Ovako je Nebojša Glogovac govorio o selidbi

Glumac Nebojša Glogovac preminuo je u februaru 2018. godine nakon kratke i teške bolesti. Iza sebe je ostavio neizbrisivi trag kroz svoje umetničko stvaralaštvo. Njegove uloge i danas se pamte, a kroz priče njegovih kolega i prijatelja iz sveta glume, saznalo se da je bio veoma poseban.

Kroz život je prolazio kroz brojne situacije koje su ga oblikovale kao osobu, ali jedna mu se posebno urezala u sećanje.  Naime, selidba zbog prirode posla njegovog oca Nebojši je teško pala:

„Ta selidba iz Trebinja u Opovo, pa u Pančevo, bila je za mene šok. Možda se tad formiralo kod mene glumačko zrno, jer sam probao da se prilagodim. Da prevaziđem razlike u mentalitetu. Osnovna razlika je što je Hercegovina siromašna zemlja, kamen na kamen i ponegde plodna zaravan, a Vojvodina je ogromna i plodna, što neko reče – baciš dugme, rodi kaput. Ti ljudi su oduvek imali. Ta svest o imanju formirala je vrstu karaktera branjenja imetka i sticanja još većeg. U Hercegovini su ljudi upućeni jedni na druge da bi zajedničkim snagama preživeli, jer skoro niko nema ništa. I ako nisi čovek, odbačen si, jer nisi pošten i hrabar da se nađeš tu kada treba, i budeš vrijedan, od pomoći, hrabar ili šta god već treba da budeš“, govorio je svojevremeno glumac i opisao kako je izgledala promena sredine:

Dado Đilas, Printscreen/RTS Otac Nebojše Glogovca

„Automatski si obeležen i za to sledi kazna. A tu gdje smo stigli, gdje smo se nastanili, kazne su sledile za druge stvari. To je taj mentalitetski preokret, ozbiljna razlika. Bio sam klinac, rastao sam, morao da živim i da se negde tu nađem. Sećam se da sam jednom, možda godinu po doseljenju ili manje, rekao majci: “Ja ću odsad da govorim belo i mleko umesto bijelo i mlijeko, lakše je, kraće i tako se ovde govori.” A ona me tako, široko otvorenih očiju, nežnog izraza, samo gledala… Pa šta i da mi kaže? Zna da ostajemo tu i da mora da se živi dalje. To je bila moja odluka da se prilagodim. Ali ta vrsta prilagođavanja podrazumevala je verovatno i posmatranje i traženje vrsta komunikacije i života u koje sam upao. Mislim da je to u meni formiralo vrstu shvatanja drugih, drugačijih ljudi i načina razmišljanja. A to je jako potrebno za glumu – rekao je Glogovac svojevremeno.