radiobalkanfox
U sredu uveče u sali Jugoslovenske kinoteke publici, među kojom je bio i patrijarh srpski gospodin Porfirije, premijerno je prikazan dokumentarni film „Ljudi Hristovi – Naše vreme” scenariste i reditelja Jovana Markovića.
Reditelj Emir Kusturica misli da ovaj film govori o suštini svetskih sukoba, ali i napadima na pravoslavlje, treba prikazivati u školama.
Razloga za ovakav stav je mnogo. Isto toliko je razloga koji su opteretili „ljude Hristove“ jer kao što poručiše reditelj i učesnici ovog dokumentarca u pitanju je razlaz i sukob dve hrišćanske crkve danas na vrhuncu i da su stradanja pravoslavnih crkava i naroda, kako u Ukrajini tako i drugim delovima sveta, deo opšteg smišljenog obezvređivanja. Malo je reći da je u pitanju tragedija slovenskih i pravoslavnih naroda, u pitanju je zločin istreblje i nastanak našeg nestanka. Iz kazivanja sveštenih lica, umetnika i građana različitih zemalja ,ali svakako i iz Ukrajine i Srbije prikazane su stvarne situacije ljudi koji, uprkos pritiscima i provokacijama u „dobu narušenog smisla”, ostaju verni svojoj veri, vrednostima i zemlji.
Privatna Arhiva
Retke su ovakve večeri gde prisutni isto osećaju, mile i žele. A i kako bi drugačije kad, kao što poruči scenarista i reditelj Jovan Marković, „U ovom ratu se bori za čoveka u potpunosti za njegov um i što je najvažnije, za njegovu dušu. Više je nego jasno,a time i žalosno što uvlačenje čitavog čovečanstva današnjice u svoj vrtlog uništenja,predstavlja saznajni rat u sferama duhovnog, kulturnog, mentalnog života naroda i svakog čoveka ponaosob“.Iz onoga što sagovornici iz ovog filma poručiše jasno je da su čovek i njegova duša, njegov smisao i svrha opstanka postali roba.
Iz prepune sale na tu i mnoge naše sudbonosne teme poslate su i poruke. Proslavljeni naš i svetski reditelj Emir Kusturica, je poručio:
„Mislim da ovaj film treba prikazivati u svakoj školi pre nastave”,i uporedio događaje prikazane na filmu sa fragmentima Francuske i Boljševičke revolucije. „Rat je Ukrajincima prodat za skupe pare, a mi svi koji smo gledali film pitamo i pretpostavljamo ko će uzeti kamatu za te ogromne novce koji su se tamo slili”, i istakao „da je pravoslavlje okrenuto potpuno ljudskoj ličnosti i da će u borbi da opstane, pobediti.“
Ukrajinski filozof i književnik Ruslan Kalinčuk je govoreći o tome kako je „Tokom aktuelnog rata kijevski režim, pod uticajem zapadnoevropske politike, oduzimao hramove i zatvarao sveštenike Ukrajinske pravoslavne crkve” naglasilo: „Teška srca sam gledao ovaj film. Verujte mi da smo u filmu videli samo mali deo užasa koji danas doživljava ukrajinski narod“!
Episkop bački Irinej izjavio je da je za njega čast i blagoslov što je dobio priliku da se pojavi i govori u ovakvom filmu, a da o njemu neće govoriti, budući da smatra da je sve vredno pomena već rečeno.
Privatna Arhiva
Pored mnogih vioskih zvanica premiejri ocvog filma prustvovao je i, otac Nikolaj Magiljni iz Kijeva, kao i Italijan iz Đenove – pravoslavni sveštenik, filozof i pesnik Mario Selvini. Nakon premijere, publici, u kojoj su bili i patrijarh srpski Porfirije i drugi crkveni zvaničnici i ličnosti iz javnog i kulturnog života, obratili su se i drugi učesnici i autori, a diskusiju je moderirala glavna i odgovorna urednica „Sputnjika” Ljubinka Milinčić.
Producent Mirko Radenović je objasnio da je ideja o filmu nastala dok je u Beogradu razgovarao sa brojnim prijateljima iz Kijeva, nakon čega se za pomoć obratio Emiru Kusturici. U filmu se mogu čuti i mišljenja mlađe generacije, doktora filozofije Vukana Markovića, profesora Univerziteta Kembridž u Velikoj Britaniji i Jurija Bardaša, rodom iz Donbasa, producenta i tvorca popularnih muzičkih projekata, ali i mišljenja ljudi i dece zabeležena na ulicama Rima, Moskve, Kijeva i Beograda. Producenti su, osim Radenovića, Maksim Korsak i Evgenij Golik.
Posebnost ovog dokumentarnog projekta je u tome što su tvorci filma postali njegovi junaci. Radi se o jednom od osnivača jugoslovenske filmske škole, scenaristi Jovanu Markoviću i međunarodno priznatom i legendarnom reditelju, scenaristi, književniku i graditelju, Emiru Kusturici.
Kurir
Dodaj komentar