Bata Stojković je svojim radom i ulogama postao sinonim za glumca, a njegove uloge stoje u samom vrhu domaće kinematografije i pozorišta.
Bata Stojković je doslovno iz bolnice dolazio na posao. Poslednjih dana ni o čemu nije želeo da razgovara osim o fudbalu i pozorištu.
Kako je njegov kolega Milan Caci Mihajlović jednom rekao, na 300. izvođenje „Korešpodencije“ Duško Kovačević i inspicijent su ga bukvalno doneli na predstavu. „Odigrao je u dahu, ali sa jednim plućnim krilom“. Kasnije su Bata i Caci „proslavili“ kraj predstave sa po čašicom viljamovke u tišini.
– Tako je i bilo, sećam se po fotografiji. Sedimo Bata i ja, on sa cigaretom i čašom ruci. To je bio naš rastanak – pričao je Caci.
Osam dana posle 300. “Korešpondencije”, 13. februara 2002. odigrao je svog poslednjeg “Profesionalca”. Slovenački studenti koji su se zatekli te zime u Beogradu su tražili da pogledaju legendarnu predstavu Profesionalac, u kojoj je Bata bio maestralan kao bivši DB-ovac Luka Laban, i agitovali na sve moguće načine. On je samo zbog njih teško bolestan izašao na scenu. Dva dana kasnije, 15. februara, opet je otišao u bolnicu. Preminuo je 16. marta.
Duško Kovačević mu je prorekao da će umreti na sceni, crnohumorno, u svom stilu.
“Mi se s time u stvari šalimo”, govorio je Bata. “Velika je počast umreti na sceni. To se desilo u dva-tri slučaja. Uvek kad neko dođe malo bolestan, mi mu kažemo: A, ne može, ti bi da umreš na sceni. To bi bila velika čast! I još da nam nabije kompleks. On da umre, a mi da se provučemo!
Dodaj komentar