radiobalkanfox
„Kad sam bio dečko bez brčića
imao sam dosta devojčića,
a sad mi je već porasla brada
pa me hoće i stara i mlada.
Hej, živote, ti ne žuri tako,
navik’o sam živeti polako.
Ljubio sam i smeđu i plavu,
nanese me đavo na garavu,
za garavu imanje bih dao,
a za plavu kuću bih prodao.
A sad moram brkove da skratim
pa ću staru ljubav da povratim,
ženiću se ali ne znam kada,
možda sutra a možda nikada.“
(Mlađa Kosmajac – B. Braca)
Pre nekoliko dana obeležio je 82. rođendan. Godinama uživa u lepotama Kosmaja i pesmama svojih naslednika Radeta I Stefana Kosmajca. Ovo je priča o onom strarom, originalnom Kosmajcu, o unikatu šumadijske pesme, o legendarnom Mlađi.
– Nadimak Kosmajac svakako da mi je produžio vek na estradi. Kao što je i u pesmi važan naslov, tako je na estradi važan naslov po kojem će te pamtiti. Rođen sam na Kosmaju, živim u Nemenikućama, na najzdravijoj planini, u neiskvarenoj prirodi. Mislim da sam i kroz ovu estradnu šumu prošao neiskvaren – kaže legendarni Mlađa Kosmajac.
– Kad sam ja počinjao, u modi su bile svirajke, frule i usne harmonike. Malo je ko imao harmoniku, a meni od pokojnog oca ostala klavirka. Pošto sam bio samouk, ubrzo sam prešao na dugmetaru, lakša mi za sviranje. Po meni, klavirka je za Šopena i šansone a dugmetara je kao stvorena za Šumadiju.
Mladen Petrović Kosmajac je rođen u vihoru Drugog svetskog rata, 2. oktobra 1942. godine. Odrastajući kao ratno siroče, osetio je svu lepotu borbe za život i svu lepitu druženja sa ljudima gladnim pesme i ljubavi.
– I ja sam bio gladan ljubavi. Rastao sam bez roditelja, svirao bez nota, po sluhu i inspiraciji. Harmonika me ‘lebom ‘rani od petnaeste godine. Prvo sam svirao i pevao sam sa harmonikom, pa sa dve harmonike, pa sa basadžijom… E, onda je stigla struja, pa mikrofon i pojačalo. Kad je stigao kompjuter, svako može da snima. Može da snimi ploču, može da postane zvezda, a da poturi nekoga drugoga da mu peva.
Stari Kosmajac je pravi raritet, i glasom i pojavom i pesmama. Ne pojavljuje se u medijima, a ima desetine onarođenih pesama.
– Meni nisu trebale kamere da bih bio popularan. Pevao sam narodna veselja, snimao ploče, vrteo se na radio stanicama. Na Šabačkom vašaru bio sam jedan od najtraženijih. Otpevao sam jedno dvadesetak Šabačkih vašara. Zamislite desetine šatri, a pod svakom neko veliko ime: Šaban, Kvaka, Gedža, Marinko, Ljuba…
– Pevao sam u šatrama za hiljadu gostiju, a imao sam i dobru ekipu: Moma Stanojević, Sveta Pajić, Zoran Jovanović. A kad god zaškripi, ja sam bio tu da pomognem, da punim šatru štosovima, gegovima, provokativnim i švalerskim pesmama. Na primer: „Sinoć pade gusta tama i u tamu jedna dama – cumba, cumba, cumba, cumba.“ Poenta je da svi u ekipi pevamo uglas i „cumbamo“ u ritmu. Sve sam mogao, sem da budem nepomičan kao „drvena Marija“.
Diskografska karijera Mlađe Kosmajca trajala je od 1974. do 1987. Snimio je desetak singlova i dva albuma sa desetinama onarođenih pesama: „Neću boli što ti drugi dade“, „Hej, źivote, ti ne žuri tako“, „Kad ljubim i volim osećam se mlađi“, „Majko, vraćam se kući“, „Evo mene pored lepe žene“, „Moj se dragi sviđa mojoj nani“, „Mala moja, moj nevene“, „Ti me prosiš dragi“, „Ne tuguj druže stari“, „Od Topole do Kosmaja“, „Nijedna mi nije okrenula leđa“, „Ti si mala maca a ja mali miš“…
– Imao sam čast da prvu singlicu i prvi album snimim sa legendarnim Mijom Krnjevcom i njegovim sinom Acom. Mija je voleo moj tonalitet i moju prepoznatljivost. Kasnije sam snimao i sa Radojem Mitrovićem Barajevcem, Draganom Aleksandrićem, Tomicom Miljićem, Mirkom Kodićem, Mikijem Mitrovićem, Duetom Mišković-Miletić.
– Za snimanje mojih ploča nisu mi trebali sponzori i sponzoruše. Diskos je imao desetine trgovačkih putnika. Sećam se, snimim ploču, još se nije pojavila u Srbiji, a već je bila kod naših u Evropi.
Peva Mlađa i ženske tonalitete, izvlači i najteže visine. Vlasnik je retko egzotičnog, reskog i promuklog glasa.
– Pevao sam i po dva dana i dve noći bez prestanka. Nikad nisam promukao, a i kad sam najodmorniji imam taj promukao glas. Utrčavao sam u studio i posle najnapornijih svadbi, nijednu pesmu nisam uvežbavao pre sninanja. A da jesam… Nisam stigao ni tekstove da naučim – uđem u studio, držim papir u ruci, čitam tekst i pevam.
– Povukao sam se kad je prava narodna muzka potisnuta od strane ove uvozne iz Bugarske, Turske i Grčke. Kad je uništeno tržište ploča, pojavili su se špekulanti koji traže i do pedeset hiljada evra za snimanje pesama koje nemaju nikakve veze sa našim melosom. To su za mene dečje pesmice koje se pevaju ravno i opušteno, kao neko zezanje. Dobru šumadijsku pesmu ne može da peva baš svako, tu treba i triler i vibrato – ističe Mlađa Kosmajac.
(Telegraf.rs)
Dodaj komentar