Kad Seka potkači, društvene mreže se usijaju: „Ja nakon prvog časa engleskog jezika!“, evo ko je u pitanju

Pevačica Seka Aleksić je neko ko se ne libi da kometariše i iznosi svoje mišljenje o raznim temama na društvenim mrežama – od politike, ženskih prava pa sve sve do zanimljivih društvenih pojava.

Ona je ovog puta imala urnebesan komentar na intervju nekadašnje glumice Ivane Jovanović koja već godinama živi u SAD-u, a naša publika je pamti po seriji „Greh njene majke“ i onog čuvenog „Dunjice, to sam ja Neda“.

Seka je uz isečak intervjua napisala komentar:

– Ja nakon prvog časa engleskog jezika! – apropo Ivanog veoma amerikanizovanog akcenta, što je i sama glumica rekla, ali konstatovala da ako bi duže ostala u Srbiji da bi joj se njen akcentat vratio.

Međutim, kako se dalje čuje u isečku u kom Ivana priča kako je radila u restoranu i kako u Americi ne mora da se završi fakultet jer postoji trening za sve.

Onda je malo zastala pa pitala kako se kaže „sales“ (prodaja na eng., prim.a.) i nastavila da priča kako je postala menadžer, prodavala vina, zatim somalijer i na kraju je radila privatne iventove (event – događaj na eng., prim.a.) za Ilona Maska, Sofiju Loren dok je bila u Los Anđelesu, naravno uz težak američki akcenat.

To je naravno izazvalu buru komentara na mrežama.

„Hahahah, od 2008. živim van Srbije, i nisam uspela da dobijem “akcenat” ni u jednom od svoja dva maternja jezika. Razumem da joj se ubacuju reči ako svaki dan govori uglavnom na engleskom, ali akcenat… molim vas“, „Evo moja sestra 9 godina u Americi, pa nije zaboravila kako se kaže sale na srpskom, niti je dobila ovakav akcenat, ali eto možda je to samo njen slućaj, ili sve sve promeni za godinu dana“, “ Izvin’te kaubojka, nismo vas pwepoznauwi“, „Sestričina moje supruge otišla u SAD 2000. tamo studirala, sada je profesor na UCSF, udata za Škota koji je roden u SAD… i kad dođe u Srbiju, govori kao da je juče otišla sa Dorćola…“

Naravno i Seka se nadovezala – „Joj ovo je jako smesno. Gledam video već po ko zna koji put!“.

I za kraj, podsetimo se jednog od jačih „otkrivanja“ identiteta u srpskoj kinematografiji:

(Telegraf.rs)