Aplikacije kojima ljudi koji zlostavljaju svoje partnere

Iako su reklamirane kao softveri preko kojih možete locirati izgubljen ili ukraden uređaj, čuvati svoje dete od predatora na internetu ili ga sprečiti da konzumira neprimeran sadržaj, ove aplikacije su uveliko zloupotrebljene.

U svakoj od njih ispitano je 1.000 korisnika koji imaju više od 16 godina i ili su u vezi, ili su ranije bili.

Oko 24 odsto njih je reklo da ih je partner špijunirao uz pomoć tehnologije, a polovina da je to radio preko smart telefona.

Načini su različiti – od neželjenih mejlova i poruka, do praćenja njihove lokacije, neodobrenom pristupu društvenim mrežama, sve do skrivenog softvera za praćenje (koji je pronašlo oko sedam odsto ispitanika).

Najzastupljenije je bilo uhođenje putem telefonske aplikacije (20 odsto), zatim aplikacija za laptop (10 odsto) i pristup preko veb kamere (10 odsto).

Dok se većina ispitanika (78 procenata) nikada nije suočila sa pritiskom partnera da instalira aplikacije za nadgledanje ili koristi posebna podešavanja telefona, 13 procenata je izjavilo da im je partner instalirao aplikaciju ili izmenio podešavanja, a 10 procenata da su bili pod pritiskom da instaliraju ove aplikacije.

U međuvremenu, 12 odsto ispitanika priznalo je da je instaliralo softver za praćenje ili modifikovalo podešavanja na partnerovom telefonu, a devet odsto da je vršilo pritisak na partnera da to učini sam.

Kasperski je zapazio da samo 37 ispitanika tačno zna šta je stokerver. Manje od 10 procenata je moglo da identifikuje sve mogućnosti nadzora.

Pratiti nekoga, pa i onlajn, bez njegovog znanja je očigledno neetički.

A stokerver ponekad daje skoro potpun pristup nečijem telefonu – od poruka, istorije poziva, kontakata, fotografija i lokacija. Ova aplikacija čak može i da obavesti osobu koja špijunira kada njen partner napusti određeno područje.

Pojedine aplikacije mogu da aktiviraju nečiju kameru ili mikrofon u bilo koje vreme, tj. da napravi slike ili sluša pozive.

Određene daju nepoverljivom partneru pristup kalendaru osobe sa kojom je u vezi ili mogućnost da čita poruke na aplikacijama poput Fejsbuka, Instagrama, Vibera, Telegrama i drugih…

Većina im omogućava da vide fotografije i snimke u galeriji.

Da bi ih instalirao, onaj ko ima tu nameru mora da ima fizički pristup žrtvinom telefonu. Jednom kada su instalirane, ove aplikacije kriju same sebe. Ne šalju nikakve poruke ili notifikacije, nema ikonice na desktopu. Stokerver se obično predstavlja kao bezazlena sistemska aplikacija, poput digitrona.

Osobe koje su u vezi ili braku sa nekim ko ih kontroliše možda treba da preispitaju svoj telefon ako njihova baterija naprasno počne da se brže troši, a memorija brže puni. Stokerver radi u pozadini, uzima podatke i šalje ih onom ko špijunira, pa otuda promene i u bateriji, i u memoriji.

Drugo, ako telefon počne da pokazuje neobične aktivnosti, poput toga da nasumično aktivira lokaciju, to može biti znak da je u njemu stokerver. Takođe, ako telefon najednom počne da radi sporije, ne mora obavezno da znači da je stariji ili preopterećen.

Eho i čudni zvuči tokom razgovora mogu biti znak da neko prisluškuje razgovor.

Naravno, tu su i upozorenja koja neće odati telefon.

Ukoliko partner/ka počne da menja svoje ponašanje i pokaže previše znanja o aktivnostima svog dečka/devojke ili supružnika, možda treba postaviti pitanje kako sve to zna.

Pre svega, budite svesni da te aplikacije postoje. Zaštitite svoj telefon šifrom i nemojte ga davati drugima.

• Ako sumnjate da je vaš uređaj kompromitovan, promenite šifre svih svojih naloga. 
• Kratkoročno rešenje može biti da aktivirate režim letenja i sprečite da neko prima vaše podatke.
• Proverite „podešavanja“ i koje se aplikacije tu nalaze. Na kraju, proverite koje aplikacije mogu da pristupe vašoj lokaciji, mikrofonu, kameri. 
• Ako ništa od toga ne pomaže, resetujte svoj telefon na fabrička podešavanja.
• Imajte na umu da će onaj ko vas neko prati i kontroliše znati da ste obrisali aplikaciju i to može da utiče na njegovo/njeno ponašanje. Možda bi stoga trebalo da zadržite taj telefon, a koristite drugi putem koga ćete pozvati pomoć.

 Izvor: N1/Kurir/Darko Mulic