Bill Gates budućnost radnih mesta i AI

Veštačka inteligencija menja način na koji radimo, i to brzo. Već preuzima mnoge naše dosadne i repetitivne zadatke, oslobađajući ljude da se fokusiraju na veće stvari. Međutim, ova promena prirodno čini mnoge radnike nervoznim.

U međuvremenu, suosnivač Microsofta, Bil Gejts, nedavno je podelio svoja razmišljanja na ovu temu.

Tehnički milijarder predviđa da će veštačka inteligencija zameniti ljude u većini stvari, ali to nas ne čini bespomoćnima. Na kraju, na nama je da odlučimo kako ćemo koristiti veštačku inteligenciju i koje delove posla želimo da i dalje obavljamo sami, objasnio je Gejts.

U tom kontekstu, filantrop je imenovao tri profesije za koje veruje da su sigurne od preuzimanja veštačkom inteligencijom. To su programeri, biolozi i stručnjaci za energiju.

Ovo možda zvuči pomalo iznenađujuće – gotovo kontradiktorno – naročito jer drugi tehnološki stručnjaci sugerišu upravo suprotno. CEO NVIDIE, Džensen Huang, nedavno je savetovao mlade ljude da dobro razmisle pre nego što se odluče za razvoj softvera, s obzirom na trenutni napredak veštačke inteligencije, dok je CEO Salesforce-a, Marc Benioff, nedavno rekao da njegova kompanija „ozbiljno razmatra“ zapošljavanje inženjera softvera 2025. godine.

Takođe, CEO OpenAI, Sem Altman, najavio je da će veštačka inteligencija na kraju zameniti inženjere softvera, te je sugerisao da studenti treba da „ovladaju alatima veštačke inteligencije“ kao što je njegova generacija to činila sa programiranjem.

Međutim, Gejts smatra da, iako veštačka inteligencija sada može generisati kod i čak zadovoljiti tehničke standarde (kao što je OpenAI-ov o1 model za razmišljanje), ljudski programeri su i dalje ključni za ovaj proces, jer će biti potrebni za identifikovanje i ispravljanje grešaka, usavršavanje algoritama i podršku u razvoju veštačke inteligencije, kako je opisano u Axios-u.

Dodatno, 69-godišnji milijarder tvrdi da su biolozi sigurni u svetu budućnosti sa veštačkom inteligencijom. On tvrdi da je veštačka inteligencija sjajna u dijagnostikovanju bolesti i analizi DNK, ali ponavlja da tehnologija nema kreativnost potrebnu za biološka istraživanja i naučna otkrića.

Gejts je takođe spekulirao da će veštačka inteligencija biti pomoć, a ne prepreka kada je u pitanju postizanje globalnih ciljeva u vezi sa klimatskim promenama. Ali, u međuvremenu, ona neće zameniti stručnjake za energiju jer je ovo područje previše kompleksno da bi bilo potpuno automatizovano.

S druge strane, Gejts je primetio da, uprkos napretku u veštačkoj inteligenciji i čistim tehnologijama, svet verovatno neće ispuniti klimatske ciljeve za 2050. godinu.

„Brinem se, generalno, da količina zelene energije koja nam je potrebna za tranziciju neće doći gotovo onako brzo kako nam je potrebna“, objasnio je. „Ako pokušate da osmislite i kažete:

‘Hajde da dođemo do nule do 2050. godine’, pomislićete: ‘Još 10 ili 15 godina možda je realističnije.’ Jako je teško to videti. Mislim da nećemo doći do nule do 2050. godine.