Belgijski kralj ima vanbračno dete iz 18 godina duge afere

Sasvim običan DNK test 2020. godine otkrio je jedan od najvećih kraljevskih skandala u Evropi – ispostavilo se da je bivši belgijski kralj Albert II dobio vanbračno dete dok je bio u braku sa svojom suprugom, kraljicom Paolom. To vanbračno dete bila je princeza Delfin, vajarka i slikarka, koja je tek posle teških i „gadnih“ sudskih bitaka dobila pravo da se zove „princezom“ i da na taj način ukaže na povezanost sa kraljevskom lozom.

Delfin je identitet svog pravog oca otkrila tek kada je imala 17 godina, do tada verujući da je njen otac Jonker Žak Boel, muž njene majke i bogati industrijalac. Majka ju je te 1985. godine odvela u njen omiljen restoran u Londonu i otkrila tajnu – Definin pravi otac je princ Albert, prestolonaslednik belgijskog trona.

Za mladu Delfin ovo je bilo više olakšanje nego iznenađenje. Poznavala je Alberta ceo život kao bliskog prijatelja svoje majke, imala je lepa sećanja na njega i čak poseban nadimak kojim ga je oslovljavala (Papilon, francuska reč za leptira), te osećaj utehe i povezanosti kakav nikada nije razvila sa čovekom za kog je mislila da joj je otac.

„Dok sam odrastala osećala sam se veoma usamljeno. Nisam se osećala kao da pripadam bilo gde ili bilo kome,“ ispričala je za „Vanity Fair“ 2022. godine.

Zabranjena ljubav belgijskog kralja i lepe baronice trajala 18 godina

Delfin nije bila rezultat kratke, usputne afere, već ozbiljne ljubavi između Alberta i Sibil, koja je otpočela sredinom 60-ih, a koja je potrajala čak 18 godina. Oboje, i Albert i Sibil, bili su u nesrećnim brakovima – ona se otuđila od svog supruga Žaka Boela, a on je bio oženjen italijnaskom princezom Paolom sa kojom je već imao troje dece. Iako se uvek vraćao Paoli i deci, bio je redovan u životima svoje ljubavnice, a potom i malene Delfin, slao im je poklone i čestitke, posećivao ih u stanu u kome su živele i čak ih je vodio na putovanja. U jednom trenutku Albert je navodno čak predložio Sibil da napusti svoju ženu i da se zajedno sa ćerkom presele u London. Sibil je bla ta koja ga je odvratila od donošenja te politički katastrofalne odluke.

Delfin je bila tek tinejdžerka kada je saznala istinu o svom poreklu, ali je bila i te kako svesna da je istu morala da nastavi da krije, iz poštovanja prema instituciji belgijske monarhije.

„Morala sam da zaštitim, pre svega, svog oca. Morala sam da zaštitim svoju majku. I morala sam da zaštitim svoju zemlju. Jer da se saznalo da postojim i da sam se rodila van braka svog oca, koji dolazi iz jedne izrazito katoličke sredine, došlo bi do velikog skandala i moj otac bi možda izgubio svoj tron. Koliko god da sam bila ljuta, ćutala sam jer je skandal mogao da bude užasan,“ ispričala je za „Vanity Fair“.

Najčuvanija tajna koju su znali svi i koju nije znao niko

U godinama koje su usledile, Delfin je tako revnosno čuvala svoju tajnu da nikome nije otkrila identitet svog pravog oca, pa čak ni terapeutu kog koga je išla tri puta nedeljno dok se kao tinejdžerka borila sa anoreksijom. Bila je toliko rešena da sve sačuva od javnosti, da istinu nije čak saopštila ni Džimiju O’Haru, Amerikancu za koga se udala i sa kojim je dobila dvoje dece. On je istinu saznao kad i ostatak sveta, 1999. godine kada je objavljena neovlašćena biografija kraljice Paole u kojoj je autor Mario Danels obelodanio postojanje kraljeve vanbračne ćerke. Iako Delfin nije imenovana u biografiji, novinarima je to bio okidač da na naslovnim stranama objave ono što su već dugo znali, ali su zataškivali.

„Ona je bila javna tajna za belgijske medije. Oni su dobro znali ko je ona i gde živi, ali je moja knjiga bila izgovor da sve iznesu na svetlost dana. Sledećeg dana na naslovnoj strani britanskog ‘Tajmsa’ objavljena je velika Delfinina slika sa naslovnom: ‘Vanbračno dete belgijskog kralja živi u Londonu'“, objasnio je 2020. godine Danels za „Vanity Fair“.

Delfinin život promenio se iz korena – i to ne na bolje

Delfina je do tada radila kao uticajna slikarka i vajarka, ali je objavljivanje knjige i novinskih članaka istog trenutka okončalo svaki privid normalnog života. Više nije bila tajna princeza, u svom umu postala je „politički talac“. Nije imala obezbeđenje ni zaštitu palate, tako da su je novinari i paparaci slobodno vrebali, a stranci na ulici su je otvoreno vređali, optužujući je za slabljenje monarhije.

Najveći udarac došao je od samog Alberta, umesto da javno prizna istinu, portparol belgijske palate čitavu priču okarakterisao je kao „zlonamerne tračeve“, a Albert je tek ovlaš i „nejasno“ u obraćanju povodom državnog praznika pomenuo krizu koju je imao u braku krajem 60-ih, u vreme Defininog rođenja. Nešto kasnije, oko 2001. godine, tada 33-godišnja Delfin pozvala je telefonom Alberta koji je, na njeno zaprepšaćenje, tvrdio da nije njen otac, uprkos decenijama lepih uspomena koje su delili.

„Mislim da je u nekom trenutku bio pod nečijim uticajem. Neko mu je rekao: „Vidi, moraš da prekineš sve veze sa svojom ćerkom i da kažeš da se to nikada nije dogodilo„. Mislim da su tamo bila neka nesrećna ljudska bića kojima se nije dopala ideja o mom postojanju. Zato su mislili da je bolje da me se otarase, što, nažalost, ne funkcuoniše u životu. Ne možete se tek tako otarasiti deteta kada je jasno da ga imate,“ priznala je ova umetnica.

Delfin je godinama pokušavala da se privatno pomiri sa svojim ocem, ali ju je uporno roditeljsko odbijanje ostavilo zbunjenom i slomljenog srca. Kada je i sama dobila dvoje dece, Žozefinu i Oskara, njena bol se produbila; nije shvatala kako bilo koji roditelj može tako hladno da odbaci sopstvenu krv. Ona je takođe postala frustirana zbog uticaja koji je njen status vanbračnog kraljevog deteta imao na njenu karijeru – njene umetničke izložbe bile su misteriozno otkazivane, i poziva za rad je bio sve manje jer su bogati ljudi plašili da će tako uznemirti kralja, a čak su i neke banke dobijale da posluju sa njom.

Sedam godina sudske bitke za potvrdu da je Albertova ćerka i princeza

Delfin je u jednom trenutku rešila da pokrene sudsku bitku kako bi i pravno dokazala da je Albertova ćerka. Kada je 2013. godine Albert abdicirao sa trona u korist svog najstarijeg sina Filipa, izgubivši time pravni imunitet, Delfin je podnela tužbu. Pravna saga je trajala čitavih sedam godina, da bi na kraju Albert pristao da uradi DNK test i u januaru 2020. godine konačno priznao da on jeste Delfinin biološki otac.

Princeza Delfin u više navrata istakla je da njen cilj nikada nije bila finansijska dobit, ističući svoje nasleđe od Žaka Boela, čoveka za koga je nekada verovala da joj je otac, a koji je poticao iz porodice koja vredi milijarde, „mnogo imućnije nego što je Albertova ikada bila“. Ona je insistirala na tituli princeze, a prošle godine zatražila je još veća kraljevska prava. Naime, Delfin traži da ima isti tretman kao njena polusestra i polubrat, princeza Astrid i princ Loren, odnosno da bude pozvana na sve državne prilke, a ne samo na Dan državnosti Belgije i državne sahrane.

U oktobru 2020. godine nakon sudske presude Delfin se ponovo ujediila sa svojim ocem, bivšim kraljem Albertom. „Nisam znala koliko mi je važno da ga ponovo vidim, fizički. Osetila sam veliko olakšanje. Bilo je to veoma, veoma teško i dugo putovanje, ali je definitivno vredelo“, ispričala je 2022, ali više ne govori javno o svom odnosu sa Albertom ističući da je previše godina provela u borbi u kojoj je povređeno mnogo ljudi i da je došlo vreme da njih dvoje dođu do tačke poverenja jedno u drugo.

(Kurir.rs/BlicŽena/J.M.)