ikada probala. I ostali specijaliteti su prste da poližete. Tako je i u mnogim restoranima. Njihova kuhinja je slična našoj. Interesanrtno mi ej bilo to što su restorani prepuni i u gradu, a naročito u šoping centrimma-isričala je ona. 

– Interesantno mi je bilo to što od razgledanja građevina i uživanja u interesantnoj kulturi nisam pomislila na šopng, ali nisam mogla a da ne obiđem njihovo idealno mesto za kupovinu. To je Vaci ulica žila kucavica grada. To je centralna i najbitnija ulica prestonice, smeštena u centru Pešte, gde se nalazi veliki broj suvenirnica, kafića, restorana, poslastičarnica kao i svega onoga što ti može pasti na pamet da se kupi. Tu je i veliki točak iz kojeg se vidi ceo grad. Pojedini hoteli su već počeli sa novogodišnjom dekoracijom-otkrila je Stanišićka.

 Voditeljka je ispričala legendu o grofici koju je čula:

– Interesantna mi je bla priča o Eržebet Batori, najstrašnijoj ženi koja je ikada živela.Ona se kupala u krvi devica, i važila je za vampiricu sa likom anđela. Od samog pomena njenog imena ljudi su drhtali od straha jer je sejala teror decenijama pre nego što se neko usudio da joj stane na put. Iskasapila je stotine devojaka i sve koji su pokušali da je zaustave. Od malena je bila prelepa, a sa jedanaest godina su je verili za moćnog Ferenca Nadaždija. Sa 15 je postala grofica Batori, a pre udaje je rodila ćerku. Kada joj je muž ubijen je rodila još šestoro dece. Njih su negovale dadilje, a mlada grofica je vreme provodila doterujući se i brinući o svom izgledu. Svedoci su pričali da je oduvek bila opsednuta lepotom i željom da zauvek ostane mlada.Nije poznato kada je počela da ubija devojke.Ako je ovo tačno, onda  niko nije hteo da interveniše. Po legendi, nakon što ju je jedna sluškinja iznervirala, Eržebet joj je zabila makaze u glavu. Devojčina krv pala je na groficine ruke.

Kada se Eržebet oprala, učinilo joj se da je tamo gde je bila krv, koža postala mlada. Opsednuta lepotom i večnom mladosti, grofica Batori je zaključila da bi, ako se bude kupala u krvi lepih, mladih devojaka ili čak pila njihovu krv, mogla postati lepša nego ikad. I tako je počeo njen krvavi pir. Eržebet je sa četiri pomoćnice pozivala mlade, najčešće nevine, devojke u svoj zamak, surovo ih mučila, pila im krv, a zatim ih ubijala. Godinama je to radila, a zatim je bila uhapšena.Nakon četiri godine zatvora pronađena je mrtva. Ako nisam pogrešila to je bilo 1916.godine. Lokalni seljani nisu hteli da dozvole njeno sahranjivanje na seoskom groblju, pa je telo preneto u porodičnu kriptu i, po predanju,tamo sahranjeno. Eto, to je samo deo iskustva za ovo putovanje. Verujem da ću se još koji put vratiti u Budimpeštu da dopunim nova saznanja – poručila je Ljiljana.