radiobalkanfox
„Noćas moja duša pati,
noćas mene srce boli,
zato čaše neka budu pune vina.
Svirajte mi pesmu našu,
da ispijem gorku čašu,
da zaboravim na kletu ljubav svoju.
Dunav, Dunav, tiho teče,
vratiti se ona neće, osta samo želja pusta, medna usta.
Nikad, nikad neću moći
da zaboravim te oči,
laki korak ko u srne, kose crne.
Ne pomaže čaša vina
niti plačna violina,
lažna uteha je s njima, sve je lažno.
Zato Dunavom u zoru
zaploviću ja ka moru
da u plave vale bacim tugu svoju.
Otišla je beše jesen,
ja sam kriv jer sam zanesen,
brojah lišće koje pada, kapi kiše.
Okrenuh se, al’ nje više
ne ugledah pokraj sebe,
osta samo pesma ova, uspomene.“
(Jovan Ljubinković Puba)
– „Dunav, Dunav, tiho teče“ označila je prekretnicu u mom muzičkom opredeljenju. Kad je pesma prošla i kod publike i kod kritike, shvatio sam da mogu da egzistiram kao pevač gradskih pesama i romansi – kaže Žarko Dančuo.
– Inače, pesmu je napisao i komponovao Jovan Ljubinković Puba, ponos Zemuna. Svojim stihovima uz gitaru ubijao je ravnodušnost, svirao i pevušio u Skadarliji. Puba je prvi i pevao svoje pesme, ali nije bio pevač kakav je bio pesnik i boem. Sreli smo se baš u Skadarliji, prišao mi je i ponudio nekoliko pesama. Pubine pesme su svakako obeležile moju karijeru.
Žarko Dančuo, gospodin sa pedigreom, oprobao se u raznim muzičkim žanrovima – od roka i šlagera do romansi i urbanih narodnjaka.
– Rođen sam 1. oktobra 1945. godine u Zagrebu. Moj otac Dušan je bio jedan od vodećih pevača romansi na prostorima bivše Juge. Počeo sam da pevam početkom 60-ih u rok sastavu „Roboti“, a 1965. godine snimam prvu pesmu „Kuća izlazećeg sunca“ na koktel singlu Jugotona nakon pobede na takmičenju „Melodija tjedna“. Bilo je to doba kada su samo radijski pevači mogli da snimaju, posle stroge selekcije muzičkih urednika. Sećam se tadašnjih „vizitki“ nekih starijih kolega na kojima je ispod imena i prezimena pisalo – radijski pevač. Bila je to profesija sa težinom.
– Bio sam obećavajući i popularan pevač u Zagrebu. A onda sam krajem 60-ih iz emotivnih razloga odselio iz Zagreba i doselio u Beograd i počeo da snimam sa vrhunskim autorima iz cele Juge. Posle vojske, početkom 70-ih, ulazim u grupu „One i oni“ i pomalo zapostavljam solo karijeru.
Početkom 80-ih, posle dvadesetak snimljenih ploča zabavne muzike, Žarko se prešaltava u mirne vode gradske pesme i romanse. Beogradska estrada vapila je za umetnikom Žarkovog glasa i elegancije.
– Posle još jedne prekretnice u mom emotivnom životu shvatio sam da sam sazreo kao pevač i da sebi mogu da priuštim da pevam pesme koje stalno žale za nečim što je davno bilo – kaže iskonski romantik Žarko Dančuo.
– U stvari, bilo je samo pitanje trenutka kada ću početi sa gradskim pesmama i romansama. Od tate sam naučio sav taj repertoar, a naučio sam i kako se ta pesma voli i kako se peva.
Diskografska karijera Žarka Dančua traje od 1965. Snimio je dvadesetak singl ploča i nekoliko albuma sa desetinama pesama trajne vrednosti: „Dunav, Dunav, tiho teče“, „O, Jelena, nebo moje“, „Vina, vina, žica, žica“, „Zato volim Dunav plavi“, „Idem selom duž ulice“, „Čizme moje skitare“, „Dobro jutro Beograde“, „Traje Skadarlija“, „Na Gardošu nušta novo“, „Evo banke Cigane moj“, „Da smo se ranije sreli“, „A kad tebe ljubit ne smem“, „Pred Senkinom kućom“, „Kad te vidim na sokaku“, „Ana toči, Aba služi“, „Mislio sam da je život“, „Oči tvoje zelene“, „Zlatan prsten“, „Za jedan časak radosti“…
– Naročito sam ponosan na taj moj album sa „Jelenom“ i Pubinim romansama. Ceo taj album snimljen je sa Velikim narodnim orkestrom i uz sjajne aranžmane Mirka Šouca. Sve te pesme su snimane uživo – i orkestar i ja istovremeno ispred mikrofona i na „tri, četiri“. I tako sve dok gitaristi ne zaškripi stolica na poslednjem tonu – pa sve ponovo! Te pesme imaju dušu i zato što nisu toliko krpljene kao ove današnje. Emocija je iskrenija i trajnija kad ima kontinuitet – kaže legenda romanse.
Žarkova nežnost i toplina u glasu, sve te nijanse u frazama, došli su baš do izražaja u gradskim pesmama i romansama.
– Učio sam pevanje, što mi je pomoglo da imam dug dah, da mogu da ispevavam i najviše tonove. I dan danas pevam iz istih tonaliteta kao i pre 50 godina. Uvek sam publici davao najviše – od odela i kravate do emocije i interpretacije.
Svojim pesmama opevao je i „Skadarliju“ i taj urbani duh beogradske kaldrme. Žarko je pevao o kafani, a nikad nije pevao u kafani.
– Ja retko i posećujem kafane. Moj dan počinje u pet ujutro, a ležem već u deset, jedanaest. Za mene je jutro zdravije od večeri, kad je vazduh svež, kad se budi život i počinje novi dan. Godinama živim na Kosmaju koji je najbogatiji kiseonikom u čitavom ovom regionu.
(Goran Milošević)
Dodaj komentar