Rus Anton Elkin je pobednik plesnog šou-programa “Rame uz rame sa Draganom”.
On je iz epizode u epizodu pokazivao svoje sjajno igračko umeće, da bi na kraju osvojio laskavu titulu najboljeg, kao i million dinara i nastup na koncertima Dragane Mirković. Kao što se već zna, koncerti naše dive su pomereni za februar zbog smrti pevačicine svekrve.
U intervjuu za Kurir, Anton je ispričao na šta će potrošiti dobijeni novac i kakvo mu je iskustvo bio rad sa Draganom.
Kako si posle svega?
– Dobro. Umorno, ali, dobro sam. Još nije gotovo, vežbamo za koncert, nastavljamo da se pripremamo, skoro svakog dana imamo višesatne probe, ali ceo put koji sam prešao je bio interesantan. Ceo šou je bio veoma zanimljivo putovanje. Meni je uvek neverovatno iskustvo da učestvujem u ovakvim programima jer kroz to rastem kao osoba. Znači, ne samo kao plesač već i kao ljudsko biće. Da budem pozitivniji, sa manje stresa i ostvarim nove kontakte sa ljudima. Kao plesaču, zadaci u takmičenju nisu predstavljali problem, nisu mi bili teški. Bili su mi ok, u fazonu “ja to mogu da uradim” i što i jesam. Na ovom plesačkom putovanju sam uspeo da izgradim sebe, to mogu da kažem.
Kakve utiske nosiš posle takmičenja… o žiriju, Dragani, gostima, samo šou programu? Da li su pozitivni ili negativni?
– Zasigurno, više pozitivni. Imam neke sitnice, detalje šta bih uradio drugačije, nešto što sam možda mogao da predložim, ali generalno, utisci su odlični. Dragana je super, mnogo je volim. Ljubazna je, divna, puna podrške… Mnogo nas je podržavala sve vreme takmičenja. Sa Bebom i Lolom sam imao odličnu saradnju i konekciju i radili smo kao kolege, ne kao mentori i učenici nego baš kao kolege. Predložio bih nešto, one bi prihvatile ili ne, pa bi diskutovali, tako da je to bilo lepo i interesantno. Što se tiče gostiju, neke umetnike znam, neke sam upoznao na snimanju, ali mogu da kažem da su neki od njih ostavili veoma dobar utisak na mene.
Da li si bio iznenađen kada su pročitali tvoje ime kao pobednika?
– Da, bio sam iznenađen. Bio sam veoma siguran u sebe kao plesača, koreografa, ali sam dosta razmiljašljao o tome da ne mogu da pobedim jer sam stranac, da budem iskren. Rešio sam da učestvujem u ovom šouu, ali sam razmišljao – ok, uradiću sve što se traži od mene, ali neću pobediti, ali nema veze, pokazaću ono što znam. Međutim, došao sam finala, bio sam u fazonu “ok, zanimljivo” (smeh) i šta sada da radim?! Tada sam prvi put osetio tremu. Kada su me proglasili pobednikom, baš sam bio iznenađen. Negovan i ja smo stajali i čekali rezultate, ko je prvi, ko drugi, osetio sam da možda mogu da pobedim, ali nisam verovao u to. To je baš je bilo konfuzno osećanje.
Šta ti je bilo najteže, najizazovnije, a šta najlakše tokom ovog šou programa?
– Nekoliko stvari. Ples je bio nekako najlakši, kao i koreografije i nastupi. Međutim, kada pričamo o najizazovijim – folklor mi je bio najteži izazov, ali i jedan od najdražih. Mnogo sam vežbao, ali sam i uživao u novom znanju. To mi je bila i jedna od najdražih epizoda. Ostalo, pogotovo fristajl koji ne mora da se sprema već se samo prepustiš muzici i uradiš to, to i to… grupni nastupi, koreografije takođe nisu bili toliko teški. Teška stvar je bio jezik, ali mogu da kažem da se moj srpski baš poboljšao od početka takmičenja pa do sad. Kada sam bio na sceni u finalu i posle prvog nastupa, zaboravili su da mi stave bubicu u uvo, a Jelena Karleuša je počela da komentariše moj nastup i pričala je, a onda me pitala na engleskom “da li me razumeš?”, a ja sam joj rekao da razmem sve (smeh) i bukvalno je bilo tako.
Na početku mi je bio totalni haos u glavi, ali Dragana Nikitović (jedna od takmičarki koja je završila ruski jezik) mi je dosta pomogla. Trudila se da mi prevede sve, da mi objasni šta se dešava. Tako da je to bila jedna od teškoća. Mogu da kažem i da je bilo teško ostati snažan i u formi ne samo zbog igre već i zbog stresa, nervoze i mali milion stvari koje moraju da se urade, pa razmišljanje o kostimu… Produkcija nam je rekla da treba da razmišljamo samo o plesu, a ostalo je na njima, ali nije to baš tako. Kada nešto kreiraš, mislićeš o svemu jer si ti zamislio kako treba da izgleda, šta je iza, kakva svetla, kakva ti je garderoba i pokret i sve… tako da je i to bilo teško jer su mi neki nastupi bili veoma bitni. Uložio sam sve u njih, svu svoju strast da ih srovedem u delo.
Koji nastup ti je bio omiljen?
– Bilo ih je nekoliko, ali grupni zadatak sa novinama. Ponosan sam na sebe što sam odigrao moju životnu priču, jer mi je to bilo veoma teško, ali ne zbog pokreta i igre već zbog emocija. Nakon što sam završio, rekao sam sebi da je više nikad neću odigrati jer mi je previše teško. Treći nastup koji mi je omiljen je šopska trojka iz folklora. To je bilo izuzetno!
Šta su porodica i prijatelji rekli kada si im rekao za pobedu, kako su reagovali?
– Haha, to je bilo interesantno jer sam malom broju rekao da se takmičim, tu mislim na moju porodicu i prijatelje u Rusiji. Samo su majka i otac znali od početka da učestvujem u šouu. Naravno, onda je moja majka počela da širi vesti svima, a kada sam stigao do finala, rekla mi je da me sve tetke, ujaci, babe i dede podržavaju, da navijaju za mene. Na kraju, poslao sam poruku majci da sam pobedio i ona mi je odgovorila “O, divno, znala sam da hoćeš”. Kao, “svaka čast, ali znala sam da hoćeš”. Roditelji… (smeh)
Šta ćeš uraditi sa osvojenim novcem?
– Imam mnogo planova, zapravo. Jedan od njih i najvažniji je da odvedem roditelje na lep odmor. Potičem iz skromne porodice, nikad nismo imali mnogo novca i oni nikad nisu bili na nekom ostrvu i uživali na plaži.
Nešto tipa Grčka, Ibica?
– Ne čak ni to, više Azija. Tajland, Vijentam – to nam je bliže. Nisu uopšte nisu putovali van Rusije i ja želim da ih odvedem na odmor, da budemo zajedno. To mi je najvažnije. Rekao sam im šta planiram da uradim, a moja majka je rekla da ima mnogo posla, a ja sam joj rekao “ne, ti ideš na odmor, samo smisli kako ćeš da se izvučeš”…
Da li misliš da ste ti i tvoje kolege popularizovali ples i ostavili neki trag posle “Rame uz rame sa Draganom”?
– Siguran sam da je bilo uticaja, ali ne mogu da kažem da smo ga samo popularizovali i to je to. To je samo prvi i mali korak. Nadam se da će neko nastaviti i shvatiti ideju ovakvih šou programa. Treba da idemo napred i nastavimo da radimo ovakve stvari. Plesni šou je odličan jer ga vidi dosta pubilke i to je dosta korisno, ali svako od nas treba da uradi šta je u njegovoj moći da zainteresuje ljude za ples i krenu na časove, da roditelji shvate da je ovo posao.
Ovo nije samo hobi. Naravno, postoje ljudi koji to rade iz hobija, da se opuste posle posla, škole, i to je to, ali za neke je ovo ozbiljan posao. Zapravo, od plesa može da se živi i zaradi ozbiljan novac. Znam da mnogi roditelji, babe i dede, ovde i u Rusiji, misle da ples nije ozbiljan posao. Misle da ćeš se zamajavati, igrati, ali da posle moraš da nađeš “normalan” posao, ali šta je normalan posao? Mogu da kažem da je “normalan” posao ono što mi odgovara, kada se osećam dobro kad radim taj posao. Ples je pravi ozbiljan posao kada ga shvatiš ozbiljno. Ja nemam drugi posao. Ovo mi je jedini. Ples je veoma osetljiv posao i sve je vezano za usavršavanje. Ako ispadneš iz fazona, prestaneš da se usavršavaš, rasteš, edukuješ se, posle jedne godine bićeš neupotrebljiv. Ne znam za Srbiju, pričam o svetskoj sceni. Ako se godinu dana ne usavršava i nema ga nigde, igrač je beskoristan.
Kako je bilo raditi sa Draganom u šouu?
– Nismo toliko radili sa njom, ali stalno nas je hranila slatkišima, stalno ih je donosila. (smeh) Grlila nas je i pričala nam da smo najbolji i zapravo, to je bila najbolja stvar – ona je bez obzira na sve, uvek pričala da smo najbolji, da veruje u nas, a to je bilo veoma važno.
Da li si uzbuđen zbog nastupa na Draganinom koncertu?
– Veoma sam uzbuđen jer kada sam čuo za koncept i krenuo da učim koreografiju… ne mogu da kažem da je jedistveno jer to je moj posao, već sam to radio, ali Dragana je velika zvezda i to je veliki događaj za mene. To mora da se spremi i ja sam uzbuđen zbog toga, ali uvek sam kada su ovakvi koncerti u pitanju. Štark arena je ogromno mesto, Dragana je velika zvezda, jednostavno veliki i bitan događaj. Na njenog koncertu nastupam u grupi i imam jednu pesmu gde nastupam solo, ali sam tu sve vreme.
Na koji trenutak si najponosniji u emisiji?
– Ponosan sam na sebe tokom finala. Nisam bio zadovoljan prvi nastupom i bio sam uznemiren zbog toga, razočaran. Nisam očekivao da će biti toliko tenzije i nervoze, a to me je uništilo. Baš sam bio razočaran, ali sam ponosan na sebe što sam uspeo da nađem snage da učinim drugi nastup dobrim. Sedeo sam i govorio samom sebi da moram da odigram drugi ples dobro i ponosan sam što sam to uradio jer je taj drugi ples stvarno bio odličan. Što zbog mog osećaja, što zbog komentara drugih.
Imaš li planove za saradnju sa nekim od učenika “Rame uz rame sa Draganom”?
– Biće mi zadovoljstvo da predajem, jer znam da neki od njih imaju svoje plesne škole, možda će me jednom pozvati da budem gostujući profesor i to ću uraditi vrlo rado. Ako me Negovan pozove da nastupamo zajedno, ali neki preteški folklor (smeh), da naučim nešto novo i to će mi biti veoma zanimljivo. Takođe, biće mi drago da igram sa Radomirom i Stefanom na nekim takmičenjima. Jednostavno, za neke ljude imam osećaj da možemo da sarađujemo.
Planovi, osim nastupa na Draganinim koncertima?
– Imam dosta planova da radim u Srbiji, ne samo ovde, ali uglavnom. Ostaću u Srbiji još neko vreme. Nastaviću da usavršavam plesačku zajednicu ovde, potudiću se da dovedem predavače iz Rusije i napravimo radionice. Imam mnogo planova i nadam se da ću uspeti da ih ostvarim.
Bonus video:
Kurir
Dodaj komentar