ANTIFA – ZLA VOJSKA ILI ULIČNI BORCI? Ko su aktivisti sa levog krila, bez lidera i strukture

Prvi je to rekao Donald Tramp: „Antifa je teroristički pokret.“ Bilo je to u junu 2020. godine, kada su u Sjedinjenim Američkim Državama tenzije bile na vrhuncu zbog ubistva Džordža Flojda od strane policije u Mineapolisu. Ali ko su zapravo ti Antifa? Antifa kolektivi, da skratimo, pojedinci i grupe, često neorganizovani do granica haosa, koji su učestvovali u protestima „Blek lajvs mater“.

Foto: Shutterstock

U Evropi, tzv. Antifa kolektivi postoje više od jednog veka, ali su tek poslednjih godina počeli da stiču pažnju u javnoj debati, naročito zahvaljujući kampanji koju vode mnoge desničarske stranke na kontinentu, spremne da prihvate i ponovo pokrenu ideju koju je Tramp izneo na Tviteru: da se antifašistički pokreti uvrste na spisak terorističkih organizacija, kao što su IRA, ETA, Nove Br, i desetine drugih grupa. Postoje različiti predlozi ovog tipa koji se trenutno nalaze u Evropskom parlamentu. Poslednji je iz marta 2023. godine i prvi potpisnik je Bernard Zimniok iz Alternative za Nemačku. „Antifa nastavlja da izvršava nasilje u Evropi i Sjedinjenim Državama“, piše u predlogu rezolucije, „gušeći slobodu mišljenja i izražavanja u Evropi“. Zatim dolazi optužba: „Neki članovi Antife su navodno bili obučavani od strane drugih terorističkih grupa u Siriji“. I na kraju, deo o „poslednjim napadima sa ubilačkim namerama“ koji su se desili u Budimpešti u februaru prethodne godine. Reč je o akcijama zbog kojih je Ilaria Salis još uvek pod sudskim postupkom u Mađarskoj.

Foto: Shutterstock

Međutim, ako pogledamo poslednji izveštaj Europola o terorizmu u Evropskoj uniji, u delu posvećenom formacijama koje su više ili manje pogrešno nazivane „levičarskim“, reč „Antifa“ pojavljuje se samo jednom i navodi se „trening kamp“ održan u Austriji (ne u Siriji) 2022. godine. Evropski istražitelji, međutim, nikada ne govore o terorizmu, već najviše o „ekstremističkim pokretima“.

Foto: Shutterstock

U NEMAČKOJ, međutim, poslednjih godina borba protiv levičarskih pokreta postala je veoma oštra. Nije malo tužilaca koji proklamuju „nultu toleranciju“ za militantni antifascizam, koji je definisan kao „napad na demokratski sistem“. Pravi teorema: istražitelji su uvereni u postojanje pravih „kriminalnih organizacija“ koje napadaju političke protivnike ekstremne desnice. To je uprkos podacima ministarstva unutrašnjih poslova u Berlinu: zločini povezani sa levičarskim aktivistima opali su za 31% između 2022. i 2023. godine, dok su, naprotiv, zločini neonacista porasli za 16%.

Foto: Shutterstock

Prošlog juna u Drezdenu završeno je suđenje protiv Line Engel, za koju se smatra da je bila liderka nemačke Antife odgovorna za najmanje pet napada na ekstremiste desnice koji su se dogodili između 2018. i 2020. godine u Saksoniji i Tiringiji. Tu je naziv koji su novine dali organizaciji koja se sada identifikuje: Hammerbande, bandu čekića. Uhapšena 5. novembra 2020. godine, na kraju je Engel osuđena na 5 godina i 3 meseca, a odmah je puštena iz zatvora u čekanju žalbenog postupka. Sudija Hans Šlajter-Staats je, između ostalog, istakao da su istrage protiv neonacista često obeležene „žalosnim nedostacima“. Drugi članovi Antife trenutno su u bekstvu i nisu samo na meti nemačke policije, već i ekstremista desnice širom Evrope, koji na četovima razmenjuju fotografije, adrese i brojeve telefona svojih neprijatelja.

Foto: Shutterstock

U FRANCUSKOJ je tokom poslednje godine često diskutovano (uvek po predlogu desnice) o raspustu Jeune Garde, kolektiva osnovanog u Lionu 2018. godine, koji je do nedavno vodio Rafaël Arnault, takođe kandidat sa Nupes-a Žan-Luka Melenšona na parlamentarnim izborima 2022. godine (bez uspeha). Optužba za Jeune Garde je da se ne ograničavaju samo na organizovanje konferencija i okruglih stolova o francuskoj ekstremnoj desnici, već i na praćenje njihovih članova, proganjanje po ulicama, napadanje i stvaranje na taj način „klime straha“ (reči Erika Cijotija, predsednika Republike). Ipak, francuska pravda do sada nije preduzela nikakve mere protiv pokreta, ograničivši se na gonjenje pojedinih aktivista.

Predlozi da se Antifa stavi na listu terorističkih organizacija razmatraju i u austrijskom parlamentu i švajcarskom saveznom savetu, uvek od strane desničarskih partija, ponekad uz podršku umerenijih formacija.

Foto: Shutterstock

U ITALIJI, postoji proces na ivici paradoksa u kojem su neki antifascistički aktivisti iz Pavije suočeni sa optužbama zbog neovlašćenog protesta iz 2016. godine, kada je ekstremna desnica marširala ulicama povodom godišnjice smrti misačnog Emanuela Zilija iz 70-ih godina prošlog veka, a desetine ljudi su izašle na ulice da spreče dolazak marša u centar grada. Udareni od strane policije, udarani palicama i na kraju tuženi, njih 23 su prošli kroz suđenje koje je trajalo 7 godina i završilo se tek u decembru 2023. godine sa svim oslobađanjima, neki zbog nedostatka osnova, a drugi zbog isteka roka za tužbu.

Foto: Shutterstock

Antifa je uvek divlji adut

Veoma mali broj stručnjaka za domaći ekstremizam zaista razume ovaj pokret, koji pristalice nazivaju političkom filozofijom, ali protivnici je osuđuju kao pretnju, od nasilne bande do zle vojske koja je posvećena uništavanju Amerike.

Tokom Trampovog prvog mandata, Antifa je dobila novu pažnju boreći se u uličnoj borbi sa ekstremističkim grupama desnice koje je Trampova izabranost i retorika osnažila. Čak i nakon što je Tramp izgubio 2020. godine, Antifa je nastavila svoj rast, podržavajući pokret Crnih života i koristeći građansku neposlušnost i uništavanje imovine kako bi protestovala protiv tretmana ljudi boje kože od strane policije.

Sada, kako Tramp ulazi u drugi mandat, aktivisti anti-fašizma se suočavaju sa novim okvirom, u kojem kažu da je lider kojeg su već protivili pomerio se još dalje prema ekstremnoj desnici.

Foto: Shutterstock

Da bi se razumelo šta anti-fašisti planiraju za naredne mesece i godine pod Trampom, USA TODAY je intervjuisao više od desetak samoproglašenih Antifa aktivista širom zemlje, kao i stručnjake i akademike koji proučavaju ovaj pokret.

Rezultat je slika aktivnog otpora, narastajuće ljutnje i spremnosti na borbu, ako i kada dođe trenutak. Antifašisti univerzalno mrze Trampa kao punokrvnog fašistu, brinući se da će uspostaviti drastične i autoritarne politike koje krše vladavinu prava i ljudska prava. Ako se to dogodi, kažu, spremni su da reaguju − bilo građanskom neposlušnošću, protestima, pa čak i nasiljem.

Anti-fašisti širom Amerike brinu da će Trampova administracija gotovo odmah početi da sprovodi politike koje targetiraju tri grupe: imigrante, transrodnu zajednicu i žene.

Foto: Shutterstock

Trampov direktor za komunikacije, Stiven Čung, ismejao je aktiviste Antife koji kritikuju izabranog predsednika.

„Ovi uznemireni pojedinci očigledno pate od ozbiljnog slučaja sindroma Trampove omraženosti, koji im je potpuno poremetio mozak, tera ih da žive u alternativnoj stvarnosti bez istine i zdravog razuma“, rekao je Čung. „Predsednik Tramp je pobedio na istorijskim izborima sa ogromnim mandatom, jer američki narod jasno podržava njegove politike ‘Amerika na prvom mestu’ koje će ujediniti zemlju nakon četiri godine katastrofalnog i neuspelog vođstva demokrata.“

Anti-fašisti i stručnjaci za ekstremizam takođe predviđaju novi uspon američkih ekstremnih desničarskih grupa pod Trampom.

Zaštitiće svoje četvrti od zakletih neprijatelja

Članovi Antife su se našli u verbalnim sukobima sa Trampovim pristalicama tokom protesta protiv potvrde rezultata predsedničkih izbora u Oregon State Capitol-u u Salem, Oregon, u sredu 6. januara 2021. godine.

Podstaknute obećanjima o pomilovanjima za njihove članove zbog zločina počinjenih 6. januara i Trampovim prihvatanjem popularnih ekstremnih desničarskih ličnosti, ove grupe će verovatno doživeti renesansu nakon januara, rekli su stručnjaci. Anti-fašisti kažu da, ako se to dogodi, zaštitiće svoje četvrti od zakletih neprijatelja, ponovo se boreći na ulicama ako bude potrebno.

Foto: Shutterstock

Međutim, ono što razlikuje ekstremnu levicu od ekstremne desnice je gađenje prema besmislenom nasilju, smrti i terorizmu − barem prema ljudima, rekli su aktivisti Antife i stručnjaci za ovaj pokret.

Aktivisti Antife koji su razgovarali sa USA TODAY rekli su da osuđuju terorističke akcije kao što su masovna ubistva ili ciljani napadi poput ubistva izvršnog direktora UnitedHealthcare-a Brajana Tompsona prošlog meseca. Akcije masovnog nasilja su domen neonacista, mizoginista, incel-a i drugih ekstremista desnice, rekli su aktivisti − ne Antifa.

Ali nekoliko anti-fašista nije isključilo mogućnost budućih nasilnih dela od strane razočaranih, politički nezadovoljnih samoproglašenih članova Antife koji bi mogli delovati kao „usamljeni vukovi“.

„Ako Tramp zaista teži vrsti autoritarizma za koju mnogi ljudi strahuju da bi želeo, istorijski gledano, diktatura i autoritarizam mogu naterati ljude na nasilnu akciju“, rekao je Mark Brej, predavač na Rutgers Univerzitetu i autor knjige „Antifa: Vodič za anti-fašiste“. „To se dogodilo u prošlosti, i potencijalno se krećemo u neistražene vode.“

Džaved Ali, bivši direktor za borbu protiv terorizma u Nacionalnom bezbednosnom savetu od 2017. do 2018. godine tokom prvog Trampovog mandata, rekao je da je i on zabrinut zbog mogućeg porasta terorizma i nasilja od strane nezadovoljnih aktera na levoj strani. Aktivisti Antife mogu tvrditi da su nenasilni, ali u vremenima političkog stresa pokret nije oklevao da koristi nasilje, rekao je.

Foto: Shutterstock

„Mislim da ćemo morati da sačekamo i vidimo kako će se to razvijati − ako ove operacije za sprovođenje imigracionih zakona zaista budu strašne i počnu da liče na japanske internacione logore iz 1940-ih“, rekao je Ali. „Hoće li to izazvati iskru kod nekog ko će zatim preći u akciju? Možda.“

Antifa obećava (uglavnom) miran otpor Anti-fašisti u Americi sebe i svoje saveznike vide kao napadnute od strane Trampa i njegovog pokreta „Napravimo Ameriku ponovo velikom“.

Od nadolazeće pretnje Projekta 2025 − plana politike koji su delimično razvili beli supremacisti i koji, po mišljenju Antife, preti ugroženim zajednicama širom zemlje − do Trampovog otvorenog prihvatanja teorija zavere poput Velike Zamenljive, aktivisti Antife kažu da su očajnički zabrinuti za pravac u kojem se zemlja kreće.

Kada su gradovi širom zemlje u maju 2020. godine izbio u haos nakon ubistva Afroamerikanca po imenu Džordž Flojd od strane policije u Minneapolisu, Trampova administracija brzo je okrivila levičarsku protestnu grupu sa egzotičnim imenom.

Nasilne demostracije

„Nasilje koje je izazvala i sprovela Antifa i druge slične grupe u vezi sa neredom je domaći terorizam i biće tretiran u skladu s tim,“ izjavio je državni tužilac Vilijam Bar u saopštenju za štampu. Predsednik Tramp je takođe reagovao, tvitujući da će američka vlada označiti ovu grupu kao „terorističku organizaciju“, pravnu oznaku koja se tehnički primenjuje samo na strane organizacije. Početkom juna 2020. godine, zvanični nalog Bele kuće tvitovao je da aktivisti Antife „invadiraju naše zajednice“ i postavio video snimke koji navodno prikazuju zalihe cigli koje su unapred postavljene za upotrebu kao oružje. (Bela kuća je kasnije uklonila video, koji su Vašington Post i drugi mediji izvestili da sadrži obmanjujuće slike.)

Dok je Martin Đuđino, stariji građanin, ležao u bolničkom krevetu, pateći od subduralnog hematoma, predsednik Donald Trump je na Tviteru sugerisao da bi Đuđino mogao biti „ANTIFA provokator.“

Foto: Profimedia

Dan pre toga, dvojica policajaca iz Bufala u Njujorku gurnula su Đuđinu, ostavljajući ga da krvari iz uva. Šta je navelo predsednika da veruje da je Đuđino – 75-godišnji mirni aktivista – član Antife, visoko decentralizovanog pokreta antirasista koji se bori protiv neonacista, belih supremacista i ekstremista desnice koje pratilaci Antife smatraju „fašistima“?

Nedelju i po pre incidenta sa Đuđinom, usred protesta koji su potresli zemlju nakon ubistva Džordža Flojda, Trump je na Tviteru objavio da će „Sjedinjene Američke Države označiti ANTIFU kao terorističku organizaciju.“

U međuvremenu, američki ministar pravde, Villiam Bar, tvrdio je da su takozvane ekstremističke grupe sa far-leva odgovorne za nasilje tokom demonstracija, optužujući Antifu za „domaći terorizam“ bez pružanja bilo kakvih dokaza. Nedavni pregled onih koji su uhapšeni na saveznim optužbama pokazuje da nema veza sa Antifom. Iako bi se ovi nalazi mogli promeniti kako istrage napreduju, nedostatak veze Antife sa „terorizmom“ ne iznenađuje analitičare terorizma koji prate pretnje domaćeg terorizma, uključujući neonacističke grupe kao što je Atomwaffen Division i Rise Above Movement.

Šta je Antifa?

Suprotno tome kako se često prikazuje u medijima, Antifa — skraćeno od antifašista — nije jedinstvena organizacija. To je labava mreža grupa i pojedinaca koji koordiniraju svoj antirasistički aktivizam na ad hoc osnovama u različitim područjima, kako unutar, tako i izvan Sjedinjenih Američkih Država.

Antifa nema centralizovanu strukturu liderstva ili formalizovano članstvo. U Sjedinjenim Državama, neke antifašističke grupe dele ideje učestvujući u Torch Network-u, koji je nastao iz stare Anti-Racist Action Network. Međutim, ni Torch Network, ni popularni anarhistički veb sajtovi kao što su It’s Going Down i CrimethInc. nemaju nikakvu kontrolu nad lokalnim aktivistima. Umesto toga, istomišljenici koordiniraju autonomno — obično u malim, čvrsto povezanim grupama — sa drugim aktivistima koje poznaju i kojima veruju. Unutrašnje donošenje odluka zasniva se na konsenzusu grupe i direktnoj demokratiji. Aktivisti komuniciraju lično i putem društvenih medija i šifrovanih aplikacija poput Signala. Ove i druge operativne sigurnosne prakse su namenjene zaštiti aktivista od neželjene pažnje od strane policije i belih supremacista.

Foto: Profimedia

Ova tajnovitost otežava procenu veličine Antifa pokreta u Sjedinjenim Državama. Kao što pristalice ne postaju „članovi sa članskim karticama“, tako ni lokalne grupe ne objavljuju svoje brojeve. U nekim gradovima — kao što su Berkli, Kalifornija i Portland, Oregon — lokalni ogranci su aktivni i dobro organizovani. Međutim, na nacionalnom nivou, pokret je mali i raspršen. Prema Marku Breju, autoru knjige Antifa: The Anti-Fascist Handbook, koji je intervjuisao 61 antifašistu u Severnoj Americi i Evropi, Antifa ima oko „pet do 15 članova“ u većini američkih gradova u kojima deluje. S obzirom na malu veličinu pokreta, Brej je skeptičan u pogledu sposobnosti Antife da usmeri nacionalne proteste protiv policijske brutalnosti i sistemskog rasizma koji su izbili širom Sjedinjenih Država u poslednjim nedeljama:

Ako bi Antifa sama mogla orkestrirati nacionalnu kampanju spaljivanja policijskih stanica i paljenja tržnih centara, uradili bi to pre nekoliko godina… Slažu se sa ovakvim akcijama. Ali broj ljudi koji su uključeni je toliko mali.

Unatoč maloj veličini Antifa pokreta, njeni članovi ne slede jedinstvenu ideologiju. Antifašisti izražavaju političke stavove koji su obično povezani sa krajnje levim delom političkog spektra. Takvi stavovi uključuju različite varijante anarhizma, komunizma i socijalizma. Istorijski gledano, antifašizam je bio povezan sa širim anarhističkim pokretom. Nedavno, mnogi ključni organizatori iza Anti-Racist Action Network i drugih grupa koristili su anarhističke ideje u koordinaciji svog aktivizma. Čak i danas, mnogi antifašisti prate anarhističke principe.

Razlikovanje anarhizma od antifašizma

Ova preklapanja otežavaju razlikovanje anarhizma od antifašizma. Ipak, oni nisu identični. Jedna važna razlika može se pronaći u njihovim pogledima na državu. Anarhisti veruju da vlade širom sveta potiskuju svoje građane putem autoritarnih zakona, institucija i praksi. Da bi ljudi bili zaista slobodni, tvrde, postojeće vlade moraju biti zamenjene lokalnim, dobrovoljnim asocijacijama koje organizuju društveni i ekonomski život putem direktne demokratije i uzajamne pomoći.

Mnogi antifašisti nemaju tako jake antistatističke stavove, čak i ako su duboko skeptični prema organima reda i bezbednosti. Antirasisti koji se identifikuju sa Antifom žele da vide značajne reforme u policiji, ali ne nužno žele da ukinu sve vladine institucije. Takođe, ne dele anarhisti veru u vođenje savremenih društava i ekonomija isključivo kroz lokalne dobrovoljne asocijacije i mreže. Ovi „liberalni antifašisti“ žele da se bore protiv belog supremacizma koristeći institucije demokratskih država i društava, uključujući progresivne političke stranke i nezavisne medije. Oni umanjuju ideologiju i fokusiraju se na svoju praktičnu misiju: zaustavljanje belih nacionalista, neonacista i drugih rasista da organizuju i šire svoje stavove u javnosti. Kako je jedan aktivista objasnio u intervjuu: „Svako … ko je protiv nacista ili protiv fašizma je antifašista. Mnogi, mnogi ljudi su antifašisti.“ Drugim rečima, Antifa je kompleksna i raznolika kao i ljudi koji koordiniraju u malim lokalnim grupama pod njenom zajedničkom zastavom.

Na kraju, antifašisti ne koriste jednu jedinstvenu taktiku protesta. Aktivisti koriste mešavinu nasilnih i nenasilnih praksi. Kako Bray opisuje u svojoj knjizi, čiji delovi liče na „priručnik“ za antifašistički aktivizam, podržavaoci kreiraju veb sajtove, pišu članke, postavljaju video snimke, distribuiraju letke i organizuju javne događaje. Oni razotkrivaju i zastrašuju bele supremaciste tako što ih „doksiraju“, objavljujući njihove privatne informacije na internetu kako bi ih osramotili, stvorili podršku protiv njih i – kad god je to moguće – dobili ih otkaz sa posla.

Ako protesti postanu nasilni, aktivisti se ponekad bore fizički sa neofašistima. Istovremeno, mnogi aktivisti veruju da direktne akcije u obliku blokiranja događaja i borbe na mestima sa napetostima može doneti dugoročne promene.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI