Atkinsova dijeta — da li se mršavi i šta se jede?

Atkinsova dijeta, popularna kod mnogih slavnih ličnosti, jeste dijeta koje se koncentriše na unos ugljenih hidrata, odnosno, isključuje ih.

Zagovornici ove dijete tvrde da možete mršaviti i jesti koliko želite proteina i masti, sve dok izbegavate hranu bogatu ugljenim hidratima.

Od ranih dvehiljaditih godina, brojne studije pokazale su da su ovakve dijete, uz koje nemate potrebu da računate kalorije, efikasne za mršavljenje, a čak mogu dovesti i do poboljšanja kada je u pitanju zdravstveno stanje.

Začetnikom ove dijete smatra se doktor Robert Atkins, koji je napisao knjigu 1972, koja je postala bestseler, a od tada brojni ljudi širom sveta koriste Atkinsovu dijetu.

Premda je inicijalno smatrana nezdravom, najviše zbog namirnica bogatim zasićenim mastima, a danas je efekat ovih masti na zdravlje i bolesti srca tema mnogih rasprava istraživača.

Mnoge studije pokazale su da jedenje zasićenih masti može povisiti LDL (loš holesterol), što potencijalno može biti faktor rizika za kardiovaskularne bolesti; ipak, istraživanje koje je sprovelo Udruženje „Američko srce“ pokazalo je da zamenjivanje zasićenih polunezasićenim mastima može pomoći u smanjenju ove bolesti za 30 odsto, kao i da se smanjuje rizik za neke kardiovaskularne probleme.

Svakako, treba pratiti nivo holesterola. Jedan od razloga zbog kojih ovakve dijete imaju mršavljenje kao rezultat jeste redukcija ugljenih hidrata i pojačan unos proteina, što može voditi do smanjenja apetita, a tako ćete i jesti manje.

Atkinsova dijeta ima 4 faze

*Pre nego što biste se opredelili za nju, uvek je dobro porazgovarati sa svojim doktorom ili nutricionistom.

1. faza: indukcija — manje od 20 grama ugljenih hidrata po danu tokom dve nedelje; jede se više hrane bogate mastima i proteinima, a s manje ugljenih hidrata, kao što je lisnato zeleno povrće.
2. faza: balansiranje — polako se unosi više orašastih plodova, povrća s manje ugljenih hidrata, manje količine voća…
3. faza: usporavanje — kada ste blizu svoje željene težine, unesite malo ugljenih hidrata u ishranu, dok se mršavljenje usporava
4. faza: održavanje — jedite onoliko zdravih ugljenih hidrata koliko vaše telo može da toleriše, bez gojenja.

Ove faze nisu svima neophodne. Neki ljudi preskaču prvu fazu i odmah uključe povrće i voće u količini koju žele. I ovaj pristup može biti efikasan, jer dobijate nutrijente i vlakna. Neki zauvek ostanu u fazi indukcije (proverite šta je keto dijeta).

Koju hranu morate izbegavati?

• šećere: sokove, torte, slatkiše, sladolede i slično
• žitarice: pšenica, spelta, pirinač, ječam, raž
• povrće bogato ugljenim hidratima: šargarepe, rotkvice (u 1. fazi)
• voće bogato ugljenim hidratima: banane, jabuke, narandže, kruške, grožđe (u 1. fazi)
• krompiri, sladak krompir, pasulj, sočiva, leblebije (u 1. fazi)

Šta treba da jedete?

• meso: svinjetina, junetina, piletina, slanina…
• masna riba i morska hrana
• jaja
• povrće s malo ugljenih hidrata: kelj, spanać, brokoli, špargla…
• maslac, sir, krem sir, jogurt
• orašasti plodovi
• zdrave masti: ekstradevičansko maslinovo ulje, kokosovo ulje, avokado…

Od pića se pije voda, dozvoljena je kafa, kao i zeleni čaj. Čak je dozvoljen i alkohol u malim količinama, ali ne bi trebalo da se pije vino s dodatim šećerima, kao ni pivo.

Ako ste gladni između obroka, preporučuje se za užinu tvrdo kuvano jaje (ili dva), parče sira, parče mesa, šaka orašastih plodova, grčki jogurt, bobičasto voće, voće (posle 1. faze)…

Bonus video

Kako se mršavi uz obilni doručak?

( Glossy, Marta Radivojević )