radiobalkanfox
Pevačica Aleksandra Bursać otkrila je da joj je otac umro pre više od tri decenije u Oluji.
– Imala sam dve i po godine, pričala sam sa sestrom skoro i mislim da je lakše što ga ne poznajem – kazala je Aleksandra Bursać na početku.
– Imam njegove slike, kažu da sam ista on, fizički, a mama kaže i da sam tvrdoglava kao on, može da trpi dosta ali kada precrta onda ne postojiš više, takva sam i ja. Visina, naravno ne, ali lice, oči i osmeh kažu da su isti. Ja sam ponosna na njega jer je on u mojim očima heroj ispao, jer je on otišao da se bori za svoju zemlju – dodala je pevačica.
– Nedostaje mi tata i dan-danas, mi smo odrasle uz maminog supruga, mi njega volimo, ali nisam imala koga da nazovem ocem i to će uvek da bude bolna rana. Sahranjen je u Hrvatskoj, ja sam imala skoro tamo, otišla sam kada je deda preminuo. Tada sam otišla prvi put na njegov grob, tada sam smogla snage, njegova želja je bila da bude sahranjen tamo – istakla je Aleksandra, pa progovorila o periodu kad je živela u Sigurnoj kući.
Poginuo braneći selo
Aleksandrin otac se iz Hrvatske u Srbiju doselio kao mladić, kako bi studirao žurnalistiku, ali se devedesetih godina vratio u rodno mesto.
– Moj tata je poginuo u ratu dok se borio za svoj narod kad je imao samo 28 godina! Živeli smo u Beogradu, ja sam ostala tu sa mamom, a on se malo pre rata vratio u Knin. Kad je sve počelo, dobrovoljno se prijavio da brani ljude s kojima je odrastao i svoje selo Plavno. Nažalost, napali su ih u toku noći i tati je prošao metak kroz glavu i zaglavio se u mozgu. I njegovog najboljeg druga su ranili, ali je on, hvala Bogu, preživeo, dok je tata bio smrtno ranjen. Prevezli su ih helikopterom u Beograd u bolnicu. Mama je sve vreme bila uz tatu. Nažalost, preminuo je 11. septembra 1991 – ispričala je jednom prilikom za Informer.
– To pamtim kao fenomenalan period, tu se rodilo veliko prijateljstvo između moje mama i naše kume Mirjane, mama je krstila njenog sina Aleksandra i mi smo kao porodica. Taj period je bio fenomenalan, puno dečice i svi smo se družili, bili smo zaštićeni kao beli medvedi. Bili smo par godina tu tada, u Surčinu je to bilo – rekla je nekadašnja učesnica „Zvezda Granda“, pa otkrila šta je usledilo potom.
– Dobile smo pomoć, postoji jedna organizacija „Borba protiv nasilja“ i naša kuma sadašnja je nama ustupila svoj deo kući i pustila nas je da živimo kod nje par godina, bez ikakve nadoknade. Ona je nama ostavila tu kuću i otišla za Ameriku i mi smo živeli tu dok se mama nije skućila i onda je kupila kuću. Radila je tri posla i ništa joj nije bio problem, nas dve smo se same čuvale – istakla je Aleksandra, kojoj je oduvek bila želja da postane uspešna u muzici.
kurir.rs/nova
Kurir
Dodaj komentar