radiobalkanfox
„Na livadi gde potok žubori,
u mirisu pokraj starog bresta,
došao sam da se opet setim
mladih dana i tog starog mesta.
Oj livado, uspomeno stara,
ti me sećaš draginih usana,
ti si divna moja uspomena,
mladost prođe, drage više nema.
Tu je prošla moja mladost rana,
tu sam prvu ljubav osetio,
još se sećam pastirice mlade,
kada sam je žarko poljubio.
Slušam potok još uvek žubori,
dišem miris plavog jorgovana,
a livada kao da mi kaže
nema više onih srećnih dana.“
(Vitomir Životić)
– „Oj livadao, uspomeno stara“ je moja autobiografska pesma. Napisao sam je kad sam se vratio u moju rodnu Oreovicu, seo na livadu, baš na mesto prvih poljubaca. Kroz glavu mi je prošla i ona narodna „gde se zec okotio, tu je došao i da umre“ – pričao je Vita Životić u radio emisiji „Sabor“ Studija B.
Vitomir Vita Životić (1925 – 2003) je jedan od klasika narodne muzike, legendarni harmonikaš, kompozitor i šef jednog od najtraženijih narodnih ansambala.
– Moj otac je bio harmonikaš, pa sam i ja veoma rano počeo da sviram. Pošto nisam imao mogućnosti da se školujem, prihvatio sam se instrumenta. Učio sam kod Ace Krnjevca, oca Mije Krnjevca, a onda sam nastavio sa Mijom, mojim godinu dana starijim bratom od tetke.
– Zajedno smo svirali na veseljima, svirali smo i prve žive emisije na Radio Beogradu od oslobođenja pa sve do 1957. Bile su to polučasovne emisije, svirali smo narodna kola i pratili Vuleta Jevtića, Radmilu Dimić, Vuku Šeherović i ostale Carevčeve pevače.
Diskografka karijera Vite Životića trajala je od početka 60-ih da kraja 70-ih. Snimio je desetine autorskih pesama koje su i od strane publike i od strane muzičara prihvaćene kao izvorne: „Kišo, tiho padaj“, „Prva ljubav zaborava nema“, „Karanfile, uspomeno stara“, „Gde si pošla sa cvetom u kosi“, „Livada je moja uspomena“, „Mlad čobane kad u frulu sviraš“ „Oj livado, uspomeno stara“, „Ti beše san života mog“ „Ti si moja sreća“, „Hoću da živim“, „Daleko je naše mesto“, „Snežana“, „Godine su na izmaku“, „Bolje da sam sede kose plela“, „Smederevska jesen“…
– Moje pesme su bez ikakve reklame ušle u narod. Ni za jednu od tih pesama nije snimljen neki radijski ili TV spot ili džingl. Dovoljno je bilo da se čuju na radiju i na veseljima i da ih narod prihvati kao svoje.
Vitine pesme odišu izvornošću, seoskom idilom i lepotom patrijarhalnog načina života. Ipak, livade su najomiljenija tema Vitinih pesama. Vita je livade opevao kao devojke.
– Livada je za moju generaciju značila mnogo više od njivr koja nas ‘lebom ‘rani. Livada je bila i naš kafić i naš korzo. Livada je i osećaj pripadnosti mom narodu – pričao je legendarni Vita.
– Livade su opevane u nekoliko mojih najslušanijih pesama. Prihvaćene su i od strane publike, a prihvaćene su kao trajni snimci i od strane muzičkih urednika sa Radio Beograda.
Vitine pesme su prepoznatljive po finoj melodijskoj gradaciji, kao da prate neusiljen žubor Mlave, Morave i Resave. A tek Vitin ansambl – bio je jedan od najskupljih u bivšoj Jugi.
– U mom kvartetu harmonika je imala prioritet. Dragoslav Janković Ćivra i ja smo svirali harmonike, Miro Stojanović je svirao violinu, a Jova Stanojević saksofon.
– Ja sam prvi šef ansambla koji je naturalizovao saksofon i pokazao šta sve može u narodnoj muzici, u mojim pesmama i kolima. A da saksofon ne bi potisnuo harmoniku, jedno vreme sam svirao i sa tri harmonike u ansamblu.
Pored autorskih narodnih pesama snimio je Vita i desetine narodnih kola: „Vitino“, „Oreovačka šetnja“, „Poljančanka“, „Perišino“, „Mrčajevka“, „Dunavka“, „Milkino“, „Jagodinsko“, „Purikino“, „Živankino“, „Suvodolka“. 1983. godine Jugoton je objavio LP sa desetak kola majstor Vite: „Moravska panorama“, „Vitin merak“, „Kasidolka“, „Planinka“, „Drndarevo“, „Homoljska šetnja“…
– Ponosan sam na mog majstora Vitu Životića, a verujem da je i on makar malo ponosan na mene. Rado se sećam tih dana sa Vitom, vežbao sam i po 20 sati dnevno. Zbog Vitinih kola nisam imao vremena za devojke. Taj neddostatak sam, malo kasnije, obilato nadoknadio – kaže Mirko Kodić, Vitin najbolji učenik.
Vitomir Vita Životić preminuo je 17. septembra 2003. Mesna zajednica Oreovica i opština Žabari odužuju se svom majstoru nizom manifestacija.
(Goran Milošević)
Dodaj komentar